недеља, 15. април 2018.

СИРИЈСКИ, А НАШИ СВЕЦИ: Ево колико су Срби и Сиријци блиски народи

                          



Сиријци су и свети Јован Дамаскин, и свети апостол Лука, и свети Јован Лествичник, и свети Роман Мелод, и света Марија Магдалена, и свети Јефрем Сирин, као и безброј архијереја Православне Цркве    


Православна Сирија (Фото: Сана)

Пише: Драгослав Бокан

Пре тачно две године, имали смо прилику да гледамо језиву фотографију дечијег страха пред странцем који је у њу уперио објектив фото-апарата, њој тако сличан цеви аутомата каквог лудака из исламске државе.

Безимена девојчица гледа, тако, у нас, питајући немо, својим ужасним погледом, све оне одрасле ратнике који данас сипају пројектиле по сиријским градовима – имају ли душе и милости.



И она је Сиријка, из нама, чини се, тако далеког света…

Али, да ли је свет заиста тако далек као што ми то данас мислимо (као сигурно најдадобуднија и, вероватно, најглупља, генерација од свих у српској историји?) Или нам је, ипак, много ближи него што то већина нас мисли?

Да ли сте чули за икону Богородице Тројеручице Хиландарске? Ону коју је, лично, наш Свети Сава добио на дар у манастиру Светог Саве Освећеног и однео је у Србију и на Свету Гору?

 


Али, знате ли да је ту икону сликао један Сиријац, Јован Дамаскин, највећи уметник и химнограф свог доба (а можда и свих хришћанских времена)? И да је највећи музичар православне духовности – Свети Роман  Мелод („Слаткопојац“), рођен два века пре Јована Дамскина – такође родом из Сирије?


И ту није крај. Далеко од тога.


св. Јован Лествичник   

Можда несте знали да је из Сирије најомиљенији писац свих српских монаха у средњовековној Србији, славни игуман са Синајске горе, Свети Јован Лествичник („Климакс“) чију је инспирацијску „Лествицу“ (духовни метод самоусавршавања и преображења „у тридесет пречага унутрашњег успињања ка Христу“) са одушевљењем читао дословно сваки од наших светитеља (од њеног превода на српски, 1331. године, па све до патријарха Павла и свештеномученика Харитона Косовског)

И да је Сиријка и она чувена Марија Магдалена, равноапостолска Блажена Марија, верна дружбеница и неустрашиви пратилац  Христа Спаситеља, она која је с Богородицом туговала крај Распећа Господњег на Голготи?

А тек онај безброј архијереја православне Цркве (у Антиохији, Јерусалиму, Александрији, Риму, Цариграду…) родом из Сирије? И међу њима, лично Свети Јефрем Сирин (Сиријац), победник над слаткоречивим јеретиком Аполинаријем, уз то и писац непревазиђених духовних поука и беседа, сабрат и саборац Светог Василија Великог?

А Сиријац је био  и генијални псалмопевац, математичар и филозоф, племић Вардесан „Сирски“ (из 2. века) један од оних јеретика који су се искрено покајали и вратили правој вери. Ту је и велики мистик из ранохришћанског периода, једна од Светих Отаца Цркве, аскета и чудотворац Јаков Отшелник – такође Сиријац.

А и Свети Апостол и Јеванђелист Лука је из сиријске Антиохије.

Да ли сте знали све то?

И да ли сте сад бар мало свеснији колико нам је, вером, близак овај само географски нам далек, сиријски народ?

Извор Седмица

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.