Грчком речју πανήγυρις (панигир), која се преводи као празник или
свечаност, означавају се на Светој Гори празници, који су од неког
посебног значаја за поједине манастире. Првенствено се под тим именом
подразумевају престони празници манастира, али такође и празници посебно
поштованих у тој обитељи. Тако на пример, у Хиландару данас имамо
четири панигира. Поред храмовне славе Ваведења Пресвете Богородице,
торжествено се још прославља и празник светога Саве, преподобнога
Симеона, као и празник чудотворне иконе Пресвете Богородице Тројеручице.
Ова четири празника се, дакле, називају панигирима манастира Хиландара.
И други манастири на Атону, такође, поред главног панигира, обично
имају још један, или два панигира.
Уколико обитељ има више панигира, то се предстојећи чин ктиторске службе (ктиторико) врши само после главног панигира, тј. храмовне славе.
Ктиторска вечерња и парастос
Ради претходног бденија, вечерња на дан панигира отпочиње сат времена касније него обично. Црквењак, на Слави деветог часа, удара у празнична била на звонику и одмах затим звони у сва звона на три статије. Архијереј или игуман стаје у трон. Катизма се изоставља.
Са почетком предначинатељног псалма, који чита Архијереј, односно игуман из трона, црквењаци пале фуније, свеће, на свим висећим крстовима. Такође, пале и све остале фуније, као и свеће на целом хоросу, као и на четири мала полијелеја. Након велике јектеније, канонарх возглашава „Заповеди,владико свети. Глас ...“ и тада црквењаци љуљају хорос и полијелеје. На Господи возвах каде двојица ђакона са воздусима и сионима.
Ако празник нема попразднства, то се на Господи возвах узимају три стихире, које су прописане на јутрење празника на хвалитне. Затим се узимају три стихире, прописане за тај дан. У свим обитељима Свете Горе сутрадан по панигиру се празнују свети ктитори те обитељи, тако да се Минеј изоставља.
Славик на Господи возвах, се узима из службе празника, од претходне вечери. Када отпочне певање Славе, типикар, као и претходне вечери, облачећи мандију, твори поклоне под великим полијелејем и потом позива све свештенослужитеље на вход. Сви свештеници и ђакони прилазе по старешинству пред Архијереја по благослов и улазе у олтар, облачећи се за вход. Након входа црквењаци гасе свеће на хоросу и полијелејима.
Током стиховњих стихира еклисијарх пали све свеће на великом полијелеју. За то време други црквењак раздаје свима који су у храму свеће за предстојећи парастос.
Након отпеваних тропара типикар, или олтарник, раздељује свим свештеницима епитрахиље и облачи Архијереја у мало одјејаније. Ђакони облаче стихаре и ораре. Свештеници и ђакони по старини се распоређују у стасидије десног и левог клироса (певнице).
За време отпуста вечерње, црквењаци уносе велико кољиво које постављају на сточић, испод великог полијелеја. Обично се на ово кољиво изображава крст, двоглави орао или лик ктитора, ако је причислен светима. Иза сточића са кољивом црквењак поставља чирак са упаљеном свећом и двема кадионицама, које висе на чираку.
Најстарији ђакон возглашава „Благослови владико“, и Архијереј из трона произноси возглас „Благословен Бог наш...“. Ђакон кади кољиво истим начином као што је кадио петохлебницу на претходном бденију. Канонарх чита 50. псалам за десном певницом и на крају возглашава „Алилуја“. Прво Архијереј пева три пута Алилуја, а за њим, такође три пута, најстарији свештеник, који је за левим клиросом, и затим поново Архијереј. Канонарх изговара стихове на Алилуја. Архијереј и први свештеник десног клироса антифоно певају „Једини Творче који дубоком мудрошћу...“ два пута и затим Слава; и сада; Богородичан „Тебе имамо и као тврђаву...“.
Чтец, назначен типикаром, чита Непорочне (17. катизму) на две статије без „Слава; и сада; Алилуја...“. Последњи стихови прве, као и друге статије се понављају три пута, Архијерејем и првим свештеником левог клироса. Након прве статије, ђакон са кадионицом произноси јектенију испред кољива „Помилуј нас Боже...“. Архијереј, сишавши из трона, такође, ставши испред кољива, чита молитву „Боже духова и свакога тела...“, са возгласом на крају „Јер си Ти васкрсење...“. Завршивши другу статију, отпочиње антифоно појање заупокојених тропара по Непорочних. Канонарх их чита, идући од десне ка левој певници. Први тропар и Славу пева Архијереј.
Након тропара следећи ђакон по старини, произноси кадећи кољиво јектенију „Опет и опет...“, док игуман изговара возглас „Јер си Ти васкрсење...“, без претходног читања молитве „Боже духова и свакога тела...“. Сједалне по Непорочних изговара канонарх. Архијереј из трона чита 50. псалам и на канонархов позив отпочиње певање канона без ирмоса. Једино се пева катавасија на 3, 6 и 9. песми. Појање канона даље настављају свештеници по реду. Ирмос по трећој песми певају сви оци десне певнице заједно. Затим следи мала јектенија и од следећег свештеника по старини возглас, „Јер си Ти васкрсење...“ без претходне молитве „Боже духова и свакога тела...“.
Сједалне по трећој песми чита канонарх. По шестој песми ђакон говори малу јектенију а следећи по старини од свештеника, изговара возглас „Јер си Ти васкрсење...“ без претходног читаља молитве „Боже духова и свакога тела...“. Затим канонарх возглашава „Са светима упокој...“ и оци десног клироса певају кондак „Са светима упокој...“. Прочитавши Икос, канонарх поново возглашава „Са светима упокој...“ који сада певају оци левог клироса.
На деветој песми кољиво, а затим и клиросе, као и на почетку парастоса, кади архиђакон. Ирмос девете песме певају оци десне певнице. Канонарх чита Трисвето. Ако служи Архијереј, то пред Трисвето оци певају είς πολλά έτη Δέσποτα. Након тога, Архијереј стаје испред сточића са кољивом, отпочевши појање тропара „Са дусима...“, око Архијереја стају и остали свештеници по старини. Затим архиђакон изговара јектенију, док Архијереј чита молитву „Боже духова...“ и накрају возглас „Јер си Ти васкрсење...“.
Пред отпуст свештеници поју „Вечан им спомен“ три пута. За време тог певања црквењак љуља велики полијелеј, док звонар звони мртвачки, односно звони у једну страну великог звона. На крају бива отпуст „Молитвама светих отаца...“ и звонар звони једну статију свих звона.
Кољиво се раздељује заједно са вином испред храма.
Приликом уласка у трпезарију, звоне поново сва звона на једну статију, Архијереј улази у празничној мандији, вођен двојицом црквењака са чирацима. У неким манастирима, а у свим општежитељним келијама, после обеда оци у трпезарији певају разне тропаре и кондаке, а на крају многољетије игуману.
Јутрење и ктиторска света литургија
Служба може бити различита, у зависности од тога, који је празник панигир, Господњи, Богородичан или светитељски. У сваком случају за почетак јутрења, као и за почетак божанске литургије поред празничних била, звони се и у сва звона на једну статију. Уколико има Архијереја, то се он сада облачи у олтару за свету литургију. По заамвоној молитви се благосиља кољиво у част светих ктитора или се врши заупокојена литија, такође у спомен на ктиторе и приложнике.
Светогорски богослужбени устав - Онуфрије Хиландарац
На фотографији хиландарска икона Светога Саве и оца му Светога Симеона; друга половина 17. века.
Уколико обитељ има више панигира, то се предстојећи чин ктиторске службе (ктиторико) врши само после главног панигира, тј. храмовне славе.
Ктиторска вечерња и парастос
Ради претходног бденија, вечерња на дан панигира отпочиње сат времена касније него обично. Црквењак, на Слави деветог часа, удара у празнична била на звонику и одмах затим звони у сва звона на три статије. Архијереј или игуман стаје у трон. Катизма се изоставља.
Са почетком предначинатељног псалма, који чита Архијереј, односно игуман из трона, црквењаци пале фуније, свеће, на свим висећим крстовима. Такође, пале и све остале фуније, као и свеће на целом хоросу, као и на четири мала полијелеја. Након велике јектеније, канонарх возглашава „Заповеди,владико свети. Глас ...“ и тада црквењаци љуљају хорос и полијелеје. На Господи возвах каде двојица ђакона са воздусима и сионима.
Ако празник нема попразднства, то се на Господи возвах узимају три стихире, које су прописане на јутрење празника на хвалитне. Затим се узимају три стихире, прописане за тај дан. У свим обитељима Свете Горе сутрадан по панигиру се празнују свети ктитори те обитељи, тако да се Минеј изоставља.
Славик на Господи возвах, се узима из службе празника, од претходне вечери. Када отпочне певање Славе, типикар, као и претходне вечери, облачећи мандију, твори поклоне под великим полијелејем и потом позива све свештенослужитеље на вход. Сви свештеници и ђакони прилазе по старешинству пред Архијереја по благослов и улазе у олтар, облачећи се за вход. Након входа црквењаци гасе свеће на хоросу и полијелејима.
Током стиховњих стихира еклисијарх пали све свеће на великом полијелеју. За то време други црквењак раздаје свима који су у храму свеће за предстојећи парастос.
Након отпеваних тропара типикар, или олтарник, раздељује свим свештеницима епитрахиље и облачи Архијереја у мало одјејаније. Ђакони облаче стихаре и ораре. Свештеници и ђакони по старини се распоређују у стасидије десног и левог клироса (певнице).
За време отпуста вечерње, црквењаци уносе велико кољиво које постављају на сточић, испод великог полијелеја. Обично се на ово кољиво изображава крст, двоглави орао или лик ктитора, ако је причислен светима. Иза сточића са кољивом црквењак поставља чирак са упаљеном свећом и двема кадионицама, које висе на чираку.
Најстарији ђакон возглашава „Благослови владико“, и Архијереј из трона произноси возглас „Благословен Бог наш...“. Ђакон кади кољиво истим начином као што је кадио петохлебницу на претходном бденију. Канонарх чита 50. псалам за десном певницом и на крају возглашава „Алилуја“. Прво Архијереј пева три пута Алилуја, а за њим, такође три пута, најстарији свештеник, који је за левим клиросом, и затим поново Архијереј. Канонарх изговара стихове на Алилуја. Архијереј и први свештеник десног клироса антифоно певају „Једини Творче који дубоком мудрошћу...“ два пута и затим Слава; и сада; Богородичан „Тебе имамо и као тврђаву...“.
Чтец, назначен типикаром, чита Непорочне (17. катизму) на две статије без „Слава; и сада; Алилуја...“. Последњи стихови прве, као и друге статије се понављају три пута, Архијерејем и првим свештеником левог клироса. Након прве статије, ђакон са кадионицом произноси јектенију испред кољива „Помилуј нас Боже...“. Архијереј, сишавши из трона, такође, ставши испред кољива, чита молитву „Боже духова и свакога тела...“, са возгласом на крају „Јер си Ти васкрсење...“. Завршивши другу статију, отпочиње антифоно појање заупокојених тропара по Непорочних. Канонарх их чита, идући од десне ка левој певници. Први тропар и Славу пева Архијереј.
Након тропара следећи ђакон по старини, произноси кадећи кољиво јектенију „Опет и опет...“, док игуман изговара возглас „Јер си Ти васкрсење...“, без претходног читања молитве „Боже духова и свакога тела...“. Сједалне по Непорочних изговара канонарх. Архијереј из трона чита 50. псалам и на канонархов позив отпочиње певање канона без ирмоса. Једино се пева катавасија на 3, 6 и 9. песми. Појање канона даље настављају свештеници по реду. Ирмос по трећој песми певају сви оци десне певнице заједно. Затим следи мала јектенија и од следећег свештеника по старини возглас, „Јер си Ти васкрсење...“ без претходне молитве „Боже духова и свакога тела...“.
Сједалне по трећој песми чита канонарх. По шестој песми ђакон говори малу јектенију а следећи по старини од свештеника, изговара возглас „Јер си Ти васкрсење...“ без претходног читаља молитве „Боже духова и свакога тела...“. Затим канонарх возглашава „Са светима упокој...“ и оци десног клироса певају кондак „Са светима упокој...“. Прочитавши Икос, канонарх поново возглашава „Са светима упокој...“ који сада певају оци левог клироса.
На деветој песми кољиво, а затим и клиросе, као и на почетку парастоса, кади архиђакон. Ирмос девете песме певају оци десне певнице. Канонарх чита Трисвето. Ако служи Архијереј, то пред Трисвето оци певају είς πολλά έτη Δέσποτα. Након тога, Архијереј стаје испред сточића са кољивом, отпочевши појање тропара „Са дусима...“, око Архијереја стају и остали свештеници по старини. Затим архиђакон изговара јектенију, док Архијереј чита молитву „Боже духова...“ и накрају возглас „Јер си Ти васкрсење...“.
Пред отпуст свештеници поју „Вечан им спомен“ три пута. За време тог певања црквењак љуља велики полијелеј, док звонар звони мртвачки, односно звони у једну страну великог звона. На крају бива отпуст „Молитвама светих отаца...“ и звонар звони једну статију свих звона.
Кољиво се раздељује заједно са вином испред храма.
Приликом уласка у трпезарију, звоне поново сва звона на једну статију, Архијереј улази у празничној мандији, вођен двојицом црквењака са чирацима. У неким манастирима, а у свим општежитељним келијама, после обеда оци у трпезарији певају разне тропаре и кондаке, а на крају многољетије игуману.
Јутрење и ктиторска света литургија
Служба може бити различита, у зависности од тога, који је празник панигир, Господњи, Богородичан или светитељски. У сваком случају за почетак јутрења, као и за почетак божанске литургије поред празничних била, звони се и у сва звона на једну статију. Уколико има Архијереја, то се он сада облачи у олтару за свету литургију. По заамвоној молитви се благосиља кољиво у част светих ктитора или се врши заупокојена литија, такође у спомен на ктиторе и приложнике.
Светогорски богослужбени устав - Онуфрије Хиландарац
На фотографији хиландарска икона Светога Саве и оца му Светога Симеона; друга половина 17. века.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.