© Фото: јавни домен
4. децембра православни верници прослављају један од главних црквених
празника - увод у храм Пресвете Девице Марије.
Увођење у храм Пресвете Госпе Божје Богородице и Девице Марије једна је од 12 главних црквених (дванаест) празника. Православци верују 4. децембра (21. новембра у старом стилу).
У срцу празника налази се црквена традиција о увођењу Дјевице Марије у Јерусалимски храм за посвећеност Богу.
Према овој легенди, родитељи Пресвете Богородице, праведни Јоаким и Ана, били су без дјетета све до старости. Молили се за рођење детета, обећали су се, ако се дијете роди, да га посвете Богу. До три године, Мариа живела је са родитељима у Назарету. Када је имала три године, Јоаким и Ана, прикупили су рођаке и познанике, пјевањем светих песама и упаљеним свећама довели су своју кћер у Јерусалимски храм.
Према преживјелим доказима древних светитеља црквених очева, процесија из Назарета у Јерусалим трајала је три дана са малим заустављањима.
Испред поворке било је младих девојака са осветљеним свећама, а затим Јоахима и Анне, која су руком руководила кћерком која је ходала између својих родитеља. Процесију су затворили рођаци и пријатељи. Када је процесија стигла до Јерусалимског храма, свештеници које је водио епископ Зацхари изашао је да испуни своје певање. Праведна Анна довела је своју ћерку на сам улаз у Јерусалимски храм. Улаз у храм служио је као платформа, која је водила са земље 15 степеника у броју од 15 псалма, које су похвалили свештеници и Левити. Јоахим и Ана су поставили Марију на први корак. Упркос младости, Блажена Богородица, без икакве спољне помоћи, попела се преосталих 14 корака и стајала на врху црквене платформе, која је изненадила све присутне.
Свештеници храма и самог великог свештеника, који је по легенди био Зехарија, отац Јована Крститеља, упознао је Девицу Марију. По приједлогу одозго, он је упознао Блажену Богородицу у Светог света, гдје је само једном годишње ушао првокласник са очишћавајућом жртвованом крвом и назначио место молитве тамо. Обично су се девојиице довеле на Божију службу у храму, молили се између цркве и олтара, а само јој је Мери, од њеног увода, дозвољено да уђе у Зацхариас да се моли на унутрашњем олтару.
Праведни Јоаким и Ана, напуштајући ћерку у храму, вратили су се кући. Мари, према исказу Светог писма и историчара Јосифа, остала је у просторији за девице у храму. Око храма било је много стамбених простора, у којима су иницијатори били посвећени Божји служби.
У црквеној традицији постојале су информације да је током боравка Богородице у храму у Јерусалиму одрастала у друштву побожних девица, пажљиво прочитала Свето писмо, практиковала ручно и молила се стално.
Када је Блажена Девица Марија имала 15 година , првосвештеник и свештеници су јој савјетовали да напусти храм и, како је требало тада, да се ожени. На то им је рекла о свом завету да остане заувек девица, него их је многи изненадили - према учењима рабина, сваки израелац и сваки израелац треба да се ожени. Тада свештеник Зацхариах јој је понудио рођака, старијег Јозефа, да постане чувара Марије. Да би испунила закон, он се морао формално ангажовати с њом, али у пракси - постати чувар њеног завета. Након венчања, праведни Јозеф је отишао са Блаженом Девицом у Галилеју, у свој град Назаретх.
У сећању на увођење Блажене Дјевице Марије у Јерусалимски храм, црква је успоставила званични фестивал од давних времена. Упутства за прославу првих векова хришћанства налазе се у традицији палестинских хришћана, где се каже да је свети краљица Елена изградила храм у част увода у Храм Блажене Дјевице. У 4. вијеку св. Григорије из Нисе спомиње ову прославу. У ВИИИ веку, проповеди Херман и Тараси, Цариградски патријархи, проповедали су проповеди на дан Увода.
Од ИКС вијека празник је постао распрострањен на кршћанском истоку.
Као датум прославе, скоро свеобухватно прихваћено 4. децембра (стари стил 21. новембра). Изузетак се изводи само коптским месецом дана, у којем се 29. новембра прославља увод у цркву Тхеотокоса, као и индивидуални календар који постоји у римској цркви где је био покретни празник и славио се у недељу после 11. новембра
Материјал је припремљен на основу информација из РИА Новости и отворених извора
У срцу празника налази се црквена традиција о увођењу Дјевице Марије у Јерусалимски храм за посвећеност Богу.
Према овој легенди, родитељи Пресвете Богородице, праведни Јоаким и Ана, били су без дјетета све до старости. Молили се за рођење детета, обећали су се, ако се дијете роди, да га посвете Богу. До три године, Мариа живела је са родитељима у Назарету. Када је имала три године, Јоаким и Ана, прикупили су рођаке и познанике, пјевањем светих песама и упаљеним свећама довели су своју кћер у Јерусалимски храм.
Према преживјелим доказима древних светитеља црквених очева, процесија из Назарета у Јерусалим трајала је три дана са малим заустављањима.
Испред поворке било је младих девојака са осветљеним свећама, а затим Јоахима и Анне, која су руком руководила кћерком која је ходала између својих родитеља. Процесију су затворили рођаци и пријатељи. Када је процесија стигла до Јерусалимског храма, свештеници које је водио епископ Зацхари изашао је да испуни своје певање. Праведна Анна довела је своју ћерку на сам улаз у Јерусалимски храм. Улаз у храм служио је као платформа, која је водила са земље 15 степеника у броју од 15 псалма, које су похвалили свештеници и Левити. Јоахим и Ана су поставили Марију на први корак. Упркос младости, Блажена Богородица, без икакве спољне помоћи, попела се преосталих 14 корака и стајала на врху црквене платформе, која је изненадила све присутне.
Свештеници храма и самог великог свештеника, који је по легенди био Зехарија, отац Јована Крститеља, упознао је Девицу Марију. По приједлогу одозго, он је упознао Блажену Богородицу у Светог света, гдје је само једном годишње ушао првокласник са очишћавајућом жртвованом крвом и назначио место молитве тамо. Обично су се девојиице довеле на Божију службу у храму, молили се између цркве и олтара, а само јој је Мери, од њеног увода, дозвољено да уђе у Зацхариас да се моли на унутрашњем олтару.
Праведни Јоаким и Ана, напуштајући ћерку у храму, вратили су се кући. Мари, према исказу Светог писма и историчара Јосифа, остала је у просторији за девице у храму. Око храма било је много стамбених простора, у којима су иницијатори били посвећени Божји служби.
У црквеној традицији постојале су информације да је током боравка Богородице у храму у Јерусалиму одрастала у друштву побожних девица, пажљиво прочитала Свето писмо, практиковала ручно и молила се стално.
Када је Блажена Девица Марија имала 15 година , првосвештеник и свештеници су јој савјетовали да напусти храм и, како је требало тада, да се ожени. На то им је рекла о свом завету да остане заувек девица, него их је многи изненадили - према учењима рабина, сваки израелац и сваки израелац треба да се ожени. Тада свештеник Зацхариах јој је понудио рођака, старијег Јозефа, да постане чувара Марије. Да би испунила закон, он се морао формално ангажовати с њом, али у пракси - постати чувар њеног завета. Након венчања, праведни Јозеф је отишао са Блаженом Девицом у Галилеју, у свој град Назаретх.
У сећању на увођење Блажене Дјевице Марије у Јерусалимски храм, црква је успоставила званични фестивал од давних времена. Упутства за прославу првих векова хришћанства налазе се у традицији палестинских хришћана, где се каже да је свети краљица Елена изградила храм у част увода у Храм Блажене Дјевице. У 4. вијеку св. Григорије из Нисе спомиње ову прославу. У ВИИИ веку, проповеди Херман и Тараси, Цариградски патријархи, проповедали су проповеди на дан Увода.
Од ИКС вијека празник је постао распрострањен на кршћанском истоку.
Као датум прославе, скоро свеобухватно прихваћено 4. децембра (стари стил 21. новембра). Изузетак се изводи само коптским месецом дана, у којем се 29. новембра прославља увод у цркву Тхеотокоса, као и индивидуални календар који постоји у римској цркви где је био покретни празник и славио се у недељу после 11. новембра
Материјал је припремљен на основу информација из РИА Новости и отворених извора
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.