Verovatno ste se bar jednom u životu našli u situaciji da prijateljici pokušavate da objasnite da se zaljubila u pogrešnog muškarca i da pod hitno treba da ga ostavi. Slušali ste njene priče, brisali joj suze i čudom se čudili kako se uopšte mogla zaljubiti u nekog kao što je on. Ili je možda upravo vama bilo potrebno rame za plakanje jer ste se zaljubili u nekog ko vas ne ceni, zanemaruje vas, maltretira ili iskorišćava.
Takve (anti)ljubavne priče vrlo su česte. Štaviše, mnogo su češće od lepih ljubavnih priča u kojima se partneri vole, poštuju i u odnosu rastu i nadopunjavaju se. U čemu je stvar? Zbog čega se to događa? Zašto je zaljubljenost tako slepa?
U zaljubljenosti ima nečeg religioznog. Postoje određene dogme, tj. uverenja od kojih ne odustajemo. Najčešće verujemo, bez obzira na činjenice, da je naš partner zapravo negde duboko u sebi dobar, pažljiv i nežan. Ili, pak, verujemo da će se loš partner promeniti kada shvati koliko smo mi dobri, pažljivi, nežni... Cilj takvog religioznog razmišljanja, je naravno, raj. Međutim, u realnosti se događa upravo suprotno - emotivni pakao.
Izvor :Sensaklub
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.