Susret

  

Srela sam te na obroncima tuge,
dok se kamenje kotrljalo niz obraze,
srela sam te tamo negde
gde sve počinje i prestaje.

Mirisao si na more,
na mir i nemir,
na milovanje,
na juče koje je moralo biti.

Sreo si me negde na početku duge,
dok se kroz oblake probijao Sunca zrak,
sreo si me tamo negde,
ne sluteći da je u nekom tužnom kraju
pročetak naš.

Imala sam ukus soli na usnama,
pomešan sa pelinom,
kiselo i slatko sam mirisala
na ustajalo vreme u mislima.

Sreli smo se nas dvoje,
ne tražeći ništa dobili smo.

Moje ime sraslo je uz tvoje,
a tvoje se sakrilo u mog srca
najzabačeniji džep.

Mirjana Bekčić