среда, 05. јул 2017.

Ljuljuškaj bokovima, sestro

Neka to bude tvoja prva jutarnja šetnja kroz oblake nabrekle i jedre. O njoj će docnije vekovima pričati Zduhači što osetili su dodir vetra na licu od tvojih kretnji.
     Uvek kad u istini prepoznaju se ljudi, nastaje muk koji traje. Produžena tišina biće znak da kreneš ples put zemljine šare kao preko uzburkanog akvarela.
     Da zavioriš kosom i haljinom lakom kao zastavom, da zaljuljuškaš bokovima, zemlja da se trese. 



RadovanVlahović     


 

Нема коментара:

Постави коментар