петак, 21. јул 2017.

Срећан празник Свети великомученик Прокопије! Срећна слава, на многаја љета!

МОЛИТВА светом великомученику ПРОКОПИЈУ

О, свети и велики мучениче Прокопије, величанствени слуго Господњи, погледај са Неба и на нас, недостојну децу последњих времена, и принеси молитву Господу за спасење наше, како би се и ми удостојили уласка у Вишњи Јерусалим, макар И у најдаљи кутак његов. Можда је ово дрско што тражимо од тебе, ми који гресима својим утиремо стазе антихристу, али коме да се обратимо, кога да молимо, ако не вас, звезде Небеске, чија светлост кроз векове обасЈава овај, у грех огрезли свет. Али, Господ је рекао да у молитви досађујемо као она ев.шђелска жена, и ми то кроз ове речи ево и чинимо.
Многе су ране наше и многе су муке наше. Болесне су нам душе, па нам и тела страдају. Нека молитве твоје Господу излију благодат на нас, како би прво душе, те бесмртне невесте Христове, од сваке нечистоте опрали, и спремили за час када Господ закуца и на наша врата и позове нас себи. А нека нам Господ подари, молитвама твојим, свети Прокопије, и телесног здравља, како би Га могли још више славити и више Му служити.
Нека нам у ова немирна времена Господ подари мира, и међу нама и у нама, и љубави, како би могли да љубимо и непријатеље своје. Јер онај ко не буде имао љубави у себи, у Царство Небеско неће ући, макар и мртве васкрсавао.
Због тога нам зацели све ране душевне, свети Прокопије, да макар као бледа слика личимо на Спаситеља свога, и да се повратимо у оно стање у коме Адам беше пре пада, када је познавао суштину ствари. Јер ми, овакви јадни, нисмо ни свесни колико нема добра у нама, и колико треба да се поправљамо и мењамо, да би се удостојили спасења.
И дај нам, мучениче Христов Прокопије, снаге да све смутње и саблазни времена овога храбро савладамо, да веру сачувамо, да не поклекнемо пред силама таме које, ево хоће, да нас присаједине себи. Као што си ти веру у Господа исповедио и крвљу је запечатио, учини и нас храбријим него што јесмо, па да се одупремо свим насртајима и видљивих и невидљивих непријатеља, који би да Свету Веру нашу, Веру Православну, упрљају и униште, и тако нам одузму наду на спасење.
Прими ове молитве наше, мучениче Божији Прокопије, и очисти их својим, па их принеси Господу да се смилује на нас, и да нас не одбаци од себе, већ да нас удостоји спасења, како би и ми могли радосно са Ангелима да непрестано прослављамо Пресвету Тројицу, која у Оцу и Сину и Светоме Духу вечно пребива. Амин.  


Image may contain: 2 people, people standing   

Свети великомученик Прокопије

Тропар, глас 4. Мученик Твој Господе, Прокопије, у страдању своме је примио непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победи, а разори и немоћну дрскост демона: Његовим молитвама спаси душе наше.


Image may contain: indoor 

Светом Великомученику Прокопију молитвено се обраћамо и за женидбу (удају) - Катакомбно смештене мошти Светог Великомученика Прокопија налазе се у подземљу Прокупачке Цркве.

МОЛИТВЕ ЗА СВЕТУ ТАЈНУ БРАКА

Ради потсећања какви треба да будемо и благослова Божијег, ове молитве могу читати: 
- они који желе да ступе у свету тајну брака, као и
- они који се већ налазе у браку.

Молитва:

Благословен си Господе Боже наш, Свештеноделатељу тајног и чистог брака и Законодавче телеснога, Чувару непропадљивости и добри Стројитељу свега животног. Ти си Господару у почетку створио човека и поставио га да влада творевином, и тада си рекао: Није добро да човек буде сам на земљи, да му створимо помоћника према њему; и узевши једно од ребара његових тада си створио жену, коју видевши Адам рече: ево сада кост од мојих костију, и тело од мога тела, она ће се звати жена, јер је узета од мужа свог. Ради тога оставиће човека оца свог и мајку, и прилепиће се жени својој, и биће двоје једно тело; и оне које је Бог саставио, човек да не раставља. Јер си Ти Господе, Боже Вечни, растављене довео до јединства и установио њихову међусобну нераскидиву везу. Од Тебе се жена сједињује са мужем ради помоћи и продужења људског рода. Ти сам Господе Спаситељу на свети начин вршиш тајанствени и чисти брак. Зато даруј и мени Господе да разликујем љубав од страсти и похотљивости, да једно друго не оставимо сиромашне и упропаштене, већ као супружници да будемо сложни, душом и телом, да живећи у истини и љубави Твојој међусобно обогаћујемо живот свој.
Избави нас Господе Боже наш, од лажног мудровања телесног и сваког мрачног и тамног сладострашћа. Умири побуне тела нашег, укроти насртаје страсти и угаси распаљене стреле лукавога које на нас подмукло лете. Сачувај нас благодаћу својом од тога, као што си од огња сачувао света три младића, пославши им росу с неба. Нека дође на нас она радост коју је имала блажена царица Јелена када је пронашла Часни Крст. Сачувај нас Господе Боже наш, као што си сачувао Ноја у ковчегу, као што си сачувао Јону у утроби морске немани. Сети се и нас Господе Боже наш, као што си се сетио Еноха, Сима, Илије, као што си се опоменуо четрдесеторице својих светих Мученика, пославши им венце с неба, подари и нама венац твоје свете тајне брака.
Још Те молим, Преславни Господе, да нам дарујеш мир Твој, да унесемо радост у живот наш и да нађемо непролазну љубав којом си нас Ти сам заволео. Да сложни будемо на корист и помоћ другима, и да се радујемо здравој и доброј деци. Амин!

Image may contain: 1 person  

Свети великомученик Прокопије

Кондак, глас 2. Божанском ревношћу распаљен ка Господу Христу и ограђен силом Крста, непријатељско насртање и одважност си уништио, Свети Прокопије, и славну Цркву си узвисио, веру раширио, и нас просветио.  


No automatic alt text available.  

Мошти Светог великомученика Прокопија - Манастир Ивирон - Света Гора

Радуј се, свети великомучениче Прокопије, узвишени Христов страдалниче!



Света Петка Ђунис


четвртак, 20. јул 2017.

ПЕРУН - БОГ ГРОМОВНИК

 


Перун је један од најмоћнијих словенских богова, код многих племена врховно божанство. Историчар Прокопије из Цезареје записао је у 6. веку о веровањима Словена и Анта:

„Верују да постоји само један бог, творац муње, и да је он господар свега и жртвују му говеда и све жртве. Судбину нити познају нити иначе признају да има каква утицаја на људе, али кад им је већ смрт на домак, или их савлада болест или су у рату, заветују се, ако избегну, да ће одмах за душу жртвовати богу и спасавши се жртвују, као што су обећали, и мисле да су откупили свој спас том жртвом.“

Општесловенски култ Перуна своди се на култ бога громовника у индоевропској митологији и има много заједничких црта с аналогним култом Перкунаса у митологији балтичких народа. Према старим летописима Перун је ратничко божанство, предводник ратника, а његово оружје може бити: громовито камење, секира или лук и стрела. У нашој народној традицији остало је сећање на моћне амајлије познате као Перунове стрелице или стрелице грома - скамењену земљу која настаје ударом муње у одређену врсту тла. Перун је бог који дели правду, кажњава кривоклетнике и у њега се куну Словени при склапању уговора. Један од уговора где се Перун спомиње као највише божанство је онај између кнеза Свјатислава и Грка склопљен 971. године:

„Ако не очувамо и не испоштујемо оно шта смо горе изјавили, нека смо проклети од богова у које верујемо, од Перуна и Велеса, бога стада.“

Перун је главно божанство кијевског пантеона. На брду изнад Кијева, кнез Владимир подиже кип Перуну поред кипова Хорсу, Дажбогу (Дајбогу), Симарглу, Стрибогу и Мокоши. Перунов кип био је од дрвета док му је глава била од сребра, а брада од злата. У индоевропској традицији, громовникова брада имала je посебно митолошко значење, што се код нас одразило на разне обичаје везане за заштитну улогу „божје браде“ тј. првог или последњег откоса жита.
Име Перун настало од корена „пер“ што на старословенском значи ударити, разбити и суфикса „-ун“ што означава вршиоца неке радње. Дакле, име Перун указује на ударача, разбијача, громовника, а такође на бога уништетеља и разоритеља који кажњава непријатеље Словена али и оне лоше међу самим Словенима поготово кривоклетнике и непоштене људе.Међутим, Перун нам не доноси само непогоду. Доноси нам и лепо време тј. кишу у летњем, сушном, периоду. За време суше посредници између људи и Перуна биле су додоле. Верује се да је некадашњи назив додола био прпоруше или пеперуде који је опет везан за неки још старији назив изведен од Перуновог имена. Додоле се ките гранчицама, лишћем и цвећем, певају и поливају се водом дозивајаћу Перуна и тражећи му да пошаље кишу. Има много сачуваних додолских песама, једну од њих, у којој се спомиње Перун, записао је Милош Милојевић у 19. веку:


Наша дажда облачи се
Вај дажду вај,
Вај Перуне вај!
Своје руво оставља вам
Вај дажду вај,
Вај Перуне вај!
Перун сушу да остави.
Вај дажду вај
Вај Перуне вај!
Да остави преко мора
Вај дажду вај,
Вај Перуне вај.
Росну дажду да нам пошље,
Вај дажду вај,
Вај Перуне вај!
Да ороси наша поља.
Вај дажду вај,
Вај Перуне вај!
Да ороси да натопи.
Вај дажду вај,
Вај Перуне вај!


По завршетку обреда, гране, венцe и букете бацају у реку; и сами учесници се купају, пре него што обуку свакидашњу одећу. Бацање венчића у воду, као и само купање у реци представља одређену жртву богу. У вези са тим, постоји и веровање да ако се неко лети током суше удави у реци или језеру падаће јака киша са градом. Занимљиво је и веровање да ће киша почети да пада ако људи ухвате попа, и то на силу, заљуљају га на рукама и убаце обученог у реку.
У словенској народној традицији име бога громовника остало је повезано са Перуном. На белоруском гром је „пярун“, на пољском „piorun“, код Чеха “perun”, Словаци кажу “perunova strela“...

Сачувани су и многи топоними везани за Перуна. На простору бивше Југославије неки од њих су:
Перуњи врх (Словенија), брдо Перун у Истри (Хрватска),планински врх Перун између Сутјеске и Вареша (БИХ), село Перуника код Куршумлије (Србија), Перунска планина у кратовском округу (Македонија) итд.


Код Срба је у 19. веку и раније име Перун било вема често. О томе сведочи, 1896. године, наш етнолог и антрополог Сима Тројановић:

„...Али у Срба и сад још надевају деци име Перун, особито у масуричком срезу. Женско име Перуника још је чешће у целом српству, а у крушевачком округу опет Перунка.“
Такође, позната су нам и презимена
Перуновић и Перуничић.


Сима Тројановић даље пише:
„У Шопском Рудару, кази кратовској, по рецитовању војводе Довезенског, у његовој су младости певала деца ову старинску
песмицу, којој се помиње планина Перунска:


Дивун - Дивуне!
Јаши коња Пауне!
Дек ће се денемо?
Под Букове планине,
сам бог седеше,
Самовила пишеше,
орлово крило,
пауново перо,
на планини Перунској...“


Перунов дан је четвртак. Код Балтичких и Полапских Словена четвртак се звао „перендан“. Исти дан је познат и код многих других народа као дан бога громовника. У народу се верује да је на Перунов дан (20. жетвар) добро заклати старог петла. Ако петао остане у животу, домаћин неће, јер народ верује да петао тога дана говори: „ја остадох у животу - домаћин неће“. Петао је у словенској вери и многим другим претхришћанским верама повезиван са соларним божанствима, поготово са громовницима. Исто тако, верује се да ако на Перундан грми ораси и лешници неће добро родити или ће плод бити шупаљ и црвљив.
 

Перунова биљка је перуника (позната и као богиша), а дрво храст. И храст је познат као дрво богова громовника. Стабло храста је веома разгранато и моћно, са дубоким са јаким и разгранатим коренским системом - храст је био и остао синоним за отпорност и чврстоћу. У Перуновим светилиштима непрестано су гореле храстове ватре које ни по цену живота нису смеле бити угашене. Храст је сачувао битну улогу у животу Словена, поготово Срба. Некада су се у недостатку или у случају рушења светилишта Словени обраћали Перуну и другим боговима испод храста у храстовим луговима. Код Срба тај обичај се очувао дуго и све битније одлуке доношене су испод храста (дрво „запис“). Један од назива храста је и грм (Quercius rubur, храст лужњак или дуб), а назив је добио од речи „грмети“ јер Перун најчешће муњама погађа баш храст. Ватре добијене од храста запаљеног муњом биле су посебне и сматране су светима.

Доласком хришћанства, функције бога Перуна делимично преузима свети Илија али разна веровања, народни обичаји и сам назив божанства нису заборављени до данашњих дана.
20.7. Перунов дан славе родноверне заједнице:
 

„Всероссийский религиозный союз Русская Народная Вера“, „Велесов круг“, „Союз славянских общин славянской родной веры“,„Родовое огнище родной православной веры“, "Staroverci" и др.

Срећан празник родноверним Србима и свим Словенима! Слава Перуну!!!

Аутор текста УРС "Старославци"

SUTRA JE SVETI PROKOPIJE

SUTRA JE SVETI PROKOPIJE: Ovo su NARODNA VEROVANJA koja treba ispoštovati (VIDEO)



U pojedinim delovima Srbije sutrašnji dan se posebno praznuje
radi zdravlja dece. Svetog Prokopija neke porodice slave kao krsnu
slavu.




Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra proslavljaju Svetog
Prokopija, jednog od ognjevitih svetaca. Njegov dan se svetkuje kao
jedan od 18 „zaprečitih“ dana u godini kada se odlažu svi teži i važniji
poslovi.




U pojedinim delovima Srbije sutrašnji dan se posebno praznuje radi
zdravlja dece, dok se u nekim na taj zabranjuje kupanje. Svetog
Prokopija neke porodice slave kao krsnu slavu.




Kamenoresci i rudari praznovali su ovaj dan kao slavu svojih zanata,
tada se izbegavaju svađe i psovanje, a kažu da ovaj dan poštuju i
muslimani.






Na Svetog Prokopija se ne valja kupati na reci, izbegava se kopanje,
čak i sahranjivanje. Kažu na ovaj dan „ne valja bosti“ ni zemlju, ni
platno, jer nije dobro zbog ujeda zmija.




– Pre desetak godina smo bili u poseti kod rođaka na selu. Sedeli smo
ispred kuće, a deca su se igrala u dvorištu. Nekim vilama su pokušavali
da kopaju zemlju. Moj stric ih je više puta upozorio da to ne valja jer
je Sveti Prokopije. Naglasio je da se „ne bode ni zemlja, ni platno“,
ako kopaš ili šiješ onda se čuvaj ujeda zmije.




– Meni je u tom trenutku bilo smešno. Deca su nastavila, dok stric
nije sklonio vile. Sutradan smo bili u šetnji, na putu nije bilo
trotoara, pa smo se prilikom prolaska automobila sklonili u kraj, na
stazicu. Dete je vrisnulo. Rekao je da ga je nešto ujelo, bila je to
ogromna zmija.\



             



– Brzo smo reagovali, odveli dete u bolnicu, srećom zmija nije bila
otrovnica, pa je prošlo bez većih posledica. Od tada strogo poštujem
Svetog Prokopija. Neko kaže da sam sujeverna, ali ko nije imao slično
iskustvo i „opekao“ se na ličnom primeru ne može da razume – ispričala
je za Telegraf.rs čitateljka.




Sveti Prokopije potiče iz Jerusalima. Ime mu je bilo Neanije. Prihvatio se vojničke službe za vladavine cara Dioklecijana.



 U vreme jednog pohoda Hristos mu se čudesno javio, ukazavši mu na
veliki svetli krst na nebu. On se krstio i dobio ime Prokopije. Javno je
ispovedio svoju veru, znajući da će biti pogubljen.




U Nišu je u prednemanjićko doba postojao manastir Svetog Prokopija, u
kom se čuvala ruka svetitelja. Svetinja je kasnije, kad su Turci
zauzeli Niš, preneta u Prokuplje, koje je i dobilo ime po ovom mučeniku.
Sudbina moštiju nije poznata od 18. veka.






Moma Kapor: Ko nam krade prijatelje i ko je kriv za kraj prijateljstva

Prijatelji se gube tako što ih ukradu žene (poslednji put smo ih videli na momačkoj večeri), krade ih posao, kradu ih godine, vreme, krade ih smrt, kradu ih neke druge, strane zemlje, kradu ih nam njihova deca, njihovo ime u novinama, njihovo lice na televiziji, kradu ih nam naše reči o njima koje su čuli od trećih prijatelja.

prijateljstvo
Održavamo panično neka klimava prijateljstva, krijući sopstvenu slabost i strah da ostanemo sami. Najveći broj naših prijateljstava su neka vrsta bednog sporazuma sa savešću, bekstvo od samoće.
Kako samo zavidim prijateljstvima starim pedeset godina! Koliko je samo bilo potrebno ljubavi, strpljenja, mirenja sa greškama, pristajanja na slabost; koliko lukavstva da se godinama krade vreme od posla, od ambicija, od porodice i poslepodnevnog sna – koliko mnogo razumevanja da se održi ta slabašna, krhka biljka prijateljstva između dva starca što se duže od jednog ljudskog veka nalaze u “Mažestiku”, u podne, posle svih dobrih i loših godina!

prijateljstvo

Dva starca u “Mažestiku”, u podne – dva preko noći ostarela dečaka što poznaju neke samo njima znane prolaze kroz zabranjene kapije kojih više nema, rupe u tarabi, i tajanstvene tunele u iščezlim vrtovima, sada posle svega i druže se svakoga dana u podne: jedanput kafu plaća jedan, drugi put – drugi.

prijateljstvo

Zanimljivo, za kraj nekog prijateljstva uvek okrivljujemo druge, nikad sebe. Retko ko od nas pomisli za sebe da ima možda tešku narav ili sklonost ka novim prijateljstvima. Što se mene tiče, stari prijatelji su mi prave dragocenosti u životu. Naravno, kao i ostali, sklapam nova poznanstva ali više od svega čuvam prijateljstva sa onima koji me pamte dok sam još imao tamnu kosu i bio sklon ludorijama.  

Izvor Opanak.rs

среда, 19. јул 2017.

Свети преподобни Сисоје Велики





 
Измалена заволевши Бога, преподобни Сисоје узе на себе јарам крста и са усрђем последова Христу, проходећи испосничке подвиге у египатским пустињама. У равноангелном живљењу свом он смирењем и молитвом побеђиваше огромне војске невидљивих непријатеља. Боравиште блаженог Сисоја налажаше се у пустињској гори, у којој се преподобни Антоније Велики подвизавао, и сам преподобни Сисоје бејаше подражавалац Антонијева живота.

За своје смиреноумље блажени Сисоје доби од Бога толику благодат, да је и мртве васкрсавао, што се види из Патерика, где о њему пише ово. Једном приликом један мирјанин крену са својим сином, малим дечаком, ка ави Сисоју у Антонијеву гору ради благослова. Али путем дечко се разболе и умре. Међутим, отац се његов не узнемири због тога, него са вером однесе мртвог сина к старцу. Ушавши у келију к преподобноме, он му паде пред ноге, уједно ничице положивши мртвог сина крај старчевих ногу као да проси благослов и молитву. Пошто старац сатвори молитву и даде благослов, дечаков отац изиђе напоље оставивши мртвог сина крај старчевих ногу. А старац, не знајући да је дечко мртав и мислећи да он ничице лежи очекујући благослов и молитву, рече му: Устани, чедо, и изађи! - И тог тренутка мртви дечак устаде и изиђе за оцем својим. А отац, угледавши свога сина жива, поврати се са њим к старцу и, помоливши се, одаде му благодарност. Старац пак, дознавши да је васкрсао мртваца, веома се ожалости, јер није желео да чини чудеса да га људи не би славили, и запрети томе човеку да никоме не прича о томе све до смрти његове.

Овог богонадахнутог оца упиташе једном братија: Ако брат падне у грех, је ли му доста једна година за покајање? - Сурова је та реч, одговори старац. На то братија рекоше: Значи, потребно му је шест месеци да се каје? - Старац одговори: Много је. Тада братија поново упиташе: Можда му треба четрдесет дана на покајање? - И то је много, одговори старац. Затим рече: Верујем у милосрђе Човекољупца, да, ако се човек покаје свом душом, Бог ће му примити покајање за три дана.

Брат неки упита аву Сисоја: Шта да учиним, оче, јер падох у грех? - Устани, чедо, и спашћеш се, одговори старац. На то брат рече: Али ја, пошто устадох, поново падох. - Поново устани! узврати старац. Тада брат упита: Докле ћу онда падати и устајати? - Старац одговори: Док ти не дође крај, и затекне те или у добру или у злу; стога треба стално исправљати себе, да би те у томе и смрт затекла.

Једном неко поклони мех вина братији на Антонијевој гори. Један монах нали од тог вина у један мали суд, и са чашом у руци оде код аве Сисоја; напуни чашу и даде је ави, и он је попи; затим нали и другу, ава попи и њу; али кад он нали трећу и понуди је светом ави, он одби, рекавши: Доста, брате! зар не знаш да је трећа од Сатане?

Један монах би напуштен од свог друга саподвижника, и дође к ави Сисоју и рече му: Мене је напустио мој друг сажитељ, и ја желим да му се осветим. - Старац му на то рече: Хајде да се помолимо Богу! - И док се мољаху, свети старац рече у својој молитви и ово: Господе! одсада нам није потребно Твоје старање о нама, јер ћемо се ми сами светити за себе! - Када брат чу ове речи, паде пред ноге старцу и рече му: Одсада се нећу прети са тим братом. Опрости ми, оче! - И тако ава Сисоје излечи свога брата.

К ави Сисоју дође један човек који је желео да постане монах. Старац га упита, да ли има какво имање у свету. Човек одговори: "Имам једнога сина". Старац, желећи да испита да ли он има способности за послушност, рече му: "Иди и баци сина у реку, па онда дођи да се замонашиш". Човек одмах оде да то изврши. А када он оде, старац посла једнога брата за њим да га спречи у томе у последњем тренутку. Дошавши кући, човек узе сина, и кад хтеде да га баци у реку, брат монах му рече: "Немој га бацати!" Човек му на то одговори: "Отац мој рече ми да га бацим". Монах му онда рече: "Мени отац наложи да га не смеш бацити". После тога овај човек дође к светоме старцу, и својом послушношћу постаде изврстан монах.

Један брат упита аву Сисоја, говорећи: "Реци ми једну реч, по којој бих могао живети". Старац му на то одговори: "Зашто ме тераш, брате, да ти речем бескорисну реч? Што видиш да ја чиним, чини и ти".

Неко од отаца упита аву Сисоја, говорећи: Када ја живим у пустињи и варвари изиђу против мене да ме убију, смем ли ја, ако располажем снагом, да убијем једнога од њих? - Старац му одговори: Не! Повери себе Богу, и препусти то Њему. Јер ма какво искушење снашло човека, он треба да рекне себи: оно ме је снашло због грехова мојих. А кад му се што добро догоди, он треба да говори себи: догодило ми се по промислу Божјем.

Ава Амон се жаљаше ави Сисоју, како не може да упамти прочитане мудре изреке, да би их могао поновити у разговору с људима. Свети Сисоје му одговори: То није нужно. Нужна је једино чистота срца. Задобије ли њу, човек треба да говори из ње без сувишне бриге.

У преподобног оца Сисоја беше ученик Аполос. Под утицајем вражје лукаве силе код Аполоса се, поред других жеља и искушења, појави и жеља за свештеничким чином. У сновиђењима њему се јављаху беси у облику светитеља који га хиротонисаше за епископа. Пробудивши се од сна, он стаде молити старца да му нареди да иде у град код архијереја да прими свештеничко рукоположење. Но старац му забрањиваше, и саветоваше му да не тражи чин кога није достојан. Огорчивши се на многе поуке и савете старчеве, Аполос кришом побеже од старца и упути се у Александрију к својим сродницима по телу, да би уз њихову помоћ што пре добио презвитерски чин.

Када Аполос иђаше путем, срете га ђаво у облику веома високог човека, потпуно наг и црн, одвратна лица, са дебелим уснама и гвозденим ноктима; имајући изглед звери и женске груди, он беше и мушко и женско у исто време; страховито смрдљив, он пред очима Аполоса показиваше тако велику бестидност, да је срамно описивати је. Обиснувши се о врат Апостолу, ђаво га грљаше и често целиваше. Аполос ограђиваше себе крсним знаком и отимаше се из његових руку. Но ђаво му говораше: "Зашто бежиш од мене? Знај, ти си мој, и ја те волим, јер ти испуњујеш моје жеље. Ради тога ја и дођох теби да те пратим, док не испуним све твоје жеље". - Аполос пак, не могући трпети његов смрад и бестидност, подиже очи к небу и громко повика: "Боже, ради молитава оца мог Сисоја помози ми и избави ме од ове напасти!"

И одмах ђаво, одступивши мало од њега, претвори се у дивну нагу жену, и рече му: Ходи и задовољи своју жељу, јер си ме много пута одморио у срцу твом помислима твојим. - Затим опет рече: Ја сам желео да те начиним попом и епископом, али ме молитве лакомог старца Сисоја одгоне од тебе. - Рекавши то, ђаво постаде невидљив.

Обузет силним страхом, Аполос се врати к старцу, и припавши к ногама његовим исповеди му све шта се догодило, и мољаше за опроштај. Исто тако он и братији исприча шта све претрпе он заведен од ђавола, и како му помогоше молитве преподобног оца Сисоја. И заиста, молитва његова беше силна на прогнање бесова. Она и од другог ученика његовог, Авраама, одагна нечистог духа који га је мучио. И сви зли дуси бежаху од светог Сисоја, не смејући се приближити храбром и непобедивом војнику Христовом.

Пошто проживе у пустињи шездесет година, преподобни Сисоје се приближи својој смрти. Када је имао да се престави, и крај њега беху монаси, лице његово засија као сунце, и он им рече: "Ево, дође ава Антоније". Мало затим он опет рече: "Ево, дође лик пророка. Лице му поново засија још јаче, и он рече: "Ево, дође лик апостола". И лице његово заблиста двоструко јаче, и он разговараше с невидљивим лицима. А братија га молише, говорећи: Оче, кажи нам, с ким разговараш? - И он им рече: Ево, анђели дошли да ме узму, а ја им се молим да ме оставе још мало овде, да бих се покајао. - Братија му рекоше: Теби, оче, није потребно покајање. - На то им старац одговори: Заиста не знам, да ли сам уопште и почео да се кајем. - Међутим сва братија знађаху да је он савршен. После тога он још силније засија, и лице његово постаде као сунце, и сви се уплашише. Тада им старац рече: Гледајте, гледајте! ево Господ долази, и говори: Донесите ми изабрани сасуд из пустиње! - Рекавши то, преподобни одмах предаде дух свој Господу. Утом блесну муња и келија се испуни миомира. Таквим блаженим завршетком завршивши свој временски живот, преподобни Сисоје се пресели у живот бесконачни. Сада он обитава са Христом и наслађује се гледањем лица Његова заједно са оним зборовима светих које виде при својој кончини. Молитвама преподобног оца нашег Сисоја нека се и ми удостојимо те насладе благодаћу Господа нашег Исуса Христа, коме слава вавек. Амин.

Sveti Sisoje zaštitnik dece: Uradite ovo da vam deca budu zdrava, a sve što radite bude blagosloveno

Srbi poštuju Sisoja kao kao zaštitnika dece i brzog pomoćnika u svakoj tuzi i nevolji. Sisoje je bio Misirac i učenik svetog Antonija. Kada je Antonije umro, Sisoje se nastanio u pustinjskoj gori, zvanoj Antonijeva, na kojoj se i Antonije ranije podvizavao.   


sveti sisoje
Sveti Sisoje proveo je 60 godina u podvizanju u pustinji, a svim monsima važio je kao izvor žive mudrosti.
Mnogi su baš kod njega dolazili po savet.
Kaže se da je pred smrt lice Svetog Sisoja zasjalo sunčevim sjajem, a kada je umro, cela soba bila je ispunjena blagošću.
Deo njegovih moštiju je u Manastiru svetog Vasilija Ostroškog u Bijeljini.
 
sisoje 2


OBIČAJI 
Evo šta treba da uradite da vam deca budu zdrava, a sve što radite bude blagosloveno!
Većina običaja vezanih za svetog Sisoja, koji se u Srbiji i danas poštuju, vezana je za decu.


sisoje sveti
 


Mnoge majke poste sedam dana pred ovaj praznik da bi se pričestile, a veruje se da će deca tako biti zdrava i da će ih u životu pratiti sreća. 

Izvor Opanak.rs 

уторак, 18. јул 2017.

Она је ишла за Христом

Беседа о великој кнегињи Јелисавети Фјодоровној

  

«Господе опрости им, јер не знају шта раде!» – то је била последња молитва велике кнегиње Јелисавете, пре него што ју је прогутала црна провалија напуштеног рудника. 


Она је свесно ишла ка том бездану и категорички је одбила да напусти Русији, када је завладало безакоње. Она је ишла за Христом и њене духовне очи су пратиле светлост Васкрсења, која је блештала у провалији. Шта ју је довело у далеку уралску варошицу Алапајевск, која ће постати њена Голгота – њу племкињу, странкињу? Шта ју је предало у канџе непознатих људи, које је покретала демонска злоба? Њихови животни путеви се никако нису могли укрстити. Видела је те људе први и последњи пут у животу. Она се сусрела с њима само зато да би они над њом извршили пресуду, њој непознатног суда. Али то је све било расуђивање људи. А Божије расуђивање? За Бога је то био суд људски: за Бога, или против Бога. 


И велика кнегиња Јелисавета, бивша протестанткиња, која је примила православље у својој новој отаџбини и заволела православну Цркву и Русију «чак и до смрти», одговорила је злу. Како год да јој је пресудило разуздано, безумно зло, она је примила то као пресуду с Небеса, као могућност која јој је послата, како би на делу потврдила смисао читавог свог живота.

Љубав према Богу и љубав према људима, био је истински смисао њеног живота, и љубав је довела велику кнегињу на крст. И њен крст је порастао и присајединио се Крсту Христовом и то је била њена награда. 


Велика кнегиња је изгубила супруга, настрадао је од злонамерне руке терористе. Сопственим рукама она скупља то што је остало од човека кога је волела, и носећи у срцу бол страшног губитка, иде у тамницу да посети злочинца, с Јеванђељем у рукама, како би му дала опроштај и окајаног привела Христу. 




  
Цео њен потоњи живот у Русији био је саткан од милосрђа и служења Богу и људима. Велика кнегиња је окупила сестринство и основала Марто-Маријински манастир. Пратила је пример ове две јеванђељске сестре и служила је свим бедним и убогим. Она је у то дело уложила сва своја средства, дала је све без остатка, и саму себе је томе посветила све до краја. Њена љубав према људима била је узвраћена љубављу других према њој. 


Монахиња Варвара, која је помагала својој матушки великој кнегињи у све дане њеног служења, није пожелела да је остави ни у њеном последњем подвигу страдања. И она је украсила мученички венац својим самоодрицањем и самопредањем. 


У тешкој 1917. години, када је царовао метеж, када се рушило устројство некадашње Русије, када су се спремали да убију цара и самим тим руску државност, када су богохулници дигли руку на све што је свето и пуцали чак и на зидине Кремља, велика кнегиња Јелисавета је писала да је управо у том трагичном тренутку осетила у којој мери је Православна Црква заиста једина права Црква Господња. «Осећала сам тако дубоку жалост према Русији и њеној деци – писала је она – која у овом тренутку не знају шта чине. Зар то онда није болесно дете... Желим да узмем на себе његово страдање, да га научим да трпи, да му помогнем... Света Русија не може погинути. Али Велике Русије, авај, више нема. Потпуно је срушена Велика Русија, неустрашива и беспрекорна.» 


И из развалина и згаришта Русије, из бола читавог народа, из небројених њених страдалника чује се глас свете жртве, која окрепљује живот: «Света Русија и православна Црква, којој врата ада неће одолети – живе и живеће и даље, више него икада пре.» Те речи је написала у предвечерје свог страдања. 



  

«Уверена сам – наставља она – да је Господ који кажњава, исти онај Господ који и воли.» Ето мере њеног духовне величине, ето мере њене исцрпљености. Она је већ сама добровољно постала жртва, и Господ је прихватио њену жртву за Русију, коју је она толико волела. И не би имали никакве власти над њом, ти џелати који су се појавили ниоткуда, да им то није дато с Небеса. Сви који су били са великом кнегињом Јелисаветом, живе су бацили у окно рудника, осим једног који им се успротивио. Нису умрли истог трена. Још дуго су мештани, из дубина земље, служали Херувимску песму. А велика кнегиња је и тамо, у њиховој братској гробници, наставила дело Божије – својим апостолником је превила главу једног од повређених, који је био уз њу. 


Када су кроз три месеца после смрти мученика нашли место њиховог упокојења, видели су да је велика кнегиња лежала на дубини од 15 метара, држећи икону Спаситеља на прсима, којом је била благословена у дан када је примила православље. Праведници вечно живе! 


Руски новомученици су оне жртве, које је очекивала Васељенска Црква – они су допунили број убијених зарад Речи Божије. И ко зна, колико ће још трајати то «мало» апокалиптично доба, у ком овоземаљска Црква сазрева за Суд Божији, који ће се осветити свим живима на земљи за проливену крв праведника?

С руског Александар Ђокић


18 / 07 / 2017 

Dobrog muškarca je najteže voljeti

http://zdravaisretna.hr/wp-content/uploads/2017/04/bouquet-690657_1920-e1491559082606.jpg  
Teško je voljeti dobrog muškarca. Dobar muškarac nije samo dobar čovjek – on ne čini lijepe stvari kako bi nešto dokazao.

Ljubaznost je dio njegovog gena i njegov moralni kod, skup vrijednosti i prioriteti koje cijeni kojima će uvijek postupiti u skladu sa svojim osobnim standardima. Dobar muškarac čini ono što je za njega dobro za činiti.

On ti nikada neće lagati kako bi te poštedio loših osjećaja, on će zapravo učiniti mnoge stvari koje će te i naljutiti i pogoditi te. Ali nevjerojatno je da se nećeš moći ti naljutiti na njega, jer on je dobar čovjek.

Dobar čovjek je čovjek koji će se javiti svojoj bivšoj djevojci kada je s tobom u društvu, jer on nema što skrivati. On zna da je ona u strahu i da ne bi nazvala da nije nešto bitno, a on je dužan kao dobar čovjek učiniti sve što može da pomogne čak i kada njegov postupak za druge bivaju nelagodni.

Dobar čovjek će staviti želje svojih prijatelja i obitelji ispred njegovih vlastitih potreba, čak i kada on priznaje da se njegovi prijatelji i obitelj ponašaju manipulativno i sebično, jer dobar čovjek je uvijek vjeran.

Ona žena koja će provoditi vrijeme s takvim dobrim muškarcem, nikada se neće uzrujati, jer kako se itko može naljutiti na takvog dobrog muškarca?  Svaka žena zna da je u današnjem svijetu odnosa i ne-odnosa, čisti dar takve otvorene komunikacije i pravi blagoslov, čak i kada boli.

Biti s dobrim muškarcem u vezi je teško, ali s druge strane u ovom svijetu laži, preljuba, frajerstva, pronaći i zadržati takvog dobrog čovjeka je sreća. On brine za obitelj, on brine za ženu koja ga osvoji, on je nježan, on uvijek ima riječi utjehe, on brine da je uvijek svima dobro, jer zna da je zahvalnost na malim stvarima otvoreni put prema dobitku velikih stvari na kojima će biti još i više zahvalan. Što čini još težim preboljeti takvog čovjeka.

Dobar čovjek će te promijeniti; jer ti ćeš uz njega uživati. Satima ćete smisleno razgovarati, a u tim minutama uvidjet ćeš da ne provodi vrijeme s tobom zbog bilo kojeg drugog razloga, osim njegovog istinskog interesa za tebe i tvog mišljenja. I tako će taj dobar muškarac, usprkos svojim manama i ponekad iritantnim dobrim navikama, postaviti ljestvicu tako visoko, da svaki sljedeći koji naiđe u tvoj život neće moći doseći.

A budući da je gotovo nemoguće naljutiti se na takvog dobrog muškarca, teško da ćeš ga moći i preboljeti. Pomalo dosadan po dobroti, pomalo naporan jer toliko brine, pomalo iritantan zbog svojih ljubaznih gesti.

Ali možda nije stvar u njegovoj dobroti, već u tebi jer nisi prije naletjela na takvog gotovo nestvarnog muškarca. Možda ćeš ga i uspoređivati s novim ljubavima. Nemoj se začuditi ako i dalje pamtiš njegov datum rođenja iako ste prekinuli prije godinu dana.

Osjećaji koje je pokušao spriječiti da osjetiš, jer on je dobar čovjek i osjećaje koje nisi mogla sakriti od njega, jer on je dobar čovjek, puno govore. Dakle, istina da je pronalaženje dobrog čovjeka jako teško, ali biti u vezi s takvim čovjekom je čak i teže, dok gubitak njega je jednostavno nemoguće – nemoguće za zamisliti, nemoguće prihvatiti, a pogotovo je nemoguće pustiti.

Izvor Zdravaisretna

Evo šta se dešava u telu kad legnemo na zemlju ili je dotaknemo bosim nogama: kako deluje uzemljenje

Redovno snadbevanje tela slobodnim elektronima iz zemlje doprinosi očuvanju zdravlja, tvrde stručnjaci koji promovišu uzemljenje! 

evo_sta_se_desava_u_telu_kad_legnemo_za_zemlju_ili_je_dotaknemo_bosim_nogama_kako_deluje_uzemljenje_1.jpg

Iz vedske perspektive, kao i stajališta mnogih starih religija, postoji Bog - Otac - transcendentalni, nevidljivi aspekt Boga i Bog - Majka, materijalni oblik Boga ili očitovana priroda. Sunce simboliše duh, a Zemlja telo. I vedska astrologija i zapadna drže da stanje Sunca (predstavlja takođe kralja i oca) u našem horoskopu pokazuje stanje fizičkog zdravlja. Ali, postoji li još nešto "nevidljivo" što dolazi iz Majke Zemlje i što je neophodno za naše zdravlje. Po definiciji, zdravlje je homeostaza, dakle ravnoteža. Naše zdravlje, kao i dete da bi se najbolje razvijalo, treba da ima majku.
Šta se događa kada je čovek izolovan i od Sunca i od prirodnih zemaljskih ritmova i elektriciteta? Alarmantnost takvog stanja pokazali su eksperimenti u Maks Plankovom institutu u Nemačkoj 1960 - ih i 1970 - ih godina. U eksperimentu koji je trajao niz godina i uključio stotine ljudi, istraživači su namerno izolovali dobrovoljce tokom više meseci, smestivši ih u podzemnu sobu koja je bila izolovana od ritmova Zemljinog električnoga polja. Praćeni su: spavanje, izlučivanje mokraće i drugi fiziološki parametri. Svi su ispitanici razvili potpuno haotičan uzorak koji se manifestovao kao poremećaj sna, hodanja, proizvodnje hormona, te sveopšti poremećaj temeljnih telesnih funkcija.
Bilo je dovoljno uneti simulaciju električnih ritmova Zemlje unutar metalnog štita podzemne komore da bi nastupilo dramatično poboljšanje! Zaključak je jasan: ne smemo se odvojiti od Zemljinog uticaja, moramo ostati "uzemljeni". Ali, u naš se život kradomice ušunjalo nešto što nas svakodnevno razdvaja od Majke Zemlje. Kao što malo dete mora da oseti majčin dodir, tako i svi ljudi moraju biti u trajnom dodiru sa Majkom Zemljom. Doslovno. Nažalost, naši nevidljivi neprijatelji (ime im je profit) izmislili su kako da to spreče: izumeli su cipele koje nas doslovno izoluju od tla. Posle 14.000 godina upotrebe kože, industrija nas je prebacila na izolovane materijale. Naša stopala, međutim, prebogata su hiljadama nervnih završetaka. Pretpostavljamo - s razlogom.
U međuvremenu, nekako se preklapajući sa novom industrijom proizvodnje obuće (nakon Drugog svetskog rata) došlo je do naglog porasta upalnih, autoimunih bolesti koje je teško lečiti. Zanimljivo, predominantne žrtve su žene, u čak 75% slučajeva! Slučajnost? Najčešće autoimune bolesti su: lupus, reumatoidni artritis, multipla skleroza i tip 1 dijabetes. Međutim, skriveni faktor iza brojnih srčanih bolesti, artritisa, astme, dijabetesa i drugih bolesti jeste UPALA.

evo_sta_se_desava_u_telu_kad_legnemo_za_zemlju_ili_je_dotaknemo_bosim_nogama_kako_deluje_uzemljenje_2.jpg

Zašto treba da hodamo bosonogi

Danas se upala smatra glavnim uzrokom 80 odsto svih hroničnih bolesti, a u SAD-u samo najčešće hronične bolesti državu koštaju više od trilion dolara godišnje! Evo opširnijeg popisa bolesti povezanih sa hroničnom upalom: alergije, Alchajmerova bolest, amiotrofična lateralna skleroza (ALS), anemija, artritis, astma, autizam, zakazivanje rada bubrega zbog upale, dijabetes tip I i II, fibromijalgija, lupus, grupa bolesti creva (Kronova bolest, sindrom iritabilnog creva, divertikulitis i duge upalne bolesti creva koje uzrokuju bol, lošu probavu i oštećenje sluznice creva), multipla skleroza, upala gušterače, psorijaza i ekcemi, srčana bolest itd.
Naša stopala sadrže 1.300 nervnih završetaka po kvadratnom inču, što je više nego bilo gde u telu. Jasno je da je nužno potrebno da budemo povezani sa Zemljom, kaže doktor Rosi, ugledni podiatrist (ortoped specijaliziran za stopala) iz SAD-a. Dejvid Vulf, ugledni autor i pobornik zdravog načina života, tvrdi da su cipele, budući da sprečavaju uticaj Zemlje, najveći krivac za upale i autoimune bolesti: "Obujte cipele i nema ga!'" - kaže doktor.
Zanimljive su i opservacije na životinjama: kada se krava drži u štali izolovanoj od Zemlje njoj je hladno. Međutim, ako je pustite na livadu, na istoj temperaturi ona nema problema. Životinje u prirodi neometane od ljudi koji ih izoluju su zdrave. Životinja u kući, i veterinar ima pune ruke posla. Još 1969. francuski agronom Mateo Tavera u svojoj knjizi "Tajna misija" naglašava neprepoznatu električnu povezanost između svih živih bića, neba i zemlje. Travera uočava kako je život na Zemlji regulisan energetskim kontinuumom iznad i ispod, te da je naše telo oblikovano da prima i prenosi tu energiju.
Stoga Travera predlaže da što je moguće češće:
- hodamo u divljini po travi bosonogi ili noseći obuću koja provodi elektricitet poput lagano vlažnih đonova ili u vlažnim soknama od provodljiva materijala. Osetićemo razliku u raspoloženju i zdravlju;
- izložimo što češće bilo koji deo tela travi, prirodnim izvorima, potocima, rekama, jezerima ili moru;
- da se oslonimo na deblo stabla da bismo upili njegov elektricitet;
- kupamo se, posebno u moru (radi soli) je najbolje; Po mogućnosti da hodamo bosonogi po moru, vodi, pesku.
Zemlja i njeni okeani prepuni su elektrona koji neprestano rastu. Kada dotaknemo površinu Zemlje naboj našeg tela spontano se izjednačuje s nabojem zemlje. Dakle, automatski telo obezbeđeno neophodnom zalihom elektrona. Budući je Zemljin nivo elektronima veći od našeg, struja elektrona ulazi u naše telo preko kože i telo ih apsorbira. Zašto nam je to potrebno?

evo_sta_se_desava_u_telu_kad_legnemo_za_zemlju_ili_je_dotaknemo_bosim_nogama_kako_deluje_uzemljenje_3.jpg

Kako uzemljenje pomaže u borbi protiv slobodnih radikala

Slobodni radikali, glavni uzročnici upale i većine bolesti, pozitivno su elektrisani. Biofizičar Džejms Ošman kaže da je naše telo dinamični provodnik električnih impulsa, tj. "živuća matrica". Stanice sadrže mrežu poznatu kao citoskelet koji povezuje sve delove stanice međusobno, uključujući membranu. Ove "skele" uključuju i molekule koje sprovode energiju i informacije u stanici i spolja, pa obrnuto. Isto tako u celom telu, od glave do nožnog palca, postoji izvanstanična mreža električno provodljivog kolagena i drugih belančevina (proteina) koji su bogato premreženi tj. povezani sa staničnim membranama.
Na taj način unutar i van-ćelijska matrica (mreža) osigurava svim delovima tela antioksidantne elektrone. Ta mreža povezuje sve delove tela, uključujući i nervni sistem i sve senzorne receptore, sa svim delovima kao i genomima svake stanice. Ovaj se sistem proteže u svaku pukotinu i spoj tela, predstavljajući najveći sistemski organ u telu svih živih struktura. Zato kad mislimo o sebi kao "anteni", kako Travera opisuje sva živa bića, vidimo da smo zapravo deo univerzalnog energetskog kontinuuma, pa se zajedno sa zvezdama kupamo u tom kontinuumu.
U tom smislu važno je ovde spomenuti otkriće sjajnog srpskog inženjera i naučnika Gorana Marjanovića, Teslinog sledbenika i njegovu "nekonvencionalnu fiziku". Marjanović je poređao sve postojeće u univerzumu (osim, transcendnentalnog) po gustoći energija, uključujući i ljudske misli i čoveka samog! Zanimljivo je da je čovek tačno na sredini svega postojećeg!
U stabilnim molekulama elektroni su u parovima. Normalni telesni procesi poput pretvaranja hrane u energiju mogu ukloniti jedan elektron iz para. Molekule koje imaju nespareni elektron zovu se slobodni radikali. Slobodni radikali se, dakle, i normalno stvaraju u telu, ali dolaze u telo i zbog loših spoljašnjih uticaja. Nakon što elektronski par (o)stane bez jednog elektrona postaje slobodni radikal, pa ta molekula s nesparenim elektronom "traži" drugi elektron kako bi upotpunila elektronski par. To postiže otimajući elektron drugoj stabilnoj molekuli s parom elektrona, pri čemu nastaje novi slobodni radikal u potrazi za elektronom.
Lančana reakcija opisanog otimanja i gubljenja elektrona uzrokuje neprocenjivu štetu ćelijama našeg organizma jer oštećuje membrane, remeti stanični genetski kod i prirodne odbrambene snage organizma zbog čega postajemo podložni nizu bolesti. Dakle, pored metaboličkih procesa emocionalni stres, UV i radioaktivno zračenje, toksične stvari, dim cigarete, alkohol, preterano sunčanje, umor i drugi činioci takođe generiraju slobodne radikale.
Na sreću, priroda nudi sredstva za zaštitu od štetnih nusprodukata oksidacije. Antioksidansi imaju jedinstveno svojstvo jer njihova molekularna struktura omogućuje im da predaju elektron slobodnom radikalu i time ga stabilizuju. Oni su "hvatači" slobodnih radikala i igraju brojne važne uloge u borbi protiv oksidativne štete. Neki antioksidansi imaju individualno delovanje, ali u većini slučajeva deluju timski. Znajući ovo, nije teško razumeti da je redovno snadbevanje tela slobodnim elektronima iz zemlje conditio sine qua non za očuvanje zdravlja.
Budući da manjak elektrona izaziva pozitivni naboj tkiva ono postaje "kiselo", što je preduslov za upalu i autoimune bolesti. Tkivo počinje da "gori" što je najbolje prikazano - vidljivo na termografiji na kojoj su upalom zahvaćeni delovi tela vide kao vrući u odnosu na zdrave. Kada dotaknemo zemlju naše se telo spontano normalizuje, tj. neutrališe pozitivni naboj izazvan slobodnim radikalima. Zato nije slučajan vedski običaj u Indiji da, pre nego stanemo nogama na zemlju (i drugo tlo) najpre je dotaknemo rukama u znak poštovanja i zahvalnosti Majci Zemlji. (Bhumi u vedskoj tradiciji u kojoj postoji i posebna molitva za Bhumi i, prema toj tradiciji, prije ustajanja i polaganja noge na tlo najpre Zemlju - parket itd.- dotaknemo rukama i tražimo oprost od Majke Bhumi što stupamo na nju nogom!) Zasigurno je i poplava osteoporoze povezana s nehodanjem po zemlji i kupanjem u prirodi: kako slobodni radikali zakisele telo (tako i krv), za neutralizaciju tog stanja iz kosti se "izvlači" kalcijum.
Zemlja je najnegativnije nabijen entitet u čovekovoj neposrednoj okolini. Dobro je poznato u naučnoj zajednici da se kod uzdizanja (na primer, avionom) na svaki metar visine podigne naboj za 200 volti (200/Vm). Nakon nekoliko kilometara visine atmosferski naboj počinje se usporavati i sasvim prestaje na 100 kilometara. Po lepom vremenu između ionosfere i Zemaljske površine razlika u električnom potencijalu je od 250.000 do 500.000 volti! Atmosfera je tokom lepog vremena loš provodnik elektrona tj. struje. Daleko bolji provodnik su oblaci - kumulonimbusi. Kad sevaju munje, grupa oblaka u oluji stvara veliki strujni tok prema Zemlji. Smatra se da se u svako doba dana događa oko 1.000 do 2.000 munja i gromova (oko 5.000 munja u minuti). To znači da na Zemlju struji 1.000 do 2.000 ampera trajno prenoseći negativni električni naboj na Zemlju.
Ovdje moram dodati šta sam pre više godina pročitala u vedskoj literaturi Sveučilišne biblioteke Maharishi University of Managment u Fairfieldu. Tada sam naime bila pročitala kako nije dobro bežati pred kišom i kako je čuti udar groma pozitivan znak. U vedskoj tradiciji padanje kiše smatra se blagoslovom Indre (vlada Rajem, a njegova inačica u kršćanstvu je Sveti Juraj) i bežanje pred kišom nije poželjno. Konačno sam dobila naučno objašnjenje još jedne sjajne vedske tvrdnje!
Pogledajmo što se događa s našim telom kako se udaljavamo od površine Zemlje (primerice, živeći u soliteru):
- ako smo, recimo, visoki dva metra i nosimo patike glava će nam biti na visini gde je razlika električnog potencijala oko 400 volti. Budući da smo električki (pro)vodljivi, naš električni potencijal bit će prosjek između nivoa zemlje i dva metra (naše visine) tj. 200 volti. Ako, međutim, živimo na prvom spratu, što je otprilike četiri metra iznad Zemlje, čak i ako ne nosimo izolirajuće patike već smo na (izolujućem) drvenom podu, naše su noge sada uronjene u atmosferu električnog potencijala od 800 volti, dok je naša glava u potencijalu od 1.200 volti. Prosečna razlika potencijala kojem je izloženo naše telo tada je 1.000 volti! To nije malo! Što na višoj visini živite, to je vaše telo izloženije većem električnom potencijalu. Postoji li veza između visine na kojoj živite i zdravlja?
Nedavno sprovedena studija na Univerzitetu Iowa pratila je starije osobe tokom 12 godina i otkrila iznenađujuće visok rizik od moždanog udara onih koji su živeli u višespratnicama u odnosu na one u prizemnim zgradama. Istraživanje je pokazalo da je život u višespratnicama povezan s većim rizikom od fizičkih, socijalnih i fizioloških problema kod starijih ljudi. A iz sociološke literature već odavno je poznato da kriminalitet raste s visinom zgrada u kojima ljudi žive. Pitamo se ima li to veze s uzemljenjem? Takođe, nedavno objavljena studija u časopisu "Cancer" (Rak) istraživala je povezanost nekih vrsta raka i života u gradu, predgrađu ili na selu. Ispostavilo se da su ljudi kod kojih je dijagnostifikovan uznapredovali kolorektalni i rak prostate, a u manjoj mjeri i rak dojke i pluća, bili pretežno urbani stanovnici.
Ovde dakako treba spomenutu i sick building syndrom koji se ne javlja kao određena bolest već skup simptoma (sindrom) povezan s celom zgradom, bez obzira na visinu stanovanja. Tu se najčešće radi o EMF (elektromagnetskim poljima) veštački generisanim ili tzv. prljavom elektricitetu kojim obiluju naši stanovi. Stanovnicima (inače veoma zdravih) vedskih kuća u Maharishi Vastu Architecture) savetuje se (kao i drugima) da svaki dan pre spavanja isključe svu struju u kući/stanu.
U knjizi "Uzemljenje" slikovito je prikazan učinak kišobrana uzemljenja što nas štiti od okolnih električnih polja.
Tu vidimo opis nobelovca Richarda Feynmana iz knjige "Lekcije iz fizike", gdje opisuje zemaljske suptilne energije. Kada nosi cipele, kod čovjeka prosečne visine u visini glave vlada razlika napona od oko 350 volti, dok je na razini zemlje taj naboj nula, jer je zrak (pri sunčanu danu) vrlo slab provodnik struje. Međutim, kada stojimo bosonogi na zemlji naše je tijelo električki provodljivo, pa se izjednačava s električnim potencijalom Zemlje, tj. telesni naboj nam je nula. Praktički to znači da se onaj električni naboj od 350 volti na visini od 175 cm premješta iznad naše glave (i oko tela) te postaje štit oko nas (životinje, stabla itd.). To je objašnjenje i zašto kravama nije hladno na pašnjaku, ali jest u staji u kojoj su izolovane od dodira sa zemljom. 

Izvor

BOSONOGI I NEBO

Mirjana Bobić Mojsilović

Nekada, u leto, ulice su bile pune dece. Crtali smo školice. Igrale smo se lastiša. Trčkarali smo do obližnjeg parkića. Sedeli na stepeništu ispred nečije zgrade. Dečaci su igrali klikere i tapkali sličice, „životinjskog carstva“ ili slike fudbalera. Devojčice su nosale svoje igračke, a srećnice su imale i kolica za svoje lutke. Neko je imao trotinet. Posle smo vozili rolšue. Igrali smo se po dvorištima, pa i po školskim dvorištima, između dve vatre. Po ceo bogovetni dan, pogotovo kad smo bili na raspustu, ili u vreme vikenda, nismo ulazili u kuću. Zajedno smo čitali Politikin Zabavnik. 

Kad bi pali veliki letnji pljuskovi, mame bi nas puštale ne samo da pokisnemo, nego i da bosonogi gacamo po baricama. Išli smo sa majkama na pijacu. Sa očevima smo išli da biramo lubenice. Trčkarali smo i po deset puta dnevno da mamama kupimo zejtin, ili prašak za pecivo, ili mleko za šne nokle. Mi smo morali da sapunom peremo ruke i lica umusavljena od zemlje, sladoleda, lubenice i krede, jer je i detinjstvo bilo musavo i nesavršeno i fantastično i zabavno, puno rascopanih kolena i ogrebotina. 

Sećam se ovoga svega, jer mi je nešto neobično – sve ređe viđam decu na ulici. Kao da smo postali Njujork ili Pariz, nekako odjednom izgleda, kao da su deca sklonjena u udobne sobe, u igraonice, na posebna mesta za igranje i druženje, za život koji se odvija potpuno drugačije nego onda kada su deca rasla igrajući se ispod prozora, i vikala „Mama, snesi mi bicikl, ili loptu“. 

Nisam dugo videla decu koja su izula sandale da šljapkaju po baricama, jer grad više nije mesto u kome se bezbedno kisne, i igra, i druži i živi.

Ali zato, deca su sve češće u kafanama i kafićima, trče izmedju stolova, kao da su u parku, ludeći od dosade, deca sve češće zevaju na kasnim koncertima, ili u šoping molovima u kojima trčkaraju za majkama pogleda zamagljenih šarenilom i neonskim osvetljenjem, navikla na klimu, automobile, zatvorene prostore, svetlucave ekrane i tišinu usred sveopšte buke. 

Ili su , kao i njihovi roditelji, sve duže zakovana za ekrane svojih telefona ili kompjutera.
Pa onda ispada da leto dolazi džabe, i da letnje kiše padaju uzalud, kad ni Bosonogi koji je, onda, hteo da poljubi nebo, ne bi ovde više imao s kim da se igra.

 Izvor   

 

понедељак, 17. јул 2017.

Kojim svetim se treba moliti u raznim bolestima i drugim nevoljama


Kojim svetim se treba moliti u raznim bolestima i drugim nevoljama

I ŠTA TREBA DA ČITAŠ U VREME NAROČITE POTREBE IZ SVETOG PISMA

- Kаdа boli glаvа:

Svetom Jovаnu Preteči.

- Kаdа boli zub:

Sveštenomučeniku Antipi.

- Kаdа je otekаo i kаdа boli želudаc:

Velikomučeniku Artemiju.

- Pri povredi ili drugoj bolesti ruku:

Božijoj Mаteri u čаst NJene ikone Trojeručice.
Prepodobnom Jovаnu Dаmаskinu.

- Kаdа bolu noge:

Prepodobnom Simeonu Verhoturskom.
Prepodobnom Serаfimu Sаrovskom.

- Kod ospi:

Mučeniku Kаnonu.
Sveštenomučenicimа Kiru i Jovаnu.

- Kаdа trese groznicа i temperаturа:

Apostolu Petru.
Svetitelju Vаsiliju Novom.
Prepodobnom Mironu.
Prepodobnom Artemiju Verkoljskom.
Mučenici Fotini.
Prаvednoj Julijаni Lаzаrovskoj.
Božijoj Mаteri u čаs NJene ikone "Arhtirske".

- Kod ženskog krvotočenjа:

Prepodobnom Ipаtiju Rufijаnskom.

- Kаdа je rаslаbljeno telo:

Prepodobnom Aleksаndru Svirskom.
Prepodobnom Nikiti Stolpniku.

- Kod nesаnice:

Sedmorici Mlаdićа Efeskih.
Prepodobnom Irinаrhu Rostovskom.
Prepodobnom Mаrufu, episkopu Mesopotаmskom.

- Kod vodene bolesti:

Prepodobnom Ipаtiu.

- Kod bolesti grlа:

Sveštenomučeniku Vlаsiju.

- Kod nemosti jezikа:

Prepodobnom Jovаnu Rilskom.

- Kod pаdаvice:

Mučeniku Vitu.

- Kod pаrаlize:

Prepodobnom Jаkovu Železnobrodskom.
Prepodobnom Jovаnu Mnogostrаdаlnom.
Prepodobnom Mаrtinijаnu.

- Zа brzo ozdrаvljenje:

Mučeniku Pаnkrаtiju.

- Pri opštoj bolesti:

Episkopu Spiridonu Trimitunskom.
Prepodobnom Pimenu Mnogobolesnom.
Velikomučeniku Pаntelejmonu.
Prepodobnom Agаpitu.
Prepodobnom Sаmpsonu.
Sveštenomučeniku Ermolаju.
Mučenicimа Kozmi i Dаmjаnu.
Mučenicimа Kiru i Jovаnu.
Mučenicimа Mokiju i Anikiti.
Mučenicimа Tаlаleju i Trifunu.
Božijoj Mаteri u čаst ikone "Isceliteljke".

- Zа porodičnim nevoljаmа, zа sreću u brаku:

Božijoj Mаteri.
Apostolu Simonu (Zilotu) Kаnаnitu.
Petru i Fevroniji Muromskim.
Mučenicimа Adrijаnu i Nаtаliji.
Mučenicimа Hrisаntu i Dаriji.
Velikomučenici Pаrаskevi.
Sveme Anđelu -

- Kаdа potpuno omrzne muž ženu:

Mučenicimа Sаmonu, Guriju i Avivu.
Mučenici Suzаni.

- Kod supružničke neplodnosti.

Prepodobnom Joаkimu i Ani.
Prаvednim Zаhаriju i Jelisаveti.
Prepodobnom Romаnu.
Mučeniku mlаdencu Jovаnu Kijevopečerskom.
Prepodobnom Ipаtiju Rufijаnskom.
Prepodobnom Jeftimiju Velikom.

- Pri porođаjnim mukаmа:

Božijoj Mаteri "Pomoćnici pri porođаju" i u čаst NJene ikone "Teodorovske".
Prаvednim Zаhаriju i Jelisаveti.
Prepodobnoj Mаleniji Rimnjаnci.
Velikomučenici Ekаtаrini.

- Kod nedostаtkа mаternjeg mlekа:

Božijoj Mаteri "Mlekopitаteljnicа".
Prepodobnom Ipаtiju.
Rаvnoаpostolnoj Nini
Mučenici Trifoni (izvori).

- Pokrovitelji dece:

Božijа Mаter "Tihvinskа".
Prаvedni Simeon Bogoprimаc
Sveštenomučenik Juаr.

- Kod lišаvаnjа ili gubitkа detetа:

Mučenicimа Evstаtiju i Plаkidi.
Prepodobnom Ksenofontu i Mаriji.

- Kod bolesti dece:

Svetitelju Julijаnu.
Prepodobnoj Julijаni Lаzаrevskoj.

- Zа spаsenje dece pri rаđаnju.

Velikomučeniku Nikiti.

- Pomoć kod vаspitаnjа hrišćаnske dece:

Mučenici Sofiji.
Prаvednoj Emiliji.

- Dа bi roditelji brinuli o deci:

Filаretu Milostivom.
Svetitelju Nikolаju.
Svetitelju Mitrofаnu Voronježskom.

- Kаdа su roditelji žаlosni rаdi dece.

Prepodobnom Ksenofontu i Mаriji.

- Kаd su bližnji u neprijаteljstvu:

Blаgovernim kneževimа Borisu i Greblju.
Blаgovernom knezu Andreju Bogoljubivom.
Mučeniku Vjаčeslаvu.
Velikomučenici Vаrvаri.
Mučenici Suzаni.
Svetitelju Sаvi Srbskom.

U DUŠEVNIM NEVOLJAMA:

- O dаru dа se želi pristupi Svetim Dаrimа,

Velikomučenici Vаrvаri.

- U tuzi zа otаdžbinom i rodnim krаjem:

Prepodobnom Jovаnu Kušniku.

- Kаdа neverje obespokoji dušu.

Apostolu Tomi
I prepodobnom Pаvlu Priprostom.

- Nаstаvnici pokаjаnjа:

Prepodobni Jefrem Sirin,
Svetitelj Andrej, аrhiepiskop Kritski,
Prepodobnа Mаrijа Egipćаnkа.

- U uniniju - čаmotinji:

Svetitelju Tihonu Zаdonskom.

- U sаmom očаjаnju:

Svetitelju Jovаnu Zlаtoustu,
Prepodobnom Atаnаsiju Atonskom.

- Kаd nаs obuzme strаst gnevа:

Prepodobnom Jefremu Sirinu,
Prepodobnom Dаvidu,
Prepodobnom Sergiju.

- Protiv gordosti:

Prepodobnom Sergiju,
Prepodobnom Aleksiju, čoveku Božijem.

- Zа vrаćаnje otpаlih od crkve:

Prepodobnom Simeonu Stolpniku,
Apostolu i evаnđelistu Jovаnu Bogoslovu.

- Protiv srebroljubljа:

Prepodobnom Teodoru,
Svetim besrebrenicimа Kiru i Jovаnu, Kozmi i Dаmnjаnu.

- Kаdа obuzme strаst pijаnstvа:

Ikoni Božije Mаtere "Prizivsаnje onih koji su u smrtnim opаsnostimа" -Vziskаnije pogibših.
Mučeniku Bonifаciju,
Prepodobnom Mojeju Murinu,
Ikoni Božije Mаtere "Neispijnа čаšа".

- Dа bi se izbаvili od bludne strаsti:

Prepodobnom Mojseju Ugrinu,
Prepodobnom Vitаliju,
Prepodobnom Jovаnu Mnogostrаdаlnom,
Mučenici Tomаidi,
Mučenicimа Aleksаndru i Antonini,
Mučenicаmа: Virini, Proskudii i Domini,
Svetitelju Jeftimiju Novogorodskom,
Prepodobnoj Mаriji Egipćаnki.
Mučenici Julijаni Vjаzemskoj,
Mučenici Ripsimiji,
Prepodobnom Mаrtinijаnu,
Svetom Anđelu Čuvаru.

- Pokrovitelji čistote i celomudrijа su:

Prаvedni Josif (Celomudreni),
Apostol i evаnđelist Jovаn Bogoslov,
Blаgoverni knezovi Boris i Gljeb,
Prepodobni Sаvа Osvećeni.

- Zа oproštаj umrlim bez pokаjаnjа:

Prepodobnom Pаjsiju Velikom,
Blаženoj Kseniji Perterburgskoj.

- Zа sаčuvаnje od iznenаdne smrti:

Sveštenomučeniku Sаdoku,
Velikomučenici Vаrvаri,
Sveštenomučeniku Hаrаlаmpiju,
Prepodobnom Onufriju Velikom.

- Zа sаčuvаnje od zlih vrаdžbinа:

Apostolu i evаnđelistu Jovаnu Bogoslovu,
Svetim mučenicimа Kiprijаnu i Justini,
Prepodobnom Lаvu, episkopu Kаtаnskom,
Svetitelju Nikiti Novogorodskom,
Prepodobnom Nifontu,
Mučenici Perpetui.

- Zа prognаnje lukаvih duhovа:

Rаvnoаpostolnom Nаumu Ohridskom,
Svetitelju Tihonu Zаdonskom,
Prepodobnom Mаkаriju Velikom,
Prepodobnom Antoniju Velikom,
Prepodobnom Jovаnu Kronštаtskom,
Svetitelju Vаsiliju Ostroškom,
Prepodobnom Romаnu Sinаitu,
Prepodobnom Stefаnu Piperskom,
Prepodobnom Justinu Ćelijskom.

- Zа prosvećenje rаzumа u učenju:

Ikoni Božije Mаtere "Pribаvljаnje umа",
Proroku Nаumu,
Prepodobnom Sergiju,
Svetim Trimа mlаdićimа,
Mučeniku Neofitu,
Mučenicimа i besrebrenicimа
Kozmi i Dаmnjаnu,
Svome Anđelu Čuvаru.

- Rаdi izobličаvаnjа lаžnih učenjа i jeresi:

Svetitelju Nikolаju,
Proroku Iliji,
Velikomučenici Ekаtаrini.
Novojаvljeni svetitelj Nikolаj Srbski.

- Pokrovitelji prosvetiteljstvа:

Rаvnoаpostolni Kiril i Metodije,
Sveti Ignjаtije Brjаnčаninov,
Prepodobni Pаjsije Veličkovski,
Prepodobni Nestor Letopisаc,
Svetitelj Dimitrije Rostovski,
Svetitelj Avrаmije Smolenski,
Svetitelj Teofаn Zаtvornik,
Prepodobnа Evrosinijа Polockа,
Svetitelj Sаvа 1. аrhiepiskop i prosvetitelj srbski,
Novojаvljeni svetitelj Nikolаj srbski,
Prepodobni Justin Ćelijski.

- Kod obučаvаnjа u ikonopisu:

Apostolu i evаnđelistu Luki,
Apostolu i evаnđelistu Jovаnu Bogoslovu,
Prepodobnom Alipiju ikonopiscu,
Prepodobnom Dionisiju.

- Pokrovitelji himnopisа:

Prepodobni Jovаn Dаmаskin,
Prepodobni Romаn Slаtkopevаc.

- Pokrovitelji sirotih i ubogih:

Božijа Mаter "Svih žаlosnih rаdost",
Svetitelj Jovаn Milostivi, аleksаndrijski,
Sveti rаvnoаpostolni knez Vlаdimir,
Prepodobni Simeon Strаnoprimаc,
Prepodobni Zotik Strаnoprimаc,
Prаvednа Olimpijаdа,
Prаvednа Julijаnа Lаzаrevskа,
Prаvednа Tаvitа,
Novojаvljeni svetitelj Nikolаj srbski.

- Kаdа nаs muče žаlosti i bolesti:

Prаvednom Jovu,
Prepodobnom Pimenu Mnogobolesnom,
Mučeniku Trifonu.

- U životnoj opаsnosti nа vodi:

Prepodobnom Mihаilu Klopskom
Svetitelju Nikolаju čudotvorcu,
Velikomučeniku Dimitriju Solunskom.

- U životnoj opаsnosti u vаzdušnom prevozu:

Novojаvljenom Svetitelju Nikolаju Srbskom.

- U opаsnosti od mrаzа:

Blаženim Andreju i Prokopiju.

- U tаmničkom zаtočenju:

Velikomučenici Anаstаsiji Uzoriteljnici,
Novojаvljenom svetitelju Nikolаju Srbskom,
Prepodobnom Justinu Ćelijskom.

- Blаgoslovitelji putnikа:

Apostolimа Kleoppi i Luki.

- Pokrovitelji prаvoslаvnih vojnikа:

Božijа Mаter "Mlekopitаteljnicа",
Božijа Mаter "Trojeručicа"
Arhаngel Mihаil,
Velikomučenik Georgije (Pobedonosаc),
Velikomučenik Dimitrije Solunski,
Blаgoverni Knez Aleksаndаr Nevski,
Blаgoverni knez Boris i Gljeb,
Blаgoverni knez Dimitrije Donski,
Blаgoverni knez Mihаil Tverdski,
Blаgoverni knez Mihаil Černigovski,
Blаgoverni knez srbski Lаzаr,
Sveti despot, Stefаn Lаzаrević, srbski,
Sveti krаlj Stefаn Dečаnski,
Prepodobni Sergije,
Prepodobni Mаkаrije Želtovodski.

- Ko se nаlаzi u smrtnoj opаsnosti u rаtu:

Prepodobomučenici Tekli.

- Zаrobljeni od neprijаteljа:

Božijoj Mаteri "Odigitriji Polonskoj",
Prepodobnom Simeonu Bogoprimcu,
Svetitelju Nikolаju,
Prepodobnom Petru Atonskom,
Novojаvljenom Svetitelju Nikolаju Srbskom.

- Pri ulаsku u novi dom:

Prаvednom Josifu.

- Pokrovitelji pčelаrstvа:

Sveti Jovаn Pretečа,
Prepodobni Zosimа i Sаvаtije,
Prepodobni novojаvljeni Nikаnor Hilаndаrаc.

- Pri setvi i u vreme žetve hlebnog žitа:

Apostolu Filipu:

- Zа plodnost zemlje:

Božijoj Mаteri "Posrednici zа hlebove",
Sveštenomučeniku Hаrаlаmpiju.

- Zа trgovinu:

Velikomučeniku Jovаnu Sočаvskom.

- Od požаrа:

Božijoj Mаteri "Neopаlimа Kupinа",
Nikiti episkopu novogorodskom,
Prepodobnom Spiridonu Prosforniku,
Vаsiliju Blаženom.

- U bezkišnom, ili sušnom periodu:

Proroku Iliji,
Prepodobnom Mihаilu Klopskom,
Prepodobnom Jevtimiju Velikom,
Svetitelju Nikiti Novogorodskom.

- Zа otkrivаnje izvorа vodenih:

Prepodobnom Sergiju,
Rаvnoаpostolnom Averkiju, episkopu jeropoljskom,
Prepodobnom Isusu Anzerskom,
Prepodobnom Šio Mgvimskom.

- Kаdа propаdаju plodovi u vreme glаdi:

Sveštenomučeniku Hаrаlаmpiju.

- Kаdа skаkаvci i drge štetočine uništаvаju letinu:

Božijoj Mаteri "Izbаviteljnici".

-

Dаr umnoženje hlebovа:

Prepodobni Jevtimije Veliki,
Prepodobni Justin Ćelijski.

- Pokrovitelj pаstuvа i stаdа:

Episkop Modest,
Sveštenomučenik Vlаsije,
Mučenici Flor i Lаvr,
Velikomučenik Georgije.

- Kod bolesti životinjа:

Sveti besrebrenici Kozmа i Dаmnjаn,
Sveštenomučenik Vlаsije.

- Dа bi pronаšli ukrаdeno:

Mučeniku Jovаnu - vojniku,
Mučeniku Teodoru Tironu.

- Vodi kа pokаjаnju zlonаmerne:

Velikomučenik Minа.

- U slučаju nаrušаvаnjа dogovorа:

Mučeniku Polievku.

- Kаd ste oklevetаni:

Svetitelju Vаsiliju Rjаzаnskom,
Svetitelju Avrаmiju Smolenskom,
Prepodobnom Dаvidu Goredžijskom,
Prepodobnoj Evrosiniji kneginji Moskovskoj.

- Pri otpočinjаnju mаjstorskih rаdovа:

Apostolu Pаvlu,
Svetitelju Vаsiliju Velikom.

- U grаđevinskim rаdovimа:

Svetitelju Filipu.

- Zа uspeh u ribolovu:

Apostolimа Petru, Jаkovu i Jovаnu.

- Ukroćuje jаrost zveri:

Mučenik Zosimа,
Prepodobni Serаfim,
Prepodobni Koprij,
Prepodobni Gerаsim,
Prepodobni Šio Mgvinski

- Kod bolesti očiju:

Božijoj Mаteri u čаs NJene ikone "Kаzаnske".
Svetitelju Aleksiju Moskovskom.
Vаsiliju Blаženom
Svetitelju Nikiti Novogorodskom.
Prаvednom Simeonu Verhoturskom.
Blаgovernom cаreviću Dimitriju.
Mučeniku аrhiđаkonu Lаvrentiju.
Mučeniku Mini Egipćаninu.
Kаpetаnu Longinu.
Velikomučeniku Dimitriju Solunskom.
Prepodobnoj Efrosiniji Moskovskoj.
Kаzаnskim svetiteljimа Guriu i Vаrsаnufiju.

ŠTA TREBA DA ČITAŠ U VREME NAROČITE POTREBE


• U času opasnosti 1) Μarko 4 /35-41, 2) Prva Petrova 3 /13-14, 3) Psalm 27 /1, 4) Psalm 118 / 6-9.

• U času bolesti i bola 1) Druga Korinćanima 12/9-10, 2) Jakova 5 / 14-16, 3) Psalm 38 / 3-10, 4) Psalm 69 / 29, 5) Psalm 103 / 1-6, 6) Jevrejima 12 / 3-13.

• Kada se osećaš daleko od Boga 1) Psalm 42 / 5-11, 2) Psalm 139 /1-18, 3) Psalm 139 / 23-24, 4) Psalm 145 / 18, 5) DAP 17 /22-30, 6) Jakov 4 / 8.

• Kada se osećaš izgubljenim 1) Psalm 107 / 4-9, 2) Luka 19 /10, 3) Εf. 2 / 12-13.

• U časovima straha 1) Psalm 37 /1-40, 2) Psalm 46 / 1-11, 3) Psalm 56 / 3-4, 4) Psalm 56 / 10-11, 5) Μarko 4 / 35-41, 6) Ρimljanima 8 / 28-39, 7) Εf. 6 / 10-18, 8) Jevrejima 13 / 5-6.

• U časovima iskušenjima i uznemirenosti 1) Psalm 9 / 9-10, 2) Psalm 35 / 1-2, 3) Psalm 54 / 1-4, 4) Psalm 55 / 10, 5) Psalm 39 / 1-18, 6) Psalm 139 / 24-25, 7) Luka 23 / 34, 8) Jovan 14 / 1-31, 9) Ρimljanima 8 / 28-39, 10) Druga Korinćanima 4 / 8-9, 11) Druga Korinćanima 4/16-18, 12) Εf. 6 / 10-20. •

U časovima žalosti 1) Psalm 147 / 3, 2) Jovan 11 / 1-46, 3) Prva Korinćanima 15/35-58, 4) Prva Solunjanima 4 / 13-18, 5) Apokalipsa 21 /1-27.

• U časovima zbunjenosti 1) Psalm 138 / 8, 2) Prva Korinć. 1/ 19-20, 3) Druga Korinć. 12/9-10, 4) Filip. 4 / 12-13. •

Kada te napuste prijatelji 1) Psalm 27 / 10-14, 2) Psalm41 / 1-13, 3) Psalm 73 / 24-25, 4) Luka 17 / 3-4, 5) Druga Timoteja 4/16-18.

• Kada dođu osvetničke misli 1) Rimljanima12 / 17-19, 2) Prva Solunjanima 5 / 15, 3) Prva Petrova 2 / 23.

• U časovima očaja i zbunjenosti 1) Psalm 55/16-17,22, 2) Psalm 61 / 1-3, 3) Psalm 62 / 1-2, 4) Psalm 94 /18-19,22, 5) Psalm 121 / 1-2,7.

• U časovima nedoumice 1) Psalm 53 / 1, 2) Μarko 9 / 23-24, 3) Jovan 14 / 1-3, 4) Jovan 20 / 24-31.

• Kada se suočiš sa smrću 1) Psalm 23 / 4, 2) Jovan 3 / 16, 3) Jovan 14 / 1-3, 4) Apokalipsa 20 / 4

• U časovima neuspeha 1) Psalm 73 / 25-26, 2) Psalm 77 / 1-20, 3) Psalm 84 / 11, 4) Jevrejima 4 / 14-16, 5) Juda 24-25 redovi

• Kada je vera slaba 1) Μαtej 8 / 5-13, 2) Luka 12 / 22-31, 3) Jevrejima 11 / 1-40.

• Kada osećaš gorčinu ili želiš da sudiš 1) Psalm 73 / 21-25, 2) Μatej 7 / 1-5, 3) Ρimljaima 14 / 10-13, 4) Prva Korinćanima 4 / 5.

• Kada se nalaziš pred važnim odlukama 1) Ρimljanima 12 / 1-2, 2) Jevrejima 4 / 16, 3) Jakov 1 / 5-8.

• Kada osećaš teret greha 1) Psalm 51 / 1-19, 2) Psalm 103 / 12, 3) Luka 15 / 11-24, 4) Α' Ιωάννου 1 / 5-10.

• U časovima samoće 1) Psalm 23 / 1-6, 2) Psalm 37 / 1-40, 3) Apokalipsa 3 / 20.

• U vezi sa brakom 1) Matej 19 / 4-6, 2) Ef. 5 / 22-23, 3) Jevrejima13 / 4. • U vezi sa razvodom 1) Marko10 /1-12, 2) Rimljanima 7 / 2-3, 3) Prva Korinćanima 7/12-16.

• Kada postoje suicidne misli 1) Psalm 31 / 9-15, 2) Psalm 88 / 1-5, 3) Prva Korinćanima 3 /16-17.

• U slučajevima zloupotrebe pića 1) Prva Korinćanima 10 / 31, 2) Ef. 5 / 18, 3) Prva Solunjanima5 / 6-8.

• U slučaju korišćenja narkotika 1) Jovan 8 / 34-36, 2) Druga Petrova 2 / 19, 3) Apokalipsa9 /20-21.

• Kada dođe zavist 1) Galaćanima 5 / 26, 2) Fil. 4 /11, 3) Jakova 3 / 16.

• U slučaju laži 1) Jovan 8 / 44, 2) Ef. 4 / 25, 3) Apokalipsa 21 / 8.

• U vezi sa seksualnim nemoralom 1) Prva Korinćanima 6/9-10,13, 2) Galaćanima 5 / 19-23, 3) Prva Solunjanima 4 / 3-7.


• Krađa 1) Rimljanima 13 / 9-10, 2) Ef. 4 / 28, 3) Jevrejima13 / 5.

• Kada si radostan 1) Psalm 92 / 1-5, 2) Psalm 100 / 1-5, 3) Druga Korinćanima2 / 14, 4) Ef. 5 / 19-20.

• Kada te ogovaraju 1) Psalm 69 / 9, 2) Rimljanima 15 / 3-4, 3) Prva Petrova 2 / 23.

• Kada te ljudi ili situacije plaše 1) Psalm 3 / 1-3, 2) Psalm 55 / 20-22, 3) Jovan 14 / 1-3.

• Kada ostariš ili se penzionišeš 1) Psalm 71 / 9, 2) Psalm 105 / 5, 3) Matej 6 / 33-34, 4) Fil. 4 /12.

• Kada tražiš posao 1) Psalm 71 / 3, 2) Kološanima 3 /17, 23.

• Kada ti je potrebna smernica 1) Psalm 32 / 8, 2) Psalm 138 / 23-24, 3) Rimljanima 12 / 1-2.

• Kada ti je potreban mir 1) Jovan 14 / 1-3, 27, 2) Rimljanima 5 / 1-5, 3) Fil. 4 /4-7.

• Kada želiš da se moliš 1) Psalm 66 / 17, 2) 20, Matej 6 / 5-15, 3) Luka 11 / 1-13, 4) Jovan 14 / 12-14, 5) Fil. 4/6-7, 6) Jakova 5 / 13, 16, 7) Prva Jovanova 5 / 14-15.

• Kada imaš nesanicu 1) Psalm 3 / 5, 2) Psalm 4 / 1, 6-8, 3) Matej 11 / 28, 4) Prva Petrova 5 / 7. • Kada si nezaposlen 1) Psalm 37 / 7, 25, 2) Fil. 4 / 1-13.

• Kada si osuđen ili optužen nepravedno 1) Isaija 54 / 17, 2) Luka 6 / 27-28, 3) Jevrejima12 / 3, 4) Prva Petrova 2 / 19-24.

• Kada postaneš žrtva prevare 1) Psalm 37 / 8-11, 34, 2) Psalm 59/3-4,9-10, 3) Jevrejima13 / 6.

• Kada želiš da budeš čedo Božije 1) Jovan 1 / 12, 2) Jovan 3/14-19,36, 3) DAP 16 / 30-31, 4) Rimljanima 10 / 1-15.

• Ako si psihički umoran 1) Psalm 116 / 5-14, 2) Matej 11/28-30, 3) Druga Korinćanima 4/16-18.

• U časovima ličnog stradanja 1) Jovan 17 / 18-20, 2) DAP 1 / 8, 3) DAP 5 / 20-21, 4) DAP 18 / 9-10, 5) DAP 28 / 30-31, 6) Prva Petrova 3 / 15.

• Kada si tužan 1) Psalm 46 / 1-11, 2) Matej 5 / 11-12, 3) Matej 6 / 25-34, 4) Fil. 4/6-7.

• Ako si se radi milosti Isusa Hrista lišio 1) Psalm 121 / 1-8, 2) Marko10 / 28-30. •

Kada osećaš razočarenje 1) Psalm 103 / 1-22, 2) Jov 38 / 1-41, 3) Jov 39 / 1-30, 4) Jov 40 / 1-24.

• Kada tražiš put spasenja 1) Jovan 14 / 6, 2) DAP 16 / 31, 3) Rimljanima 10 / 9. •

Kada imaš potrebu za utehom 1) Druga Korinćanima 1 /3-5, 2) Rimljanima 8 / 26-28. • Kada se osećaš psihički slab 1) Prva Korinćanima 10/6-13, 2) Jakova 1 / 12-18.

• U časovima druženja sa hrišćanima 1) Ef. 5 / 22-33, 2) Ef. 6 / 1-4.

• Kada treba da postaviš prednosti 1) Matej 6 / 25-33.

• Zašto postoje sukobi? 1) Jakova 4 / 1-4. •

Koliko vredi ljudska duša ? 1) Marko 8 / 36-37.

• O odnosima poslodavca i zaposlenog 1) Kološanima 3 /22-25, 2) Κološanima 4 / 1.

• U časovima odluke ne usaglašavanja sa svetom 1) Druga Korinćanima 6/14-18, 2) Druga Korinćanima7 / 1.

• U vezi sa duhovnim plodovima 1) Jovan 15 / 1-27.

• Kada imaš potrebu za mudrošću 1) Jakova 1 / 5, 2) Jakova 3 / 13-18.

"Gospode, počuj vapaj duša naših prosvetli nas, posveti i smiluj se na nas grešnike SVETIMA SE MOLITI U RAZNIM BOLESTIMA I DRUGIM NEVOLJAMA