ZAJMLJENI DANI: Period od 1. marta pa do Mladenaca kada strogo treba voditi računa o lepom ponašanju!

Zašto su oni zajmljeni i zbog čega ih naš narod toliko dugo obeležava da su postali deo tradicije i nasleđa, kazuje sledeća priča.

     

Zajmljeni dani, prema verovanju naših predaka, nastupaju od 1. marta pa do Mladenaca tj. 22. marta.



Zašto su oni zajmljeni i zbog čega ih naš narod toliko dugo obeležava da su postali deo tradicije i nasleđa, kazuje sledeća priča:

Živela jedna baba u podnožju Stare planine. Krajem februara jedne godine uputila se sa svojim kozama u jedno čobansko naselje na Staroj planini. Kako je februar bio hladan i sa mnogo snega, baba se nadala da će joj mart doneti lepše vreme. Na put je pošla obučena u devet kožuha. Međutim, kada je došla do planine, vreme se promenilo, dunuo je severac i počela je da pada sitna kiša sa susnežicom.



Tada je baba rekla: “Se*em Sečka na bradečka, moji jarići sve pedoročići”.
Sečko je stari srpski naziv za februar, a kada je mesec to čuo od marta je pozajmio devet dana tokom kojih može da pusti kišu i sneg i tako kazni bezobraznu babu.

I tako je lapavica padala narednih devet dana i baba je morala da skida jedan po jedan od kožuha koje je imala. Svaki bi se nakvasio i morala bi da ga baci tako da je na kraju ostala bez zaštite pa se smrzla i skamenila zajedno sa svojim kozama.


 

Narod veruje da i  danas tako okamenjeni stoje na Staroj planini, a tako je nastala legenda o “zajmljenim danima” tokom kojih, pre nego što će nastupiti proleće, vreme može da bude promenljivo, sa mnogo kiše i snega, ali i sunčanih perioda

 

Mart mesec naš narod i inače zamišlja kao nekakvu babu koja ima nepredvidljivu ćud i lako menja mišljenje, pa je u ovom mesecu i vreme promenljivo. Tada, veli narod, “s jedne strane lonac vri, a s druge se mrzne”.
Iz davnih vremena ostala je narodna poslovica “Bolje da te zmija ujede, nego martovsko sunce ogreje“.  

 

Izvor Opanak.rs