недеља, 19. фебруар 2017.

Sećanje - Desanka Maksimović

Bili su blagosloveni svi časovi
   što smo ih zajedno proveli,
   svi zajednički hleba zalogaji;
   kroz mnoge mutne dane i jeseni
   ono proleće još sjaji.

   Blagoslov bio je svaki pogled
   kojim si me kada obdario
   i svaki topli izraz tvoga lica,
   i roj svih onih prolaznih sitnica
   milošte pun.

   Nijednoj livadi nije toplota sunca
   bila toliko slatka
   koliko meni tada tvoja ljubav.
   I dan i noć i nedelja činila mi se kratka
   kad sam s tobom.

   Bila mi je uza te uvek topla duša
   kao zemlja uzorana.
   Čini mi se da sam u ono doba
   bila lepa i srećna svakoga dana.

   Bilo je sve kao u snu devojaka.
   Čini mi se da si se na mene uvek osmehivao
   da nijedan dan s tobom nije ružan
   ni prazan bivao;
   da su neprimetno tekli časovi
   i kad se radi i kad se odmara.
   Prepun i sladak bio mi je život tada
   kao plod nara.

   Bilo je sve kao u snu devojaka.
   Kud god smo zajedno išli,
   zemlja nam je cvetala i rudila.
   I da se još jednom rodim,
   opet bih one dane zažudila.
 
 

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.