Ajd, sad, ti mniš da toj može takoj, ajde Evdo pričaj
kako se narod leči!? Ej, bre, pa i doktori idu tolke godine u školu pa
jopet ne leče kako treba, a ti oćeš da ti ja kažem navrat nanos lekovi
kakoj se prave pa da se narod potruje kad ne napraji kako treba?! A,
jes, u pravu si, ja ću da pričam onoj što niki ne mož da omaši....
Ajde po redu, sve u životu mora po redu inače, sreće nema...
Vako, da počnem od glave. Uh, vako. Već si me pitala
za kosu, al ajde opet da ti to kažem. Ako koj ima perut, toj ti ide
vako. Načupa se kopriva, al sad je važno da se upanti ponešto. Ne znam
što, al kopriva se navek bere ujutro rano, dok je rosna, I toj se seče
sa makaze il oštar nož odma iznad zemlje. Pa se veže koncem za kraj i
obesi se u neki težak lad, ne sme na svetlo i sunce, da se prosuši. E,
tek onda ju seckaš lišće il šta ti već treba. Ajde, de sam stala? Jes,
za perut. Ubereš koprivu, pa joj predveče makazama sve listiće isečeš,
ne trebaju drške i korenje. Pa uzneš neku teglu poveću (poveću=3 litra) u
nju staviš to lišće i naliješ sa komovicom, al gledaj da bude prava,
domaća, ide napriliku, na punu teglu koprive jedna litra komovice, da
biva pola - pola, rakija i kopriva. Pa to treba na mračno mesto i ladno
da stoji barem nedelju dana, može i duže. E, sad, to uzneš pa svako
jutro mažeš na kosu al tako što uzneš krpicu od lanenog, mora baš laneno
platno, pa sipneš na tu krpicu malo te rakije sa koprivom i utrljaš u
kožu ispod kose. Toj se radi sedam dana a može i petnaes, ako imaš oni
sorijazu (ako imaš psorijazu). Mnogo je važno da se kosa ne pere nikako
sa šamponi nikako sedam dana, a posle sedam dana, da se pere bar dve
nedelje samo sa umućeno jaje. Lepo, umutiš jaje ko za kajganu i sipeš na
kosu i trljaš. Kako kako? Lepo! Pa šta ti mniš, da su fabrike šampona
pravili u vreme cara Dušana? E, ćerko, pa kosa se prala i pre šampona...
UMUĆENIM JAJETOM, jesi gluva?! Ja jesam, al ti si mlada, ne smeš da
budeš...
Ajd dalje. Ako neko muke muči i opada mu kosa, ima
lek i za to, al ne ako je već ćelavo, nego ako je retko. Vako, uzneš
čanče maslinjaka (čanče=200 gr, maslinjak=maslinovo ulje) pa u to sipeš
sok od limuna pola čančeta (pola čančeta=100 gr), al pravi sok, sam ga
icedi. Pa to umutiš kolko se da, jer se to ne spaja. Pa sad ovako. Sipaš
toga jednu četvrtinu u šolju al ne sme da bude metalna il staklena,
mora, pazi na toj, mora da bude zemljana, glinena. Pa dodaš jedno jaje i
dve kašike meda al med da je taman, ne smeju svetli nego tamni medovi,
pazi, najbolje je borov, al se on teško nađe, pa može bilo koji jači,
tamniji med. To se dobro umuti i namaže na kosu pre spavanja ili rano
ujutru da stoji na glavi bar ceo dan ili noć. Namažeš to, pa umotaš
glavu u LANENI, pazi mora laneni peškir i preko može kesa najlonska da
ne umastiš jastuk. Ujutru se kosa pere umućenim jajcetom, i tako ne
manje od 5 dana al ne više od deset. I tako, pet dana mažeš, pet
odmaraš, i tako triput u krug. A sve to vreme nema farbanje, minivalovi i
takotoj, nikake kemikalije, ne sme ni šampon kupovni, samo jajetom da
se pere kosa. Ne sme ni balzama ni ehoton ništa! A sve to vreme jedi
zelenu salatu glavicu jednu svaki dan. E, sad, moj zet je lekar pa je to
probo i on je dodavo i u to par kašika nekog kupovnog pantelola
(pantenol sirup) i mnogo mu bilo bolje, pa sad, ko oće nek doda i to.
Ajde dalje. Ako koga boli uvo, onda se ovako, jedno
kašiče (kafena kašikica) maslinjaka malo ugreje i u to se doda jedno
kašiče soka od čuvarkuće. Uzneš list od biljke čuvarkuće i stisneš ga
prstima i sipaš u kašiče, pa od dva lista obično bude puno kašiče. Toj
se pomeša sa uljem toplim pa se polagacko sipa u uvo, kap po kap, jedna
kap, pa 5 minuta čekaš, pa druga i tako 5 kapi. Prođe uvo odma. Al odma
ujutro kod lekara, sa uši nema da se šališ.
Jes, u pravu si, ovi lekovi svi znaju... Ajde, čekaj
da razmislim malko... Ej, ovoj je stari lek. Više za lepotu nego za
boles. Znaš kako da zubi budu beli ko sneg? Nabaviš nekako jedan mali
parožak od jelenovog roga. Pa ga spališ i s taj pepo pereš zube svaki
drugi dan. Pa se zubi bele ko pucke (kokice).
A ima i ovaj lek za kožu. Koja god da je muka, nema
veze koja je, jal su bubuljice jal sorijaza jal opekotine jal se dete
odralo kad je palo, jal operacija pa ožiljak, koja god da je muka kožna,
pazi sad, mora da se pazi kako se pravi. Nađeš prvo neđe avan a ako
nemaš, može da posluži i mutkalica (blender). Sipaš vako: suvi cvet
nevena jedna šolja od bele kafe puna, pazi SUVI, pa pola strugane
šargarepe, pa jedna šolja cveta kamilice, pazi SAMO CVET kamilice, isto
suv, pa sipaš pet kašika propolisa, jeeste, pitaj nekog ko pravi med da
ti da pravi propolis, pa dodaš u to pola šolje kantariona suvog, može i
onaj što se kupi u apoteci, kantarion za čaj, pa dodaš i jedno kašiče
cimeta i dvajes (20) komada zrna karanfilića. Pa na sve to istopiš čist
vosak jednu šolju i pola šolje istopljene masti svinjske. Sve to mutiš u
mutkalici dok ne biva ko krema kupovna ili biješ u avanu dok ti ruke ne
otpadnu. Toj je za sve rane, ožiljke, ženama za dojke kad pucaju od
sisanja, ogrebotine i takotoj.
A kad zaboli zub, uzneš karanfilić pa ga lupneš
čekićem i taj pra staviš u rupu u zubu il ako nema rupu, namažeš nna
meso oko zuba. I ko ima muke sa zubima, da melje karanfilić i da sa tim
pere zube umesto paste, mnogo lepo miriše i leči i smrad iz usta.
A kad je djevojkama koža il masna il suva pa se muče,
ima i tu lek. E, al to oću malko drugojače da ispričam. Svaka ženska
mora da se pazi i da bude lepa i slatka i glatka. Ne sporadi muža nego
sporadi sebe, neka muža i nema, svaka je sretnija kad je lepa sama sebi.
E, i moja je mati imala kad se zatvori u vajat na ceo dan pa se gladi i
redi. I da ti kažem, sve te vaše kemije što se mackate, ja mnim, veće
zlo no dobro. Ja kad sam bila mlada, mi smo se vako redili. Prvo, ujutro
rano namažeš na kosu onoj što ti reko za kosu i ćelavos, umotaš glavu i
tako nosaš tu čalmu ceo dan. A predveče, napuniš korito vrućom vodom i
dobro se napariš, a u vodu meteš svako cveće kojega se setiš da ga imaš
suvo u kući. Djevojke su vas leto brale cveće svakojako, i nevene i ruže
i livadsko cveće i kamilicu i svako cveća koje ima miris i to sušile.
Namrviš to cveće u vodu i natapaš se bar pola sata. Pa ustaneš, uzneš
neko sito i to cveće pokupiš iz vode, trebaće posle. Pa uzeš projno
brašno i malo ga pokvasiš i trljaš se cela od glave do pete sa to
brašno, a ono grebucka i sve ti roake (mrtvu kožu) skine, pa si mekana i
glatka... E, onda uzneš ono cveće što se malko već ocedilo i u to sipaš
kašiku meda ma malo izbiješ u avanu ili vi djevojke sad to radite u
mutkalici (blender) pa toj kremasto namažeš na lice. I dok ti je toj na
licu, a ti sedneš pa uzneš šmirglu, kako bre kamenje i struške, šmirglu
bre običnu krupnu, tražiš u gvožđaru onu za drvo, pa istrljaš noge, pete
i to gde je ružno. Pa onda sve spereš, i kosu i lice i sve i cela se
namažeš malinjakom (maslinovim uljem), cela, sve sem lice. A lice ne
mažeš ničim.
A ja sam volela, joj, davno bilo, kas smo Mitar i ja
digli ovu kuću, pa sve lepo, kupatilo o to, pa ja sve kako sam ispričala
se sredim, al kad treba da se trljam brašnom ja zovnem Mitra da mi
natrlja lepo leđa i butke pozadi, da se ne okljiznem u kadi.. I Mitar to
voleo... Pa se mi slatko kliberimo i lepo nam... A on me trlja i kaže,
Evdo, što si glatka i slatka.. Ete, pa četvoro sam rodila, nije to od
gledanja i držanja za ruke, i ja sam bre žensko...
I toj je mnogo važno da napišeš, lek za kolesterol
(holesterol). Jedna šolja z belu kafu jogurta i u to se icedi jedan
veliki lep i zreo limun i to na tašte (na prazan stomak) ujutru se pije
ili posle ručka ako čovek ima čir ili ga muči stomak. I nema kolesterol,
za dve nedelje je ko nov! Al za to vreme, nema da se piju lekovi, ne
sme! I evo Evdina glava ako ne biva dobro za dve nedelje. Posle dve
nedelje, to se pije do kraja života svaki treći dan, a ako opet skoči
kolesterol, može i svaki dan, ceo život, to neće da škodi.
A ko pati od stomaka, nako, kad je teško u stomaku,
kad se naduva i teško se vari, to se uzne pet zrna karanfilića i deset
zrna kima i to se malo ubije u avanu ili čekićem i pije se svaki dan
ujutru sa mnogo, bar dve čaše vode. I ne sme da se pije ništa gazirano,
mineralno, nego obična česmovača, a a može i kuvana voda. I leba da se
jede samo crni.
A za ženske muke, kad treba da dobije, najbolji lek
je da ugreje litru belog vina, pa dobro istrlja stomak čistom komovicom,
al može i apotekarski alkohol i natopi neku pelenu vinom i to namota
oko struka. I mnogo je važno da se pazi da žena nije trudna, jer od toga
može da pobaci. To mora da se pazi. A nekad su djevojke neudate i žene
koje neće decu pobacivale sa korenom od kukureka al to neću da kažem
kako. Mnogo je opasno a može i neka da proba pa ode glava začas. To mora
neko ko zna znanje da joj uradi.A ko joj to spremi i uradi ruke mu se
osušile!
Ja sam mojim ćerkama pred porođaj davala, i snajama,
čaj od biljke rastavić, da se lakše rastave sa plodom. Svim sam to
ženama ja spremala, samo nisam mojoj grešnoj Dani, i sve mi se porodile
ko kobile, puj, puj, sretnice, porodile se začas, samo mi se Dana sa
Djinom napatila, a njoj nisam smjela davati čaj jer je primala inekcije
hormone da ne pobaci pa nisam smela ništa da joj davam. Al taj se čaj
opasno pravi, mora mnogo da se pazi i pije se samo sedam dana pre nego
je vreme za porod. Suve biljke rastavića se potope u ladnu vodu i tako
prenoće, pa se ujutru greju na tiho jedno pola sata da pusti svaka liska
ulje. Pa kad je lonče gde se to greje, a ne sme da kuva, malo
masnjikavo odozgo, e to trudnica popije naiskap. Moja Latinka govorila
da to otvara rodnicu. Ja to nisam pila, nisam imala kako da nabavim
biljku rastavić, al sam ćerki Divni i snajama davala da piju koja je
tela.
A kad je žena trudna, ako neće da ima pruge po
stomaku, svako jutro da se maže kantarionovim uljem, jako grubo da ga
umaže u kožu, e tako koža ne pukne i bude žena posle poroda opet ko
djevojka, nema da joj visi ništa.
I još jedna boljka ima prost lek. Kičma! Ima lek za
kičmu, jes malo zajeban, al leči svaku boljku koja nije od udarca, leči,
kako da kažem, unutra. E, sad, ako je bila, daleko bilo, saobraćajka
ili takoto, onda ne leči. Nego, išijas, ili što bi reko moj zet Stefan a
on zna on je trijes godina bio neograničeni lekar, onoj, bez granica
doktori, on toj zove diskrus ernija (diskus hernija). E, pa, ima lek.
Taj ko je bolesan, da legne na stomak, ali polusedećki. Ej, kako toj da
objasnim? Vako, stavi se mnogo, pola metra jastuka na krevet, pa čovek
legne na stomak al tako da mu jastuci ispod stomaka a kolena na krevetu
pa kad ga pogledaš, ko da je u sedećki a on leži. E onda mu neko istrlja
celu kičmu komovicom, pa mu stavi al pazi, mora vako obavezno,
presavijenu pelenu niz kičmu. Savije se pelena na 8 delova, da bude ko
crevo za dlan široko, pa se na to polako sipa što toplije ulje. A ulje
se pravi ovako. Sveži kantarion se potopi u maslinjak pa se napravi
kantarionovo ulje, ne može kupovno, oni ga drukče prave pa ne radi.
Potopi se svež kantarion pa se ostavi mesec dana u mraku, pa se izvadi
kantarion i ubije se malo u avanu i vrati u ulje i tako svaki drugi dan
pet puta. A šesti put se ili sitno nasecka ili bolje u mutkalicu
(blender) ispasira. E, to je ulje. Pa se doda 20 zrna karanfilića i puna
šolja pasirane nane, nana se skuv ai ispasira. E to se greje i sipa na
pelenu. I tako se nalije jedno čanče, naliva se dok ne krene da preliva.
Pa se čovek umota u ćebe i jorgan i svašta što greje i tako da leži bar
dva sata. Može da se stvi i električno ćebe, ono što greje na struju.
Tako svaki dan tri nedelje. I posle, jednom nedeljno do kraja života.
I ovoj baš oću da kažem. Ima lek i za debljinu. IMA!
Al neće niko da čuje više vole da piju pilule i gladuju. Al ja ću da
ispričam, pa ko oće nek vidi. A ja sam ceo vek to na mene isprobavala i
vidi me, nema mnogo viška na mene. A volim da jedem, baš volim. I sve, i
slaninu i čvarke i masno i mrsno. A sam se vozam u kolica, nigde tu
ranu da potrošim, ništa ne radim. Evo, vako. Prvo, uzneš jednu teglu
svetlog meda, al svetlog, i u to sipaš ravno 100 gr cimeta. Toj se sipa
jedno kašiče od tu mešavinu u šolju tople vode svako jutro i pije se čim
se oči otvore. A svako bogovetno veče se jede proja, seljačka, može i
školovana, sa sirom, al ne sme kajmak. I da se razumemo, može proja može
kačamak al od belog kuruznog brašna, ne od palente, palenta goji. I
svako se prepodne pije ovaj čaj. Vako, uzneš šolju vode i u to sipaš
kašiku suvog lista peršuna i prstohvat semena od peršuna. Pa to provri i
piješ polako, al dok je toplo, ne kad se oladi. I tako, skineš, šta ja
znam, jedno deset kila za pet šes nedelja. Evo Evdina glava ako ne radi
recopis! Radi i kad nije do jela nego do hormona!! Radi svakom, to je
lek za debljinu, ja ga znam i svi su moji lepi i tanki, što ja ne volim
kad vidim predebele ljude, uf, to mi gadno.... Svatam ja da ima ko je
bolesan pa je debeo, al kad ti kažem, ujutru med, pre ručka čaj, večera
proja, da viš liniju za mesac dana! E, sad, ko je bolesan, može tako i
ceo život, da održava liniju....
I šta si još tela da ti pričam?
Ajde, odo ja da legnem, ati vidi za koju boljku oćeš da ti pričam....
Surčin, Beograd,
18.februar 2010.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.