Analizirajući mitologiju ljubavi i njene praktične mehanizme, psihološkinja Barbara Fredrickson je ljubav definisala kao kombinaciju tri usko isprepletana događaja: razmena pozitivne emocije između dve osobe, sinhronizacija njihove biohemije i ponašanja, kao i uzajamna potreba investiranja u dobrobit druge osobe. Ovaj proces, koji ona naziva “rezonancom pozitiviteta”, funkcioniše poput ogledala u kom se te dve osobe reflektuju i emocije sinhronizuju. Ova teza dovodi u pitanje solipsističko viđenje ljubavi u individualističkim kulturama Zapada, prema kom ona pripada samo osobi koja je oseća. Kako ljubav rezonira između dvoje ljudi, ona pripada svima koji su u taj proces uključeni kao i metaforičkom konektivnom tkivu koje ih spaja. Ljubav je tako sadržana u konekcijama.
Izvor http://breakfast.rs/
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.