уторак, 16. август 2016.

17. Август - СВЕТИХ СЕДАМ МУЧЕНИКА У ЕФЕСУ

 


СЕДАМ СЕ ОТРОКА БОГУ ПОМОЛИШЕ, ДА СЕ СУТРА ОПЕТ ЖИВИ НАЂУ КАД ПРЕД ЦАРА ДАКИЈА ИЗАЂУ. Велико гоњење хришћана беше за време цара Декија. Сам цар дође у Ефес, и ту приреди хучно и бучно празновање у част мртвих идола али и грозан покољ хришћана.
Седам младића, војника, уздржаше се од скверног жртвоприношења, и усрдно се мољаху Богу јединоме да спасе род хришћански. Они беху синови најугледнијих старешина Ефеских, и њихова имена беху: Максимилијан Јамвлих, Мартинијан, Јован, Дионисије, Екзакустодијан и Антонин. Када и они беху оптужени код цара, они се склонише на једно брдо иза Ефеса, зв. Охлон, и ту се скрише у некој пећини. Кад то цар сазна, нареди, да се пећина зазида. Бог пак по далекосежном промислу Своме пусти на младиће један чудноват и дуготрајан сан. Царски дворјани, Теодор и Руфин, потајни хришћани, дадоше узидати и један ковчежић од бакра са оловним плочама, на којима беху исписана имена ових младића и њихова мученичка смрт у време цара Декија. Прошло је од тада преко 200 година. У време цара Теодосија Млађег (408 - 450) наста велики спор око васкрсења мртвих. Јер беху неки што посумњаше у васкрсење. И цар Теодосије беше у великој жалости због тога спора међу верним; и мољаше се Богу цар, да би Бог неким начином објавио истину људима. У то време буре у цркви чобани неког Адолија, који поседоваше брдо Охлон, почеше правити торове за овце, и узимаху камен по камен од оне пећине. Тада се отроци пробудише одсна, млади и здрави какви су и заспали. И то се чудо разгласи на све стране, те и сам Теодосије дође са великом свитом и с умилењем разговараше с младићима. После недељу дана они поново заснуше сном мртвим, да чекају опште васкрсење. Цар хтеде да положи тела њихова у златне ковчеге, али му се они на сну јавише и рекоше му, да их остави на земљи како су били и полегали.

                   

Тропар (глас 4):

Велика су чуда вере, у пећини као у царском дворцу седам светих младића пребиваше, умревши без труљења: И после много времена усташе као од сна, на уверење о васкрсењу свих људи: Њиховим молитвама, Христе Боже, смилуј се на нас.

Кондак, глас 4.

Презревши светску пропадљивост, вечне дарове примише, и умреше, а да не видеше труљења: Затим устадоше после много година, погребавши зло неверје о васкрсењу: Њих хвалећи данас верни, похвалимо Господа Христа у песмама.
 
 
Пећина светих седам отрока Ефеских на Кипру

Радујте се, Христови страдалци, целом свету сте, о васкрсењу мртвих предивни проповедници!
 
   
 СВЕТИХ СЕДАМ МУЧЕНИКА У ЕФЕСУ

Кад последњи зраци запад обагрише,
Седам се отрока Богу помолише,
Да се сутра опет здрави живи нађу,
Пред Декија цара на муке изађу,
Па легоше спати сном дугим, дубоким,
Време корачало кораком широким...
Једно јутро сунце с истока заруди
И Седам се од сна дубоког пробуди.
Па Јамвлих, најмлађи, Ефесу похита
Да види, да чује, о свему распита ...
Да л' Декије иште и њих на кланицу
И да хлеба купи за њих Седморицу.
Но, гле, какво чудо: није та капија!
А и варош цела сасвим је другчија!
Свуда красне цркве, кубета, крстови, -
Јамвлих себе пита: да то нису снови?
Нигде знаног лица, нигде ни сродника,
Нема ни гоњења, нема мученика.
- Кажите ми, браћо, име овог града,
И каж'те ми име цара што сад влада?
Тако Јамвлих пита. Гледају га људи,
И о њему свако различито суди.
- Град је ово Ефес, сада и раније,
У Христу царује цар Теодосије. -
То антипат зачу, и владика седи,
Цео град се збуни, свак пећини греди.
И видеше чудо, прославише Бога,
И васкрсле слуге Христа Васкрслога

Молитва светој СЕДМОРИЦИ МЛАДИЋА ЕФЕСКИХ
О , пречудна и света Седморицо Младића, града Ефеса похвало, и целе васељене надање. Погледајте са висине славе небеске на нас, који са љубављу поштујемо успомену на вас, особито пак на хришћанску младеж, од родитеља њихових вам препоручену, низведите на њих благослов Христа Бога, Који је рекао: - Пустите децу нека долазе к Мени - . Болесне међу њима исцелите, жалосне утешите, срца њихова у чистоти сачувајте, испуните их кротошћу, посадите у земљу срца нашег зрно исповедања Божијег, и укрепите, да би узрастали из силе у силу. И све нас који пред светом иконом вашом предстојимо, и мошти ваше са вером целивамо, и топло се молимо, да би се удостојили и царство небеско задобили, и немоћним гласовима радовања тамо прослављали Великољепно име Пресвете Тројице, Оца и Сина и Светога Духа, у векове векова. Амин.
(молитва избавља од несанице)
 
Извор: Света Петка Ђунис

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.