недеља, 12. јун 2016.

ИМЕ СРБИН ИЗ СУНЦА ИСТИЧЕ

citajte i uzivajte...
SERBiJA – RUSiJA

Povodom obeležavanja 200 godina od Prvog srpskog ustanka Božidar Mitrović je izneo dokaze istinitog značenja reči «Sloveni» - KoloVeni (Sunca Rod) i istiniti naziv
Vinčanske civilizacije - RasSija


Profesor Ruske akademije pravosuđa Božidar Mitrović, doktor pravnih nauka, istražujući antičke izvore prava i freske Srbski čudotvorcii, Sv. Sava Srpski i Sv. Car Lazar Srpski u Arhangelskom saboru Moskovskog Kremlja, otkrio je istinsko značenje reči «Sloveni». Ime profesora Mitrovića je Božidar, ali je bilo potrebno (kako je govorio njegov oficijalni oponent profesor Mihail Ring, kada je ovaj srpski naučnik štitio doktorsku disertaciju "Reklamaciono pravo" na Pravnom fakultetu MGU im. M.V. Lomonosova) imati ne samo ime Božidar, već i istinski božiji dar, da bi dešifrovao antičku grafemu, iz koje je pročitana reč «Sloveni». Ali, profesor Mitrović skromno napominje, da je za to bilo pre svega neobhodno znati istoriju države – SERBiJA i istoriju sv. Save, sastavljača prvog građanskogo kodeksa Srbije, Rusije i Bugarske, koji je pod nazivom «Kormčja knjiga» bio proglašen u XIII veku.


U svim knjigama, udžbenicima i katalozima o Rusiji i Moskovskom Kremlju ukazano je, da je Arhangelski sabor Moskovskog Kremlja izgradio italijanski arhitekta ili «arhitekta iz Italije», iako je taj hram podignut u periodu od 1505 do 1508 godine (XVI vek), a Italija oformljena tri veka posle toga - 1861 godine (XIX vek).
To nije samo logička, nego i gruba istorijska greška. Mi nemamo pravo da sadašnje geopolitičke pojmove primenjujemo pri razmatranju najstarije istorije. RasSijski (ruski) carevi Ivan III i Ivan IV (Grozni - neprijateljam slovenskim) rukovodili su se idejom objedinjenja svih rassijskih zemalja. Zbog toga je ruski car pozivao u Rusiju za gradnju Arhangelskog hrama arhitektu ne iz Italije (pošto Italije uopšte nije bilo), već iz Venecije. Do dana današnjeg u severnom delu Apeninskog poluostrva očuvala se oblast Veneto i grad Venecija.
U Veneciji, i u ta srednjevekovna vremena živeo je narod, koji su drugi narodi nazivali "veneti" ili "vendi". No sam sebe taj narod je nazivao "RasSeni" kako u tom periodu, tako i u periodu do Rimske imperije, kada su RasSene (RasSijane) drugi narodi zvali - Etrusskie. Oni su se nazival veneti, ili vendi. Vladalo je mišljenje da to potiče od slovenskog božanstva Vida i slovenskom mirovozrenjiju - pogledu na svet, koje je bilo objedinjeno u "slavenskim" Vedama (vvedenjiju - uvodu u znanje). Osnov tog mirovozzrenjija bila je AzBoukeVid (odakle i potiče reč Bog) - Poslanica (koja veliča dohrišćansko slovensko božanstvo Vida kojeg nam daruje Sunce) u vidu akrostiha, prva slova, kojeg su i tada i danas činila azbuku koja oličava početak početka njihovog - našeg jezika, odakle je takav pogled na svet i dobio naziv "jezičestvo":
Az Ja
Buke Bog
Vedi Vid
Glagolju Govorim
Dobro Dobro
Est Je
Živete Živeti .......
AzBouka sama po sebi je potvrda da su Sloveni imali svoje pismo i pre Kirila i Metodija jer je očigledno da oni kao hrišćani ne bi veličali prehrišćansko božanstvo.
Profesor Mitrović tvrdi: «Mudri ruski narod, kao kolektivno sećanje u formi naziva sobstvenne države zapamtio je istinu o najstarijoj civilizaciji, ime koje je ne Vinčanska civilizacija već - RasSija».
Centralni deo serbske sredenjevekovne države imao je naziv Raška (Raska - ruska, kako nas ispravno uči Sv. Nikolaj Velimirović). 1389 godine serbska vojska štitila je u bitci na Kosovom polju od turske armije ne samo hrišćanstvo, Evropu i serbski narod, nego i sveti za sve SloVene grad Ras. Iako Srbi bitku nisu izgubili, Turci su u teku sledećeg veka zaposeli Serbiju i druge serbske zemlje. SERBiJA je obnovljena 1804 godine s početkom Prvog serbskog ustanka pod vođstvom Đorđa Petrovića (Karađorđa). Serbija - to nije samo naziv države, to je najstarija zakletva svih russa «serb i ja» (Srbin sam i ja), a i svih Srba, koja otkriva antičku istoriju Rusije. Na žalost Prvi serbski ustanak bio je ugušen od Turaka. Iako je posle Prvog usledio i Drugi serbski ustanak, Serbija je izmenila ime na Srbija. Usled značajnog finansiranja od strane Austrije izmenjena je serbska (rassenska) AzBuka, uvedeno pravilo: «piši kako govoriš», tako da su Serbi izgubili mogućnost da čitaju svoje antičke pa i srednjevekovne rukopise, između ostalog i Zakonopravilo («Prvi» građanski kodeks Serbije, Bugarske i Rusije), koje je noseća kolona (stub) mosta između vremena sadašnjeg i antičke prošlosti SloVena. U svim savremenim enciklopedijama sveta postoji objašnjenje pojma «Vinčanska civilizacija», koja je nazvana po seocetu pored Beograda. Radivoje Pešić je sistematizovao elemente azbuke, koji su nađeni u Lepenskom viru (A - ), i slovne znake, koji su nađeni na arheološkim nalazištima Vinčanske- civilizacije. On je uporedio vinčansku AzBuku s etrusskim pismom i sa sovremennom srpskom azbukom i ustanovio, da je reč o istom pismu.
Ali mnogi produžavaju da ćute o tim faktima, jer je u Germaniji postojalo Vendsko odelenje, koje je, kak piše A.A.Gugnin u knizi «Literatura lužičkih Srba XX veka» (Moskva: «Indrik», 2001), tajno naredilo štampi da «izbegava bilo kakva saopštenja i fakte o Lužičkim Srbima, zabranjivalo se čak i upotrebljavanje samog etnonima Lužički Srbi (Sorben, Wenden)». Davno je došlo vreme da se osvobodimo od necijih zabrana i shvatiti, da su serbi i vendi - sinonimi.
Arhangelski sabor Moskovskog Kremlja oličava ideju russke državotvornosti. Na pervi pogled vrlo je neobično, da se u tom hramu mauzoleju ruskih careva na stubovima gde su naslikani predci russkih careva nalaze freska Serbski čudotvorci, na kojoj su naslikani likovi svetog Save Serbskog i njegovog oca Prepodobnog Simeona, u mirskom životu Stefan Nemanja - veliki knez Serbii, koji je ponovo objedinio deo serbskih zemalja na Balkanu!!! Oni su nesumnjivo, čudotvorci, pošto su oslobodili srpske zemlje ot razarajućeg cezarepapizma Vatikana i obnovili zakone etrussko-rimske, napisane u davna vremena pod uticajem etrusske pismenosti. Po jednom mišljenju «pojavljivanje lika svetog Save Serbskog, kako sa sa ljubavlju zovu u Rusiji, se objašnjava ne samo dinastičkim vezama i ličnim poštovanjem Ivanom Groznim srpskog svetca, već je u prvom redu izraz priznanja delatnosti sv. Simeona i sv. Save kao uzora za russku državotvnornost». To nije sasvim tačno: Sveti Sava Serbski i Stefan Nemanja nisu uzor za rusku državotvornost, već su sama ruska državotvornost, ili, tačnije rečeno, deo te državotvornosti. I to nikako ne može biti ponižavajuće ni za Svetog Savu Srpskog i Stefana Nemanju ni za srpski narod i državu, nezavisno od mnogobrojnih žrtva koje je srpski narod podneo radi obezbeđenja samostostalnosti srpske države i Srpske pravoslavne cerkve, koja se vekovima suprotavlja cezarepapizmu. Tajna je u tome, da je rodovska i plemenska struktura Drevne RasSije u ta davna vremena podrazumevala punu samostalnost i istovremeno jedinstvo tog jedinog naroda (danas govorimo "srpskog" i "ruskog"). Takva rodovska i plemenska struktura s takvim principima očuvala se na srpskoj Crnoj Gori do današnjih dana. Te činjenice otkrivaju da su Srbi - društveni sloj zemljoradnika i stočara (RasSena -SloVenskog monolita), koji se očuvao u Italiji i Francuskoj pod nazivom servi do XVI -XVIII veka a u Rusiji pod nazivom krepostnih krestjan do 1861 godine, kada je prihvaćena Uredba od 19 februara 1861g., kojom je prekinuto krepostnoe pravo, jer Serb nije rob, iako je ostatak rodovske (plemenske) društvene organizacije etrusskih (RasSena). To je objašnjenje i za društveni sloj koloni - u svakom udžbeniku rimskog prava se na jednoj i ne više od dve strane objašnjava ovaj sloj vrlo smušeno i protivurečno da su to bili robovi ali da nisu bili robovi - oni su bili vezani za zemlju ali prirodom svojeg zanimanja i plemenskom strukturom koja se očuvala kako za krestjane (BoguMile koji su slavili praslovenska božanstva) u današnjoj Bosni i Hercegovini i Srbiji tako i krestjane u Rusiji. To objašnjava i fenomen, na koji je u predgovoru "Olonecka gubernija i njene narodne rapsodije" ukazao A. Gilferding: «U Kenozeru krestjanka Matrena Menjšikova otpevala je od početka do kraja srpsku pesmu "O Jovanu i Mari" kao rusku bilinu (ono što je bilo)». Stefan Nemanja se rukovodio, kao i ruski carevi, idejom objedinjenja svih serbskih zemalja, zbog čega se dugo molio Bogu, da mu taj pokloni još jednog sina, kome je dao ime Ras(t)ko. Rastko se zamonašio ne slučajno u ruskom manastiru u Svetoj Gori pod imenom Sava. Stefan Nemanja je shvatao Srbe i Ruse samo u značenju jednog jedinog naroda, pošto se još od XI veka centralni deo obnovljene serbske države naziva Raška (Raska -Russkaja, kako Sv. Nikolaj Velimirović uči pozivajući se pri tome na Vizantijske i Ugarske izvore toga vremena). Sam naziv «RasSija» (koji govori ne samo da Ras kao Bog i duhovni odraz Sunca - sija, nego potvrđuje postojanje najstarije civilizacije u Evro-Aziji, koja je predhodila egipatskoj, rimskoj i grčkoj i bila im ekonomska, duhovna i tehnološka osnova) se sa vremenom pretvorio u pisanim tekstovima, koji postaju dominantni u odnosu na usmena predanja, u naziv «Rossija» (koji tako napisan skriva vezu sa pravim značenjem naziva za državu koju mi Srbi nazivamo Rusija). Ali ipak, slava Bogu, mudri ruski narod je očuvao tu staru istinu i izgovara naziv svoje države u njenom pravom značenju - «RasSija». On je time očuvao istinsko slovensko i jazičesko poreklo državnosti RasSije. Ta istina je kolektivno pamćenje ruskog (RasSenskog) naroda i meni je bila orjentir koji mi je omogućio da otkrijem i pravo značenje reči Sloveni napuštajući bilo kakvo etimološko tumačenje koje nikako nije moglo otkriti pravo značenje. Idološki interesi hrišćanstva kao novog mirovozrenjija i dan danas čini svoje da se ne otkrije sunčani trag ne samo u nazivu Slovena nego i u njihovom pogledu na svet (mirovozrenjiju) koji je prethodio ne samo hrišćanstvu nego i rimskoj, egipatskoj i grčkoj civilizaciji.
Pokušavajući da odgonetnem smisao istrajnosti sa kojom su ruski carevi pozivali arhitekte iz Venecije, i istražujući antičke izvore etrussko-rimskog prava, koji su predhodili Krmčiji otkrio sam uz pomoć radova Svetislava Bilbije i Radivoja Pešića, da je reč «SloVeni» (i starija varijanta u srbskom jeziku «SlaVeni») nepravilno izvedena iz
etrusske grafeme (VI v.do n.e.), što je i tada, i sada na serbskom (rassiiskom) jeziku označavalo (tada napisano s desna na levo, a sada s leva na desno) KoluVeni (Suncu Loza, to jest Suncu Rod) - Tako su sebe nazivali SloVeni, pored takođe sopstvenog naziva «RasSeni» (Sunca Senke).
Potvrdu tome je moguće naći i u Maloj Aziji, gde je bila raširena «vinčanska civilizacija» pravo ime koje je RasSija. U lidijskoj grafemi (Svetislav Bilbija pretpostavlja da je grafema starija od VI vek do n.e.) takođe otkrivamo istinnsko značenje reči SloVeni, što je i tada, i sada na rassijskom (serbskom - ruskom) jeziku značilo (tada napisano s desna na levo, a sada s leva na desno) VeniKolo (Loza Sunca, to jest Rod Sunca).

ЭtRusskoa reč
8 7 6 5 4 3 2 1

Pravo značenje: K o l o V e n i
1 2 3 4 5 6 7 8
(Kolo = Sulnca Venac = loza) Sulnca rod

Prvi nivo promena nepravilno čitanje:
S l A V e n i
1 3 4 5 6 7 8

200 godina posle Prvog serbskog ustanka nije tako mnogo, da bi oslobođeni Srbi saznali svoju istoriju, ali je očegledno, da i russku istoriju nije moguće shvatiti bez celine istorije zajedničkog naroda serbskog i ruskog, koja kao jedna celina raskriva istoriju najstarije civilizacije, ime koje je - RasSija. Polazeći od tih fakata, lako je shvatiti i grad Petru (o čemu je žurnal «Geo - Zemlja» u Moskvi pisao u broju 11 u novembru 2003 godine), jer je objašnjenje dato u tom istom broju na stranice 58 «Stara vera na novom mestu». Odgonetka se krije ne u rezbariji stubova (kolona) «pravovernih» KoloVena koji su se preselili sa Buga u Irkutsku oblast. U žurnalu oni se prosto zovu «staroverci», iako su «staroverci» hrišćani a njihove izrezbarene kolone predstavljaju dohrišćansku predstavu KoluVena -SloVena u vidu sunčevih zraka kojim se veliča snaga Sunca koja u podnožiju tih zraka (stubova) daje biljke i život. To je još jedno svedodočanstvo da su i stubovi u arhitekturi nastali iz shvatanja KoluVena kako sunce svojim zracima drži svekoliki svet. Struktura tih hramova je vrlo slična strukturi kolona hrama u gradu Petra u Jordanu. Estetika i arhitektura Petre i celokupne civilizacii KoluVena proistekala je iz mirovozrenjija o suncu kao Tvorcu i deržatelju Vida i Sveta. Pri tome friz je odraz sunčanih zraka i jedinstva sveta, a kaneluri stubova (kolona) kao zraci sunca u arhitektonskom i estetskom smislu su predstava čoveka tog vremena: kako sunce drži svet fizički i kako zahvaljujući zracima Kola (Sunca) nastaje sva priroda. To je vrlo plastično prikazano na stubovima - kolonama ovih «staroveraca» u Irkutskoj oblasti gde su ih naselili. Ali odgonetka Petre krije se ne samo u načinu izražavanja stubova - kolona kao simbola njihovog pogleda na svet i verovanja u božanstvo sunca njihovih predaka, već pre svega u tome, da su oni iz tog mirovozrenjija crpeli konkretno znanje o zemljoradnji - kada sejati i kada žnjeti u zavisnosti od kretanja sunca, po kretanju kojeg su se pridržavali kao «staroverci» i posle prihvatanja hrišćanstva oko pravoslavnog hrama («po suncu») sve do Nikonovskih crkvenih reformi u Rusiji izazvanih latinskim uticajem. Tako su oni čak i po prihvatanju nove hrišćanske vere očuvali dohrišćanska znanja i istinu o najstarijoj civilizaciji ime kojoj je - RasSija.
Neosporni srpski simbol Samo Sloga Srbina Spasava (prisutan kako u etruskim izvorima tako i na grobu Aleksandra Makedonskog) označava četiri ognjila odnosno četiri faze u prividnom kretanju Sunca, što je bilo osnova pogleda na svet Srba odnosno KoluVena (SloVena) koji su bili zemljoradnici i stočari (što su do rimske-građanske revolucije bile osnovne i dominantne privredne grane), što se baziralo na znanju - kada se Sunce rađa i na kojem solsticiju (letnje dugodnevnice - 22 juna) umire za Čoveka da bi kiša (dožd - DažBog) natopila majku Zemlju, posle čega se na dan zimske kratkodnevnice rađa mladi Bog (Mlado Sunce - Bogić/Božić). Znanje o četiri faze u prividnom kretanju Sunca, kao izvora znanja i KoluVenskog (SloVenskog) shvatanja Kosmosa je očuvano ne samo na srpskom grbu i na srpskim kapama u Crnoj Gori, nego i u konstrukciji četiri kupola ravnomorno raspoređenih oko središnje kupole mnogih hramova Srpske pravoslavne crkve i većine hramova Ruske pravoslavne crkve, koja je kao i Srpska pravoslavna crkva objedinila i očuvala dohrišćansko Pravoverno znanje, verovanje i običaje starih KoluVena (Slovena) i hrišćansko pravoslavno verovanje. Rimsko pravo po poreklu etrusko-rimsko pravo jer i u oblasti javnog prava i u pravu uopšte neki osnovni pravni pojmovi imaju logično objašnjenje samo u etruskoj odnosno Slovenskoj varijanti kao što su reči:
KoDeks (od latinizovanog KoDuh -KoluVenski idoli na kojima su bila ispisana osnovna pravila koji su bili uništeni 510. godine «stare ere» u Rimskoj revoluciji kada su svrgnuti etruski carevi, a KoDuh idoli uništeni kako su oktobarski revolucionari uništili Hram Hrista Spasitelja i druge pravoslavne hramove kao simbole «prethodne» epohe),
Re(s)Publika (StvarJavna - koja potiče od reči «Veće» kao oblika okupljanja i glasanja muških predstavnika Slovenskih rodova i plemena koja je istog korena kao reč «vešć» - i danas na ruskom «stvar»), zbog čega su izvori «rimskog prava» vekovima uništavani na Apaneninskom poluostrvu i Zapadnoj Evropi odakle su istisnuti Serbi, koji se kao društveni sloj sačuvaše u Italiji i Francuskoj sa tuđim jezikom i verom kao Servi sve do XVI -XVIII a pod nazivom krestjan u Rusiji do 1861. i do krvavog Oktobarskog vojnog puča 1917. godine, kada započe uništavanje ruskog sela, (Srbi se pod istim nazivom krstjani očuvaše i u Bosni: kao verska celina do 1466 godine a kao društveni sloj čak do XV i XVI veka kada su kao takvi unošeni u turske deftere, posle čega primiše islam), -
Kurija, skup muških predstavnika roda, itd.;

Naziv SERBiJA je starinska srpska i ruska zakletva, koja znači SRBIN(sam)iJA, kao što i Srbi ne pišu naziv ruske države po pravilima novoreformatora srpskog jezika «kako govore» sami Rusi - RasSija već kao srpsku zakletvu – RUSiJA.

Njegoš je nazvao svoj Gorski vjenac upravo tako jer opeva očuvanje srpskog roda ili vjenca - KoluVena - Slovena u brdima Crne Gore, koja dobi to ime posle povratka Sv. Save iz Tebe i Crne Zemlje (na koptskom jeziku) - Egipta, gde su RasSeni, poznati pod nazivom «narod sa severa» u ta stara vremena imali značajan uticaj na formiranje mirovozrenja i razvoj zemljoradnje.
Stihovi u narodnoj pesmi «Kneževa večera» «Sjutra jeste lijep Vidov danak, Viđećemo u polju Kosovu, Ko je vjera, ko li je nevjera!» nisu rasprava etičke prirode (ko će u bitci izneveriti) već istina da se Srpska vojska na Kosovu polju sastojala od:
Pravovernih Srba jezičnjika - pagana koji su proslavljali još uvek drevne KoluVenske (SloVenske) bogove (koji su smatrali da su zbog toga BoguMili) i
Pravoslavnih Srba (koji su već bili primili hrišćanstvo),
što i danas treba da bude pouk svekolikom srpstvu - Slovenskom (KoluVenskom) rodu da se objedini bez obzira na stranačke, verske, jezičke i druge čisto ideološke podele i podvale.

Ovim tekstom završavam konkurs «Odgonetni ime ruže», u okviru kojeg sam ideji Umberta Eka «da od izčezlih stvari ostaju prazna imena» i ideji da pojave koje gube svoje ime - nestaju suprotstavio ideju Paola Koelja da možemo čuti zvona davno potopljenog Hrama» i izneo uverenost da možemo oživeti istinu o našoj drevnoj i novijoj istoriji, bez obzira na mnogobrojne falsifikate.

Pisanje o toj istini jedini je način da odbranimo pravoslavlje i srpski rod. Jer ako ne shvatimo kako su nas perfidno istisli sa Apenina, nećemo shvatiti kako i zašto su nas istisli sa Kosova i Metohije i zašto i kako uspešno nas istiskusuju sa Balkanskog Krša.

Božidar Mitrović, doktor pravnih nauka Profesor Ruske akademije pravosuđa
ziveli    


Izvor  



 

1 коментар:

  1. seti se sta sam ti pricao o -O- grupi i ko je ima...onda o gradji tela, duzini potkolenice, butne kosti, debljini kose...seti se onih na Gotlandu(ostrvo u Svedskoj) sa jednim prsljenom vise....seti se svega i videces da sve nije napisano...seti se i Srbina koga si upoznala i njegovih karaktristika...idi na psihofizicki profil i dolazis na pravi put..
    vidi Serbakova, ima ga na srbskom, knjizara na Pasicevom trgu....."Atlantida i prasloveni-prasrbi"....
    nije mi dostupan materijal ovog momenta na srbskom, ne bih da opterecujem sa engleskim niti sa google glupostima, kad se vratim kuci sa Margarite imacete, deo obradjenog, materijala...
    inace merenje obima glave je pokazalo da Skandinavci(naravno ne svi), Berberi-barbari sa gornjeg dela Afrike i mi na Blkanu imamo najvece glave-glavonje))posle ovoga Svedjani prestaju sa merenjem obima..inace najveca zbirka lobanja se nalazi upravo kod njih-tvoraca nacizma....
    karaktreistike i svi elementi nacionalnog socijalizma se mogu naci jedino ko0ds Srba(vidi Lukina Lazica)..
    duzan sam vam na ovoj temi osnovne elemente srednjeg ekonomskog sistema...dobijate uskoro...
    ali da ne duzim...vidi izgeld Cileanaca..
    ne zaboravite da je na prostoru Male Azije ne tako davno ziveo jedan drugi narod-SRBI-....vidi Milojevica...
    ono sto sam video-cuo kroz razgovor sa masom, bas masom, evropljana, jasno se vidi da je -O- krvna grupa dominantna kod Atlantidjana, -A- je kontinentalna, -B- kod azijatskih plemena...vidi podelu sveta na altlñantidjane i kontinenatalce, ostavio sam pre nekoliko nedelja tekst na serbiancafeu, geopolitika i srbsko talasanje izmedju svetova....
    do citanja

    ОдговориИзбриши

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.