Моћ молитве у нашим животима

Често желимо да нађе времена да размислим, да се у тишини, прочитали књиге поучан, да пронађе духовну радост и усхићење да се постигне. Упркос чињеници да је немогуће да оспори значај и духовне користи од ових тежњи, ми ипак треба да постављају питања, али само ако ће ове тежње нам помоћи ући у царство небеско? Размислимо о томе шта треба да се потруде да схвате да је моћ молитве лежи у изливеним сузама и Ламентатионс. Јер, ако је ово стање доживљава Господа, као човек, морамо бити сигурни да можемо разумети суштину молитве, ограничавање, иако богате реторике се врти око садржаја и метода креације молитве.
 

Задирања даље у нашој студији о моћи молитве, морамо споменути једну чињеницу живота је супротна концепта силе. Свако ко намерно тражи јаку молитву треба да почне са разумевањем његовог дубоког и потпуне немоћи.

 

 

Моћ молитве може разумети само онај ко је ненаоружан, у хаосу сопственог беспомоћности. Ово Кључна идеја можемо видети у делима Отаца, у Светом Писму, у животу и у традицији Цркве.

Пример молитве, који нам је дао Господ имиџ фарисеја и цариник, показује да је немогуће да почне молитву са осећајем самозадовољства. Молитва не може бити - ако не увек, онда у већини случајева - искуство награди осећај сигурности да је верник осећа у свом хришћанском животу.

Моћ молитве долази из дубоког осећаја беспомоћности. Када се особа ослобађа од личности, од свега што би му дати осећај личне сигурности, то је извор снаге. Тако, према Писму и делима Отаца, духовни човек почиње да живи, стално свестан свог слабости. Искуство молитве - је континуирано и стално растући осећај сопственог импотенције.
 

Духовни човек не размишља на тему молитве је јака или не. Кристијан представљен у триоду, у списима Отаца и у Писму, не мари, он је јак или не. Он је једина битна ствар, он се моли озбиљно, да ли је са својом цела се апсорбује у својој молитви. Мисли духовни борац у време молитве усмерене ка Богу, а не резултат молитве. За резултат, у људском смислу, може да детектује и очигледно узалудност молитви, а Бога да ће бити ефикасна.
 

Овде је врло типичан пример Отаца Цркве, која показује разлику између суда и суда Бог мушкараца.
 

Када испосник желео да се опустите у приватности своје ћелије, да излази и дружи са осталим монасима. Прије него што то, он се помоли Богу и тражио благослов на излазу из самоће и замолио га да комуницира или, као што би рекли данас, међуљудских односа са браћом му је дао снагу. Онда је отишао у град где је био да се састане са духовним људима. Али ће капије града, он је видео нешто што га је шокирало. На капији је стајао пркосан проститутку и блокирао свој пут. Он је одмах сетио своју молитву и помислила: "Питао сам Бога за прилику да стекну духовну снагу, а он ми ставља у таквој незгодној ситуацији?" Погледао је жену са сажаљења и презира, док је она наставила да га погледам пркосно. Он је питао: "Немој да се стидиш ако искуша стари монах?" Да то је она одговорила: ". Ако сте прави монах, требало би да сама земља размотри и у земљу да гледају, а не на мене" Затим је старац схватио лекцију научио га Господ, да схвате да је снага и усхићење, он жели, он је дао молитву.
 

Праиинг човек не треба да размишља о резултату његовог молитве, и окрените све своје мисли на Бога, је извор живота, снаге и све најбоље. Господ зна да када он мора да узми или остави, и зашто мора да се уради.
 

Дакле, видимо да је проблем моћ молитве није један од оних који су дискутовали могуће да се обезбеди унутрашњи уверење да ће, ако испуњавају одређене услове, наша молитва ће бити извор снаге за нас. Али, с друге стране, особа мора моћ подарио Бог да ојача и настави путовање живота, да пронађе интегритет и оствари свој идеал, који је, према хришћанском учењу, представља сличност Бога, сакрамента његовим речима, живот светости.
 

Дакле, сваки човек је позван да крочио на пут да је Христ открио је старији Силоуан у сну. Старији пише: "Држи свој ум у паклу, - рекао ми је Господ - а не очај." То је, молити и запамтите о паклу, о страдању људи. Али, ипак, не очајавајте.
 

То је специфична индикација, адресирано на одређену особу. Али генерална идеја показује да духован човек не треба да своју молитву, у зависности од њеног исхода. Наравно, то је корисно знати како молитва треба да буде тачна. Чак су и ученици питали Господа да их научи како треба да се моле. Међутим, велики смисао за ослобођење човека од размишљања о резултатима молитве. Зато што многи "праведници" хришћани постају фрустрирани ако је молитва, по њиховом мишљењу, је "узалуд."
 

Апостол Павле молио и молио Бога да га спаси од сигурне болести од које је задобио. Након молитве пацијента Павле добио одговор: "Доста фор иоу Ми милости, јер се Моја моћ савршен у слабости и". Павле је веровао Његова болест извор слабости и моли, желећи да се отарасимо. Али моћ Бога "и почињен у слабости."
 

Видимо како различити су пресуда од човека и Бога. Дакле, верујем да је проблем моћи молитве - чисто људски проблем. И, дакле, заиста, каже човек који схвата да његов случај - да се моли, и дело Божије - да би особу која ће бити користан за њега. И ово лице је дужно да се обезбеди могућност да схватим да молитва заиста је његова крв. Али чешће, људи ће га видети у прошлости. У овом тренутку је тешко приметити.
 

Наравно, и Стари и Нови завет, можемо наћи доста добрих примера снажне молитве. На пример: "И молио, затресе се место где су окупљени." (Дела 4:31) Међутим, то не значи да верник очекивати исти тренутни резултат молитве.
 

Ова тема се не може проучавати или истражити као неку врсту теорије. То може доживети само као егзистенцијалног искуства, када погледате слику за молитву лице, створена у Триодион. Што више особа је разочаран у себе, то више Он добија благослов од Бога. Али ако говори као фарисеј, он се налази поред Бога.
 

Главни проблем је како човек може да прође кроз искуство молитвеном власти, а да не мислим о томе, или разговара теоретски.
 

Не желим ништа више да додам на ову тему, а не зато што моје мисли пресушила, и због чињенице да је, по мом мишљењу, у овом озбиљном питању, можемо само направити неке скице, који ће бити прилика за дубље рефлексије права у складу са својом личном искуству и личним проблемима.
 

Ако имате било каквих питања, идеје за наше разматрање, нека чује.

П: Шта мислите када кажете "проћи кроз егзистенцијалне"? То је филозофски систем хришћанског егзистенцијализма?
 

Одговор: Наравно да не. Постоји конфузија. Али мислим да током времена ће некако превазиђе. Када говоримо о егзистенцијалном визије или искуства, не мислим на егзистенцијализма и своју чувену теорију. Овде желимо да нагласимо, по аналогији са системом егзистенцијализма, за све људске егзистенције, што као универзални живот.
 

Када кажемо да је молитва мора бити егзистенцијално искусни, мислимо да особа мора да искуси тренутак молитве са свим својим бићем, са свим проблемима свог живота. Ментално молитва, за коју кажу да у многим књигама, Исусову молитву, коју смо поменули, што је молитва, аскета и понавља фразу: "Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме, грешник" (нажалост, нисмо могли зауставити на ову тему у детаљније), то је само егзистенцијално искуство молитве.
 

Аскета или монах живи у манастиру, у току рада, услуга и радова непрестано понавља ту молитву. Они монаси који већ дуги низ година практикује у овој молитви, ради се ни у сну, када је душа спава, ум наставља да ради и поновите молитву. Ови људи знају како да се моле, чак иу време када се чита или говори.
 

Овај облик егзистенцијалног искуства молитве могу да се придруже и савременог човека, који живе у свету. Свуда и увек, у аутобусу, на улици, на послу, он може поновити молитву, а он је постепено навикне на то, и молитва ће бити за њега да влада. Човек је задовољан што, како писац каже, да се бави овом темом, почиње да се моле без радим ово намерно. И онда је он у стању да задовољи све тешкоће и проблеме у настајању у животу, са молитвом на уснама.
 

Насупрот томе, "добра воља" хришћанин који не заборави да се моли ноћу пред спавање и у цркви, сваки пут кад чује звоно звони, који осећа потребу да комуницирају са Богом, али када се суоче са тешкоћама, схватити да се моли недоречена. Док је човек доживљава егзистенцијалну молитву, она нема програмску шему, а понекад чак речи. Као израз најбољих искустава молитве је тишина.

 

Превод са новогрчки: Уводник Интернет публикација "Пемптусииа."