Драги пријатељи,
догађај који црква данас празнује десио се 1. октобра 911. године, у време цара Лава Мудрога (Философа). Било је свеноћно бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду.
Црква је била пуна народа. У позадини је стајао свети Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем.
Андреј Јуродиви је познат и као Андреј Цариградски. Био је свети човек тадашњег времена. Он је ради љубави прем Христу прихватио посебан подвиг јуродивости – када се човек, споља гледано и просто речено, прави луд и као поремећеног ума, из религијског разлога. Такав подвиг се сматра једним од најтежих и најсмелијих облика подвижништва о поготову је заступљено у православљу.
Андреј је као јуродиви живео без крова и уточишта. Ноћевао је на пољу, ишао полунаг, у издртој хаљини, јео је мало хлеба када би му уделили. Од онога што је примао он је делио просјацима.
У четири сата после поноћи, Андреј Јуродиви је угледао Пресвету Богородицу са распростртим омофором изнад народа, као да том одећом покрива народ. Била је одевена у златокрасну порфиру и блистала окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама.
Свети Андреј показа руком Епифанију и упита га да ли и он види „Царицу и госпођу, како се моли за сав свиет“, што Епифаније зачуђен потврди.
Због тога догађаја уведено је празновање, да нас подсећа на тај тренутак и на стално покровитељство Пресвете Богородице кад год то, у невољама, од ње молитвено тражимо.
Иначе, Андреј Јуродиви се те исте године и упокојио у Господу.
догађај који црква данас празнује десио се 1. октобра 911. године, у време цара Лава Мудрога (Философа). Било је свеноћно бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду.
Црква је била пуна народа. У позадини је стајао свети Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем.
Андреј Јуродиви је познат и као Андреј Цариградски. Био је свети човек тадашњег времена. Он је ради љубави прем Христу прихватио посебан подвиг јуродивости – када се човек, споља гледано и просто речено, прави луд и као поремећеног ума, из религијског разлога. Такав подвиг се сматра једним од најтежих и најсмелијих облика подвижништва о поготову је заступљено у православљу.
Андреј је као јуродиви живео без крова и уточишта. Ноћевао је на пољу, ишао полунаг, у издртој хаљини, јео је мало хлеба када би му уделили. Од онога што је примао он је делио просјацима.
У четири сата после поноћи, Андреј Јуродиви је угледао Пресвету Богородицу са распростртим омофором изнад народа, као да том одећом покрива народ. Била је одевена у златокрасну порфиру и блистала окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама.
Свети Андреј показа руком Епифанију и упита га да ли и он види „Царицу и госпођу, како се моли за сав свиет“, што Епифаније зачуђен потврди.
Због тога догађаја уведено је празновање, да нас подсећа на тај тренутак и на стално покровитељство Пресвете Богородице кад год то, у невољама, од ње молитвено тражимо.
Иначе, Андреј Јуродиви се те исте године и упокојио у Господу.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.