Драги пријатељи,
данас су Михољске или јесење Задушнице. У календару Српске Православне Цркве Задушнице се служе 4 пута годишње. Постоје јесење, Михољске Задушнице, зимске или Митровске, пролећне у седмици пре почетка Великог Поста и летње или Духовске.
Задушнице увек падају у суботу и за то постоји важан разлог. Наиме, Христос је у суботу, након распећа на крсту и дан пре васкрсења у освит недеље, провео у паклу или како се пева на службама “у гробу“, јер је телом физички био у гробу, а душом у аду – паклу.
Било је потребно и врло важно за људски род да наш драги Господ сломи силу коју је смрт и пакао имао над људским душама. Када је сишао у пакао, Христос је уништио неопходност да људске душе након смрти иду у пакао.
Праведници који су до Христовог рођења умирали, одлазили су душом у пакао где нису били у мукама, али нису могли ни ући у Царство Небеско. Праведници су ушли у Царство Небеско тек након што је Христос у Велику Суботу пред своје Васкрсење, уништио власт пакла и извео праведнике у рај.
Зато на иконама васкрсења видимо како Господ Исус извлачи из пакла Адама, Еву и све праведнике, који су помрли пре Његовог рођења на земљи.
Из тог разлога је субота веома важна у хришћанству као дан Христове победе над паклом и као дан када се сећамо одвајања душе од тела, коју је Господ Исус доживео на тај дан, а свако од нас ће доживети онда кад то Бог одреди.
На дан Задушница верници узносе молитве Богу за опроштај грехова и милост према упокојенима.
На Задушнице се служи Света Литургија и парастос (у нашој цркви само парастос, јер се Литургија служи ујутру) и тада свештеник црним вином прелива жито, а после службе се иде до гробова покојника. Поред гробова се пале свеће, а свештеник обави обред и окади гробове. Ако су наши покојници сахрањени далеко и није могуће отићи на њихове гробове, читав обред се служи у храму.
данас су Михољске или јесење Задушнице. У календару Српске Православне Цркве Задушнице се служе 4 пута годишње. Постоје јесење, Михољске Задушнице, зимске или Митровске, пролећне у седмици пре почетка Великог Поста и летње или Духовске.
Задушнице увек падају у суботу и за то постоји важан разлог. Наиме, Христос је у суботу, након распећа на крсту и дан пре васкрсења у освит недеље, провео у паклу или како се пева на службама “у гробу“, јер је телом физички био у гробу, а душом у аду – паклу.
Било је потребно и врло важно за људски род да наш драги Господ сломи силу коју је смрт и пакао имао над људским душама. Када је сишао у пакао, Христос је уништио неопходност да људске душе након смрти иду у пакао.
Праведници који су до Христовог рођења умирали, одлазили су душом у пакао где нису били у мукама, али нису могли ни ући у Царство Небеско. Праведници су ушли у Царство Небеско тек након што је Христос у Велику Суботу пред своје Васкрсење, уништио власт пакла и извео праведнике у рај.
Зато на иконама васкрсења видимо како Господ Исус извлачи из пакла Адама, Еву и све праведнике, који су помрли пре Његовог рођења на земљи.
Из тог разлога је субота веома важна у хришћанству као дан Христове победе над паклом и као дан када се сећамо одвајања душе од тела, коју је Господ Исус доживео на тај дан, а свако од нас ће доживети онда кад то Бог одреди.
На дан Задушница верници узносе молитве Богу за опроштај грехова и милост према упокојенима.
На Задушнице се служи Света Литургија и парастос (у нашој цркви само парастос, јер се Литургија служи ујутру) и тада свештеник црним вином прелива жито, а после службе се иде до гробова покојника. Поред гробова се пале свеће, а свештеник обави обред и окади гробове. Ако су наши покојници сахрањени далеко и није могуће отићи на њихове гробове, читав обред се служи у храму.
- Жито нас симболично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси. Жито је симбол смртног тела и бесмртне душе.
- Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се залечују ране греха.
- Свећа је симбол светлости Христове. Он је рекао: Ја сам светлост свету. Та светлост треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих. Свећа је малена жртва Богу, који се за нас жртвовао.
- Даће и подушја се не дају да се „нахрани“ покојник, односно, да душа његова „једе“, него да се сиротиња нахрани и у молитвама помене покојника.
- На задушнице се дели милостиња. Постоји још један вид милостиње који је код нас заборављен: духовна милостиња. Духовна милостиња је поклањање духовних књига или поклањање времена другима да бисмо са њима водили духовне разговоре о Богу и спасењу душе кроз Христа Исуса.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.