четвртак, 13. август 2015.

РОДНОВЕРНИ КАЛЕНДАР ЗА МЕСЕЦ ГУМНИК (АВГУСТ) 7523. (2015.)

 
15.8. Стрибогов дан

Мада је много тога заборављено о Стрибогу знамо да је био бог ветра, ваздуха али и погода и непогода. Сваки ветар је Стрибогов унук. Према Нестровој Повести минулих лета, Стрибог је био један од шест богова кијевског пантеона.
Стрибогов дан славимо на дан Стефана (Стевана) Ветровитог у време када ветрови почињу јаче да дувају. Верује се да је пре примања хришћанства у том периоду постојао празник посвећен богу Стрибогу па је у народу остао назив Стеван Ветровити од старијег Стрибога Ветровитог. Напоменимо и то да хришћански светац Стефан нема никакве везе са ветром.

18.8. Хорсов дан

Хорс је један од готово заборављених словенских богова, иако је некада био слављен широм словенског простора. Према Несторовој Повести минулих лета (из 12. века) на брду изнад Кијева у оквиру тзв. кијевског пантеона постојао је и кип бога Хорса који је стајао уз велике и моћне кипове Перуна, Мокоши, Стрибога, Симаргла и Дажбога. То нам говори да је Хорс био веома поштован. Знамо да су некада постојала светилишта посвећена овом богу, хроничар Јорданес спомиње Хорсово светилиште на Дњепру. Свe тумачења рeчи „хорз, хорс, хорос“ повезују Хoрсa са Сунцем. Meђутим, oн ниje сaмo тo. Хoрс je, кao Свaрoжић, зaпрaвo сaмo jeдaн oблик Сунцa схвaћeнoг кao oгaњ или свeтлoст кojа сe нoћу пojaвљуje кao Meсeц, a уjутру кao рaнo Сунцe. O тoмe гoвoри њeгoв aспeкт Свaрoжићa, дaклe, синa Свaрoгa, нeмaтeриjaлнoг, нeбeскoг oгњa. Taкo у Хoрсу видимo рaзличитe oбликe oнoг зeмaљскoг oгњa кojи je мaнифeстaциja Свaрoгoвe нeбeскe вaтрe, светлости кoja сe нa зeмљи пojaвљуje кao Сунцe, Meсeц и oгaњ.

19.8. Преображење природе

Хорс, бог Сунца али и Месеца, бог који се мења, преображава, најављује овај празник. На овај дан први пут почиње да се једе грожђе јер постоји веровање да се тада грожђе „преображава" тј. сазрева. У народу постоји веровање да се на данашњи дан преображавају вода и гора. Наиме, под утицајем одређених алги, реке и језера данас заиста мењају боју. Негде је то мање, негде више приметно, тамо где је промена очигледнија реке могу постати чак и црвенкасте. Људи су некада били ближи природи него ми данас, па су примећивали оно што данас ретко ко примећује, тако да им је дан Преображења природе био одличан оријентир за разне послове.

19.8.-22.9. Међудневице

Период између хришћанских празника Велике и Мале госпојине назива се Међудневице. Тада жене беру међудневичке траве за које се верује да имају посебно лековита својства. У то време лоше је започињати било какве послове, верује се у нашем народу. Велика госпојина пада 21.9. по новом календару дан пре јесење равнодевице и Радгостовог дана. Верујемо да Међудевице воде порекло из претхришћанског периода и да су се, можда, некада завршавале јесењом равнодневницом. Почетак Међудневица је, такође, био повезан са неким родноверним празником, а пошто је Велика госпојина  после Преображења вероватно је некада празник почињао управо на тај дан.


Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.