недеља, 31. мај 2015.

РОДНОВЕРНИ КАЛЕНДАР ЗА МЕСЕЦ ТРЕШЊАР (ЈУН) 7523. (2015.)

7.6. ЈАРИЛО ЛЕТЊИ
Јарило је представљан као младић изузетне лепоте који, обучен у бело, јаше белог коња. Јарило је симбол бујања природе, рађања, раста и плодности уопште. Симбол је људског сазревања и буђења сексуалне моћи. Пре примања хришћанства, у пролеће али и почетком лета, у свим словенским земљама одржаване су разне народне светковине у част бога Јарила. Певане су песме које су најављивале Јарилов повратак из далеке земље преко мора, повратак пролећа, плодности и успешну жетву која ће доћи. Трешњар је месец када дозрева жито и управо Јарило, који је обезбедио клијање и раст жита најављује његово дозревање и успешну жетву. Јарилов празник - „Јарило“ остао је запамћен у нашој народној традицији баш под тим именом. Јарило као сеоска заветина обележаван је у многим селима Србије.
Више о Јарилу Летњем на дан празника.


12, 13, 14. и 15.6. СВЕТКОВИНЕ ВИДА
Светковине Вида је вишедневни празник посвећен богу Световиду. Светковине трају четири дана и завршавају се на Видовдан.

15.6. ВИДОВДАН - СВЕТОВИД
Широм словенског простора Световид је био слављен као један од најзначајнијих богова и остао је у живом сећању до данашњих дана. Посебно је поштован у Аркони на острву Рујан али и у нашим крајевима Световид заузима веома значајно место. Световид је у нашем народу познатији као Вид или Бели Вид, а касније примањем хришћанства и као Свети Вид. Сећање на Вида остало је у многобројним народним песмама које су временом христијанизоване али воде порекло из старих времена.
Народни песник оставио нам је податак да је Бој на Косову био на Видовдан. На Мраморном стубу, који је подигао деспот Стефан Лазаревић око 1402. пише када је била битка:
„...И си васа речена савршише се ва лето 6897,
индикто 12, месеца јунија 15. дан, ва вторник,
час же сушту или 6. или седмому,
не веде, Бог вест“
Више о Световиду на дан празника.


21.6. КУПАЛО - ЛЕТЊА ДУГОДНЕВНИЦА
Купало је један од четири најбитнија словенска празника у току године. Ове године празник је 21. трешњара (јуна). Maлo je oстaлo сaчувaних пoдaтaкa o Купaлу, зaпaмћeнo је дa сe вeoмa вaжaн прaзник слaвиo у врeмe лeтњe дугoднeвницe. Кaсниje, у периоду разних црквених забрана, кaдa je Купaлo зaмeњeн свeтим Joвaнoм (Ивaњдaн) и дaтум празновања пoмeрeн нeкoликo дaнa касније, сaм прaзник дoстa губи нa вaжнoсти. Oсим ритуaлнoг купaњa, нa Купaлов дан пaљeнe су и свeтe вaтрe на врховима брда кoje су стaри Слoвeни ритуaлнo прeскaкaли рaди прoчишћeњa. Осим прескакања ватре људи су газили по врућем пепелу „да ноге не боле“. Taкoђe, игрajу сe и кoлa oкo вaтрe, a чoбaни пaлe „лилe“ oд коре брезе или дивље трешње, зaтим oбилaзe тoрoвe дa би oтeрaли злe силe, пa сe пeњу нa брдa и нaстaвљajу дa игрajу рaзнe обредне игрe oкo вaтрe дo дубoкo у нoћ. Купало је најважнији празник посвећен Сунцу у ово доба године.
Више о Купалу на дан празника.


СТАРОСЛАВЦИ - РОДОВЕРЈЕ, РОДНОВЕРЈЕ, RODOVERJE, RODNOVERJE...'s photo.   
Извор

СТАРОСЛАВЦИ - РОДОВЕРЈЕ, РОДНОВЕРЈЕ, RODOVERJE, RODNOVERJE...

субота, 30. мај 2015.

Sveta Trojica - Duhovi (Silazak Svetog Duha)

(priredio protojerej Zivorad Subotic)



 
Silaskom Svetog Duha na apostole zavrseno je osnivanje crkve Hristove ili carstva Bozjeg na zemlji od Gospoda Isusa Hrista. Sada su apostoli primili Svetog Duha i postali su ziva dusa. Od toga momenta crkva Hristova je pocela da zivi punim zivotom i da raste primanjem k sebi drugih dusa. Tako se ovaj praznik smatra i rodjendanom Crkve Hristove. Ovo rascenje crkve, spoljasnje i unutrasnje, u dubinu i sirinu, opisuju Dela Apostolska u vezi sa silaskom Duha Svetog i osnivanje crkve: "I kad se navrsi pedeset dana, bijahu svi apostoli jednodusno na molitvi. I u jedan put postade huka sa neba, kao duvanje silnoga vetra i napuni svu kucu gde sedahu. I pokazase im se razdeljeni jezici kao ognjeni, i sede po jedan na svakog od njih. I napunise se svi Duha svetoga, i stadose govoriti drugim jezicima, kao što im Duh davase te govorahu" (Dela Ap. 2; 42-43).
Tako se ispuni ono sto je Isus svojim ucenicima pred odlazak na nebo obecao. Sila Svetoga duha odmah je pocela da dejstvuje, jer je Petar vatrenom recju pridobio toga dana tri hiljade ljudi za Hristovu nauku.
U spomen ovog vaznog i znamenitog dogadjaja, silaska Svetog Duha na apostole i u cast Svete Trojice, Boga u tri lica, a posebno u cast Svetog Duha, slavi crkva praznik koji se zove Pedesetnica, jer se slavi u pedeseti dan posle Pashe - Uskrsa, kada su Judeji slavili svoju Pedesetnicu. S toga ovaj praznik ima tri naziva: Trojice, Silazak Svetog Duha na apostole (Duhovi) i Pedesetnica.
Cela sluzba Pedesetnice je veoma svecana i uzvisena u kojoj se pesnicki iznosi ucenje o Svetom Duhu. Na sam dan Pedesetnice na bogosluzenju se zajedno sa sv. Liturgijom odmah vezuje vecernje, koje je posveceno Svetom Duhu i sadrzi moljenje da se kao na dan darovanja Svetoga Duha apostolima u nama obnovi blagodat Sv. Duha radi ukrepljenja u bogougodnom zivotu. Ova moljenja, zbog usrdnosti, uznose se uz klecanje i pletenje venaca. Obicaj je da se na ovaj praznik crkva i domovi vernih kite zelenilom i travom, svakako po ugledu na starozavetni jevrejski obicaj o prazniku "sedmica", posto je Duh Sveti sisao na apostole bas na ovaj jevrejski praznik. Zelenilo obnavlja prirodu a Duh Sveti obnavlja duse nase kao i celokupno bice.
Molitva Svetom Duhu:
Care nebeski, Utesitelju, Duse istine, koji si svuda i sve ispunjavas, riznico dobara i davaoce zivota, dodji i useli se u nas, i ocisti nas od svake necistote i spasi, Blagi, duse nase.

Dogadjaj ovog dana predstavlja se na ikoni: skup apostola, a medju njima i Sveta Djeva Marija Bogorodica, i nad glavama svakog po jedan plamicak kao vatreni jezik. No, moze se predstaviti i u obliku tri putnika, onih, kad se Bog sa dva andela, kod Mavriskoga hrasta, javio praocu Avramu.
Ovaj praznik se dovodi u vezu sa prehriscanskim vremenima, dok su Srbi jos bili mnogobosci, i imali su praznik zetve, radosti i ljubavi, sto se moze zakljuciti iz obicaja "Kraljice" iz istocne Srbije. Deset devojaka obuku se i okite lepo, pa zadju od kuce do kuce, a medu njima je jedna kralj, jedna kraljica, jedna barjaktar, a ostale su dvorkinje. Drzeci jatagane obavijene peskirima, igraju i pevaju pesme o zenidbi, udadbi, prosidbi, srecnom sastanku, radosti oko dece…

PITAJU SE TAKO PONEKI...
Ima mnogo ljudi koji nisu imali prilike da osete onaj beskrajni mir koji zavlada u dusi duboko poboznog coveka na molitvi. Mnogima nije kroz dusu nikada prostrujala ta neiskaza tiha i postojana radost dodira sa Bogom a jos manje je onih koje nikada nije silno zahvatio onaj bozanski oganj na koji je Spasitelj mislio rekavsi: "dosao sam da donesem oganj na zemlju". Zato nije cudo da su mnogi od vas doziveli da, kada slucajno spomenete da odlazite u crkvu na sluzbu i molitvu, da vas te osobe gledaju pomalo sa visine, a pomalo i sa podsmehom i u cudu se pitaju: sta li to jos uvek nekog vuce veri, crkvi i molitvi? Ali i njih i svakog, ipak, svremena na vreme, nesto privuce molitvi i osete zedj za Bogom, zedj za Pravdom i Istinom, za jednim visim savrsenijim zivotom. Tada i oni osete jasno taj svojstveni mir, i tu radost, i to gorenje srca, kada ozari dusu saznanje o Bogu, o dusi, o vecnoj pravdi i vecnom zivotu. To dolazi od onog ognja koji Hristos imase sa sobom i koji Duh Sveti izobilno izliva u Crkvi na sve nas koji smo krsteni u ime Njegovo, naseg Gospoda Isusa Hrista, i koji u Njegovu svetu Crkvu na molitvu dolazimo i hriscanski zivimo.
Svaki covek zivi svoj zivot jednim sledstvenim putem. Ali ima momenata u nasem zivotu, kojih cesto nismo svesni kako su, zasto i odakle dosli, koji kada se dozive potpuno okrenu nacin i shvatanje smisla zivota koji smo do tada imali, provodili i ziveli. To se desilo i svetim Apostolima, onda, pre dva milenijuma kada primise Duha Svetog na dan Svete Pedesetnice. Osetise oni tada jedan neobican sveti trepet od Bozje blizine i jacine. Sav im se svet ucinio drugacijim, lepsim, radosnijim. Sve sto su do tada smatrali za vredno ucinilo im se sada jadno i nistavno. Odjedanput su osetili svom dusom svojom gde se nalazi pravo blago i behu spremni da ostave sve i da se potpuno predaju tom novom i jedino vrednom osecanju. Tako su i ucinili, ponevsi to osecanje u dusi svojoj posli su u svet na necuvenu do tada propoved o umrlom i vaskrslom Bogocoveku Isusu Hristu. Nista ih nije moglo vise zadrzati: ni porodica, ni sram, ni strah, ni sibanja, ni strasna mucenja, pa ni smrtne opasnosti - cak ni sama smrt. Ono blagodatno osecanje radosti i ljubavi kojim su goreli i koje se prelivalo od izobilja htelo je da se izlije na sav svet. Ogromno Rimsko carstvo, od Eufrata do Atlantika, od Rajne i Dunava do Etiopije, u kojem se zivelo i uzivalo ali i robovalo raspolagalo je uzornim zakonodavstvom i visokom kulturom i organizacijom ali nije moglo zadovoljiti sve za cim covek zudi, trazi i zeli. Samo On koji je prilazio i onim ljudima koje su ostali prezirali i odbacivali, kao nesrecnom i nepostenom cariniku Zakheju, jadnoj gresnici Magdalini, u brzom na gnjev i potezanje noza apostolu Petru, u raspetom razbojniku, i u takvima otkrivao citav jedan svet lepote i ljubavi mogao je da zadovolji sve potrebe svakog coveka. "Novu vam zapovest dajem - da ljubite jedni druge!" Tu spasonosnu blagozapovest nosili su sveti apostoli u sebi i njom osvajali svet. Na molitvenim skupovima prvih hriscana, citamo u jednom opisu: gorela su srca od ljubavi i prisustva Onoga koji je tu skoro bio i tako im govorio. Ko se jednom nasao na takvom skupu i molitvi, nije vise odlazio". Tako se hriscanstvo za nepuna tri veka rasirilo i osvojilo svet za sve vekove. Amin.
  

Izvor                                                                        
    


  





TROJICE - DUHOVI

SILAZAK SVETOG DUHA NA APOSTOLE - duhovi - trojice
Poslusavsi reci Hristove, apostoli se vratise po Njegovom Vaznesenju, u Jerusalim i tu na molitvi sacekase silazak Duha Svetoga. Deseti dan po Hristovom Vaznesenju, pojavi se Duh Sveti u vidu velike plamene buktinje i razdeli se plamenim jezicima na sve apostole. Tada oni dobise cudesne moci, izmedju ostalog moc da govore mnogim jezicima i da cine cudesa.
Mnogo ljudi tada poverova u Hrista i krstise se u Njegovo ime.

Nasa crkva praznuje ovaj dogadjaj u 50-i dan posle Vaskrsenja ili 10-i dan posle Vaznesenja Hristovog (Spasovdan) i zove se DUHOVI ili TROJICE.

Za ovaj praznik se u nasim hramovima sluzi Sveta Liturgija, unosi se sveza trava i cvece i posle molitve klececi i moleci se Bogu, pletu se venci, koji se odnose kucama i stavljaju pored slavskih ikona i kandila.

To je crveno slovo, ne radi se, i slavi se tri dana. Uvek pada u nedelju.


 

 

Tropar - glas 8:
Blagosloven jesi Hriste Bože naš, iže premudri lovci javljej, nizposlav im Duha svjatago, i tjem ulovljej vseljeniju, čelovjekoljubče slava Tebje.


Junsko noćno nebo


Junsko noćno nebo je zanimljivo iz više razloga. Jedan od najboljih
je taj da počinju tople noći koje nam omogućavaju duže posmatranje neba,
a zatim i planete koje dominiraju nebom nakon zalaska Sunca a to su
Jupiter, Venera i Saturn.
Saturn će se nalaziti na jugoistoku i u sazvežđu Vaga,
dok će se Jupiter i Venera nalaziti na zapadu u sazvežđima Rak i
Blizanci.


Krajem juna nas očekuje i zanimljiv nebeski susret – konjukcija Jupitera i Venere.


Naravno, ove tri planete je moguće posmatrati golim okom. Dvogledom možemo posmatrati Jupiterove satelite i kratere na Mesecu.

Položaj VLT na nebu ovih dana (oko 21:30)

Položaj VLT na nebu ovih dana (oko 21:30)
I Veliki letnji trougao se sada nalazi na istoku nakon zalaska Sunca.


Ovaj trougao čine tri sjajne zvezde koje dominiraju tim svojim delom neba. Vega, najsjanija zvezda u sazvežđu Lira, ujedno je i najsjajnija zvezda u ovom trouglu. Druga zvezda je Deneb, u sazvežđu Labud, a treća Altair u sazvežđu Orao.


U junu i julu Vegu možemo lako pronaći na istočnom noćnom nebu, jer je jednostavno
najsjajnija na tom delu neba u to vreme. Dole levo od nje se nalazi
Deneb koji je vidno manjeg sjaja. Dok se dole desno, malo udaljenije
nego što je Deneb od Vege, nalazi zvezda Altair.


Kako vreme bude odmicalo VLT će sa prvim mrakom bii sve viši na nebu,
tako da će recimo u septembru nakon zalaska Sunca već biti sa druge
strane zenita.


Video pokazuje samo deo onoga što ćemo videti u junu na noćnom nebu:



  

Izvor

MRAV


Priče serbske  MRAV
Jednom davno, živeo je srećan i vredan Mrav, koji je svakog dana dolazio prvi na posao.
Bio je vredan. Veseo. Jednom rečju, bio je srećan dok je radio. Pevušio je vesele pesmice, a rezultati njegovog rada su bili odlični.
Slušajući pesmu Mrava, gospodin Stršljen, direktor firme, zaključio da se mrav previše zabavlja a premalo radi, jer nema pravo usmerenje i šefa koji bi ga kontrolisao.
Zato je zaposlio Bubamaru koja je imala veliko iskustvo sa upravljanjem.
Prva briga Bubamare bila je da organizuje evidenciju dolazaka i odlazaka mrava na posao (odnosno sa posla). U tu svrhu, uspostavila je sistem prijemnih i odlaznih dokumenata.
Sa vremenom, broj dokumenata se povećavao i zbog povećanog obima posla oko papira morali su da zaposle nekog ko bi pripremao papire i izveštaje.
Zaposlili su Pauka koji je odmah uspostavio sistem arhiviranja i postao je odgovoran i za preuzimanje telefonskih poziva.
A mrav? Mrav je i dalje radio kao i pre.
Izveštaji koje je dostavljala Bubamara su bili izvanredni. Direktor Stršljen je bio oduševljen izveštajima koje je dobijao od Bubamare i uskoro je počeo da zahteva: uporedne studije sa grafikonima, analize trendova razvoja, itd.
Da bi se zadovoljio direktorov zahtev, bilo je nužno da se zaposli Hrčak koji bi bio direktna pomoć direktoru. Njemu su odmah kupili nov računar sa štampačem.
Srećni i vredni mrav je i dalje radio kao i pre. Jedino se požalio da bi mu bilo lakše ako bi imao neki računar. Nisu mu odobrili.
Ovo je bilo prvi put da se Mrav na nešto požalio i direktor Stršljen je odmah shvatio da je potrebno najhitrije reagovati. Kreirao je novo radno mesto šefa službe koji bi nadzirao srećnog i vrednog mrava.
Na novo radno mesto je zaposlio Cvrčka. On je odmah po svom dolasku zamenio celokupni namestaj u svojoj kancelariji i na zahtev dobio ergonomski oblikovanu stolicu i nov računar sa ravnim, LCD ekranom.
Broj računara je narastao i morao je da se kupi i instalira i mrezni server.
Novi šef službe je shvatio da hitno treba pomoćnika (koji je uzgred bio njegov pomoćnik i u prethodnoj firmi). I tako je zaposlio Stenicu.
U isto vreme Mrav je postajao sve manje srećan i sve manje produktivan. Opet je tražio racunar. Opet mu nisu odobrili.
Situacija sa Mravom, zabrinula je Cvrčka i on je zakljucio da mora da naruči studiju o zadovoljstvu zaposlenih u firmi. U poznao je sa tim direktora Stršljena koji je shvatio Cvrčkovo objašnjenje i odobrio angažovanja agencije za te potrebe.
Skupa studija je uradjena i Cvrčak je počeo da primenjuje predložene motivacione metode. Svuda je okačio motivacione plakate. Vodio je Bubamaru, Pauka, Hrčka i Stenicu na motivacione treninge u poznata letovalista itd...
Mrav je i dalje, ali nevoljno, radio. Čitao je motivacione poruke na plakatima i nikako nije mogao da nadje nadredjene kad su mu trebali. Jednostavno, ili nisu bili tu ili nisu imali vremena za njega.
I tako je vreme teklo.
Direktor Stršljen je i dalje dobijao redovno svoje perfektne izveštaje ali su oni počeli da pokazuju da firma nije više tako rentabilna kao pre.
To ga je duboko zabrinulo i morao je da reaguje.
Unajmio je najelitnijeg konsultanta, gospodju Sovu. Sovin zadatak je bio da izvrši potpunu analizu organizacije i poslovanja firme i da predloži resenja da bi firma poslovala rentabilno.
Nakon tri meseca, Gospodja Sova je direktoru predala sledeći izveštaj: "U firmi je previše zaposlenih!"
Direktor Stršljen je oduševljeno prihvatio stručnu analizu i odmah otpustio: MRAVA.
______________

Naravoučenije:
Nikada nemoj da budes srećan i vredan mrav.
Mnogo se više isplati da si nesposoban i da ne radiš ništa.
Nesposobnima ne trebaju nadzornici.
Ako si uprkos svemu produktivan, nikad ne pokazuj da si veseo kada radiš, jer za to nema opravdanja.
Ako, ipak, na svaki način želiš da si mrav, osnuj svoju firmu i tako nećeš morati da radiš za Stršljena, Bubamaru, Pauka, Hrčka, Cvrčka, Stenicu i Sovu. Ali tada nećeš moci da radiš ni kao Mrav. Jer da bi održao firmu moraš da se družiš sa stršljenovima, bubamarama, paucima, hrčcima, cvrčcima, stenicama i sovama.

Naravoučenije 2
Nažalost, cela priča je utemeljena na univerzitetskim naučnim istraživanjima koja kažu da većina ljudi teži ka parazitskom životu.

 Izvor

LEK ZA PROPUŠTENE ŽIVOTNE PRILIKE




Ništa u životu nije uzbudljivije niti poželjnije od iznenadne spoznaje posle koje postajete izmenjen čovek - i to ne samo čovek koji se promenio nego i čovek koji se promenio nabolje. Takvi trenuci su retki, ali nam se ipak mogu dogoditi.


Tog zimskog popodneva u Menhetnu, dok sam sedeo u malom francuskom restoranu, osećao sam se frustrirano i potišteno. Zbog nekih pogrešnih procena koje sam napravio, propao je i prilično važan projekat. Čak i očekivanje da se sretnem sa svojim dragim prijateljem (Starim, kako sam od milošte zvao) nije mi pričinjavalo radost kao ranije. Sedeo sam, namršteno posmatrao karirani stolnjak i pokušavao da savladam gorčinu zbog zakasnele spoznaje.


Na kraju sam ugledao prijatelja kako prelazi ulicu, umotanog u svoj praistorijski zimski ogrtač, s filcanim šeširom na glavi, ostavljajući utisak energičnog patuljka, a ne čuvenog psihijatra. Ordinacija mu se nalazila u blizini; znao sam da je poslednji pacijent upravo izašao iz nje. Imao je skoro osamdeset godina, a i dalje je bio u potpunosti posvećen svojim pacijentima, i dalje se ponašao kao direktor velike fondacije, i dalje je voleo da pobegne na igralište za golf kad god mu se ukaže prilika.


"Dakle, mladiću", rekao je preskočivši uvod, "šta te muči?"


Njegova moć zapažanja odavno je prestala da me iznenađuje. Odmah sam opširno počeo da pričam o svojim problemima. Pokušao sam da budem potpuno iskren, uz dozu pomalo melanholičnog ponosa. Za svoje razočarenje nisam krivio nikog drugog osim sebe.


Analizirao sam celokupan slučaj, sve pogrešne procene, sve loše poteze. To je potrajalo nekih petnaestak minuta. Kad sam završio priču, on je rekao: "Hajde, sinko, da pređemo u moju ordinaciju. Želeo bih da vidim tvoju reakciju na nešto."


Iz pljosnate kartonske kutije izvadio je magnetofonsku traku i ubacio je u magnetofon. "Na ovoj traci imam snimak ispovesti troje pacijenata koji su došli kod mene da potraže pomoć. Naravno, nisu naveli svoja imena. Voleo bih da čuješ snimke i da mi kažeš možeš li da otkriješ sintagmu od dve reči koja bi se mogla nazvati zajedničkim imeniteljem sva tri slučaja." Potom se nasmešio. "Zašto si toliko zbunjen? Ne brini, imam svoje razloge."


Učinilo mi se da je nesreća ono što je zajedničko glasovima koje sam čuo na traci. Muškarac koji je prvi govorio očito je doživeo poslovni gubitak ili neuspeh; krivio je sebe što nije vrednije radio i što nije umeo da predvidi događaje. Žena koja je druga govorila nikad se nije udala zbog osećaja obaveze prema svojoj majci koja je ostala udovica; sada se sa gorčinom prisećala svih bračnih ponuda koje je propustila. Treći glas je pripadao majci čiji je sin u pubertetu imao probleme sa policijom; do beskonačnosti je krivila sebe.


Stari je isključio magnetofon i zavalio se u stolici. "Šest puta je u ovim snimcima upotrebljena sintagma puna podmuklog otrova. Da li si je primetio? Nisi? Možda zato što si je malopre u restoranu i ti tri puta upotrebio." Uzeo je kutiju u kojoj je stajala magnetofonska traka i dodao mi je. "Evo ih, pišu ovde gore na etiketi. Dve najtužnije reči u svakom jeziku."


Spustio sam pogled. Crvenim slovima uredno su bile napisane reči: Da sam.


"Veoma bi se iznenadio kad bih ti rekao koliko sam samo puta sedeo u ovoj stolici i slušao ojađene izjave koje su otpočinjale s te dve reči. 'Da sam postupio drugačije', ili 'Da samo nisam to učinio', 'Da samo nisam izgubio živce', 'Da samo nisam rekao nešto ružno', 'Da samo nisam postupio nepošteno', 'Da samo nisam rekao tu glupu laž', 'Da sam samo bio mudriji'. 'Da sam samo bio manje sebičan', 'Da sam se samo umeo savladati'. I tako pričaju i pričaju, sve dok ih ne zaustavim. Ponekad im pustim snimak koji si upravo čuo. "Kad biste samo", kažem im, "prestali da govorite: da sam, možda bismo i mogli nešto da uradimo".dve-najtuznije-reci-u-svakom-jeziku2


Ispružio je noge. "Problem u tom da sam jeste to što ništa ne menja, već samo primorava čoveka da gleda u pogrešnu stranu - nazad umesto napred, da rasipa vreme. I na kraju, ako ti to pređe u naviku, može da postane pravi problem, izgovor da odustaneš.


Uzmimo na primer tvoj slučaj. Tvoji planovi se nisu ostvarili. Zašto? Zato što si napravio neke greške. Dobro, to je u redu, svi grešimo. Učimo na svojim greškama. Ali kad pričaš o njima i žališ se zbog ovog ili onog, onda na njima zapravo ništa ne učiš."


"Kako to znaš?", pobunio sam se.


"Znam po tome što nikad ne izlaziš iz prošlog vremena. Ni jedan jedini put nisi pomenuo budućnost. A na određeni način - sada budi iskren, molim te - ti u tome uživaš. U svima nama postoji neka čudna crta koja nas navodi da neprestano podgrevamo stare greške. Jer, na kraju krajeva, kad pričaš o nekoj nesreći ili razočarenju koji su ti se dogodili, ti i dalje ostaješ glavni akter, i dalje si u centru pozornice."


"I dobro, šta je lek?", utučeno sam odmahnuo glavom.


"Izmeni svoj ugao posmatranja", spremno je odgovorio.


"Izmeni ključne reči i sintagmu koja te vuče na dno zameni onom koja motiviše."


"Da li bi mi preporučio neku od njih?"


"Naravno. Precrtaj reči: da sam, i zameni ih sa: sledeći put."


"Sledeći put?"


"Tačno tako. Upravo ovde, u ovoj prostoriji, imao sam priliku da vidim kako čini čuda. Dokle god pacijent neprekidno ponavlja: da sam, znači da je u problemu. Međutim, kad me pogleda u oči i kaže: sledeći put, onda znam da je na dobrom putu da prevaziđe svoj problem. To znači da je odlučio da primeni ono što je iz iskustva naučio, ma koliko možda bilo tužno i bolno.To znači da je odlučio da potisne žaljenje, da krene dalje, nešto preduzme i nastavi da živi. Pokušaj sam i videćeš."


Moj prijatelj je zaćutao. Slušao sam kako kapi kiše udaraju o prozor. Pokušao sam da iz glave izbacim jednu sintagmu i zamenim drugom. Naravno da je sve to bilo samo plod moje mašte, ali kao da sam čuo škljocaj kada su se nove reči smestile u moj um.


Od tog kišnog poslepodneva na Menhetnu prošlo je više od godinu dana. I danas kad zateknem sebe da sam na pragu da pomislim da sam, odmah to izmenim u sledeći put. I čekam jedva čujni škljocaj. I kada ga začujem, istog trena se setim Starog.


Norman Vinsent Pil

Izvor

петак, 29. мај 2015.

Duhovi

Pravoslavna crkva i vernici obeležavaju praznik Silaska Svetog Duha na apostole kao uspomenu na početak stvaranja Hristove crkve na zemlji i dan kada su apostoli, nadahnuti novom snagom i novom verom, započeli hrišćansku propoved.

Praznik Silaska Svetog Duha na svete apostole kao uspomenu na početak stvaranja Hristove crkve na zemlji i dan kada su apostoli nadahnuti novom snagom i novom verom počeli hrišćansku propoved, obeležavaju Pravoslavna crkva i vernici.

Ovaj praznik, koji se slavi pedesetog dana po Vaskrsenju i desetog dana po Vaznesenju Hristovom, Srpska pravoslavna crkva slavi takođe kao jedan od najvećih događaja u hrišćanstvu zabeležen u Četvorojevanđelju.

U srpskoj Crkvi i narodu praznik je poznat kao Duhovi, Pedesetnica ili Trojice jer se smatra da su, posle događaja u Jerusalimu apostole u svet božanskom silom nadahnuli Otac, Sin i Duh Sveti koji se, kako je zapisano, u obliku plamenih jezika spustio na glave Hristovih učenika.

Na Duhove je Hristos ispunio obećanje koje je dao svojim učenicima na dan svog Vaznesenje kada im je poručio da sa Tavora krenu u Jerusalim i tu sačekaju dok im se ne javi Duh Sveti koji će ih krstiti - ali ne vodom, kako je krštavao Jovan Krstitelj, već ognjem božanskim koji će im dati snagu da svim narodima na njihovim jezicima propovedaju Jevanđelje.

U deseti dan po Spasovdanu, kako je zapisano, začula se huka nalik na snažnu oluju iznad doma dvanaestorice apostola, pojavila se Bogorodica i narod je ugledao jaku svetlost i plamene jezike kako se spuštaju na glave Hristovih učenika.

U hrišćanstvu se smatra da su apostoli, iako ljudi iz naroda i ne mnogo učeni, dobili znanje svih jezika koje do zada nisu govorili i snagu da dovrše delo Gospodnje za spas čovečanstva.

Na praznik Vaznesenja, kada se Hristos vaznevši se na nebo seo sa desne strane Boga Oca, hrišćanstvo slavi - uzdisanje ljudske prirode do božanske a na Pedesetnicu dar posvećenja i mudrosti koje je preko apostola darovano čovečanstvu i njegovoj zajednici sa Bogom.

Početak obraćanja apostola narodu

Za hrišćanstvo Pedesetnica je početak svega, početak prvog obraćanja Hristovih učenika narodu.

Prema jevanđeljskom predanju, okupljenom narodu najpre se obratio sveti apostol Petar i pozvao ga na pokajanje i krštenje.

Kršteno je, kako kaže predanje, tri i po hiljade duša čime su stvoreni temelji crkve koja traje već treći milenijum.

Za ovaj veliki praznik vezani su mnogi običaji, a pravoslavni hramovi u Srbiji zasipaju se travom u vreme praznične liturgije i od nje se pletu venci koji se kao blagodet čuvaju u domovima do sledećih Duhova.

SPC, kao i sve pravoslavne crkve, datum praznovanja Pedesetnice vezuje za Vaskrs, pa i ovaj Gospodnji dan spada u pokretne praznike i obeležava se uvek u nedelju desetog dana po Vaznesenju.

Duhovi se kao i Vaskrs i Božić slave tri dana, pa su u kalendaru SPC crvenim slovom obeleženi i duhovski ponedeljak i duhovski utorak.

Dan uoči Duhova SPC i pravoslavni srpski narod posvećuju mrtvima, pa se u subotu pred praznik Pedesetnice posećuju groblja i pale sveće na grobovima i u hramovima.


                              

Smilje i bosilje

smilje

Kad dan zamiriše na smilje, a hrana na bosilje ne treba vam ništa više da se opustite i uživate u čarima ljeta, jedino malo hlada… Donosimo vam pregršt korisnih informacija o ovim ljekovitim začinskim biljkama, možda se baš u njima krije lijek za vašu boljku.

Pripremila: Ivana Jokić 


Smilje - taj divni miris mora 

S obzirom da raste veoma gusto, smilje je ona biljka koja daje mirišljavu atmosferu koju osjećamo za vrijeme vrućih i sunčanih dana u krajevima oko mora. Zbog intenzivnog mirisa od obilja eteričnog ulja, smilje se koristi i kao začin i kao lijek. Iako se u funkciji začina koristi rjeđe, može se dodavati jelima od riže, mesa, složencima te slasticama. Jelima daje izrazito jaku aromu, upotrebljavaju se grančice i lišće.
Ova biljka se nerijetko koristi kod liječenja probavnih smetnji, a podstiče i izlučivanje želučanog soka, djeluje prouupalno, pomaže kod nadutosti, bolesti jetre i žučnog mjehura. Pomaže prilikom inhaliranja kod tegoba u disajnim putevima, a eteričnim uljem od smilja mogu se tretirati vene i kapilari, te različite povrede.


Eterično ulje od smilja
Od smilja se dobiva izrazito ljekovito eterično ulje koje nastaje kada se smilje destilira u roku 24 sata nakon branja.

Sportske povrede i bolovi: Na mjesto udarca i boli možete nanijeti jednu kap smilja i jednu kap eteričnog ulja paprene metvice - djelovanje je trenutno.

Ožiljci: Za friške ožiljke koristite eterično ulje smilja u kombinaciji sa eteričnim uljem lavande, te biljnim uljima nevena, kalofila i ploda divlje ruže. Za stare ožiljke, uz smilje koristite eterična ulja ruzmarina, verbenona i španske lavande, u biljnim uljima ploda divlje ruže, centele, pšeničnih klica, kalofila i kantariona. Slična kombinacija se koristi i za tretiranje strija.

Krvožilni sistem: Za tretiranje popucalih kapilara, eterično ulje smilja kombinujte sa eteričnim uljima čempresa i limuna; kod rizika od tromboze vena, smilje dodajte eteričnom ulju čempresa; kod upaljenih vena, uz čempres, koristite smilje i druga protuupalna ulja poput njemačke kamilice i limunskog eukaliptusa.


Ljekoviti čaj od smilja

Jednu do dvije kašičice cvijeta smilja prelijte sa 2 dl kipuće vode. Pustite da odstoji poklopljeno 15 do 20 minuta uz povremeno miješanje, te procijedite. Pije se kod smetnji probave, bolesti jetre i žučnog mjehura.

Gusto upozorenje: U slučaju preosjetljivosti na polen biljaka iz familije glavočika smilje može izazvati alergiju ili kontaktni dermatitis.


Bosiljak/Bosilje - začin, čaj, lijek

bosiljak

Bosiljak je odlična začinska biljka koja se može kupiti u lončanicama ili u vezicama. Svježe natrgani listovi bosiljka izvrsni su za salatu ili čorbu od paradajza. U salatu ih treba dodati u posljednjem trenutku jer će umaci za salate na bazi octa oslabiti svježi okus bosiljka. Ova biljka ulazi i u sastav poznatog pesto umaka, a od bosiljka možete napraviti i odličan umak za odreske, piletinu ili morske plodove na roštilju. Sušeni bosiljak ima jači okus od svježega pa ga dodajte u variva i razna druga jela od povrća, ponajprije od graška i graha, razne salate i namaze.
Bosiljak je odlična zamjena za so pa način prehrane u kojem umjesto soli koristimo začinsko bilje posredno djeluje i na snižavanje visokog tlaka i uklanjanje celulita. Bosiljak otvara apetit te povoljno djeluje na probavu i ravnotežu crijevne flore. U obliku čajeva najčešće se primjenjuje kod liječenja različitih upala, početnih stanja tuberkuloze i kod bolesti mokraćnih organa. Ublažava kašalj, smiruje živčanu napetost, migrenu, poboljšava pamćenje i otklanja mentalni umor.

Gusto savjet: Oblozi od bosiljka pospješuju zacjeljivanje rana, a svježi listovi bosiljka odličan su domaći lijek protiv uboda kukaca, ukoliko prstima usitnite lišće i natrljate mjesto uboda.

Gusto recepti sa bosiljkom:

Tjestenina sa bosiljkom

Sastojci: 400 g tjestenine, 200 g graška, 20 g sušene slanine, 4 kašike maslinovog ulja, 2 češnja bijelog luka, bosiljak, 3 kašike parmezana, so, biber, limunov sok, 20 ml slatke pavlake, 2 kašike začina za povrće
Priprema: Slaninu narežite na sitne kocke. Pripremite mješavinu od bosiljka: izgnječite bijeli luk, dodajte bosiljak, parmezan, maslinovo ulje i biber pa sve dobro izmiješajte. Tjesteninu skuhajte u slanoj vodi. Na malo ulja propržite slaninu i dodajte grašak i 1 kašiku začina za povrće. Dinstajte dok grašak ne omekša, pa dodajte malo limunovog soka. Sve sjedinite - tjesteninu, proprženu slaninu i grašak kao i mješavinu od bosiljka. Dodajte malo vode, slatke pavlake i peršuna pa sve prokuhajte da se sjedini.

Paradajz čorba sa bosiljkom

Sastojci: 1 kg paradajza, 1 glavica crnog luka, 1 češanj bijelog luka, 2 kašike maslinovog ulja, 1 kašičica sušenog bosiljka, 1 l bistre supe od povrća, 2 kašike džina, 1 vezica bosiljka, šećer, biber, so
Priprema: Na zagrijanom ulju prodinstajte sitno nasjeckan crni i bijeli luk, dodajte oljušten i od sjemenki propasiran paradajz. Kratko kuhajte, dodajte sušeni bosiljak, ulijte toplu bistru supu od povrća i poklopljeno na srednjoj temperaturi kuhajte oko 20 minuta. Nekoliko kašika skuhanog paradajza odvojite na stranu a preostali dio izmiksajte, posolite i pobiberite, dodajte vrlo malo šećera. Po želji dodajte džina, vratite odvojene komadiće kuhanog paradajza. Odozgo pospite sitno nasjeckanim svježim listovima bosiljka.


Njoki sa bosiljkom


Sastojci: Za njoke: 500 g krompira, 100 g brašna, bosiljak, so; Za umak: 150 g mini paradajza, 2 češnja bijelog luka, nekoliko listića bosiljka, maslinovo ulje, so i biber, parmezan
Priprema: Za njoke, ogulite krompire, narežite na kockice, pa kuhajte u posoljenoj vodi dok potpuno ne omekšaju. Procijedite i propasirajte, pa ostavite da se hladi u zdjeli. Ustinite listove bosiljka, pa kad se krompir ohladio, dodajte bosiljak, brašno i malo soli. Miješajte dok se dobro ne sjedini. Masu podijelite na 4 dijela, pa svaki dio opet dobro izradite. Na pobrašnjenoj podlozi razvaljajte tijesto u obliku gusjenice i režite iz njega njoke. Slažite ih na pobrašnjenu krpu, samo pazite da se ne preklapaju. Ostavite ih da se malo prosuše dok vi napravite umak. Za umak, operite paradajz i narežite na četvrtine. Zagrijte ulje u tavi pa prepecite 2 češnja bijelog luka krupnije nasjeckana. Kad malo dobiju boju, dodajte paradajz, pa ga dinstajte nekoliko minuta na jakoj vatri. Njoke skuhajte u većoj količini posoljene vode (pazite da ne pretrpavate, radije ih skuhajte u turama), a gotove su kad isplivaju na površinu. Njoke pomiješajte sa umakom i servirajte posuto narendanim parmezanom.

Gusto savjet: Pripremljene sirove njoke možete i zamrznuti pa koristiti kasnije.

Izvor Gusto

четвртак, 28. мај 2015.

Duhovske zadušnice 30. maja

Pred sutrašnji veliki praznik Duhova, danas se uznosi molitva za sve umrle u svim vremenima, „od veka“, jer se sutrašnje slavljenje silaska Duha Svetoga odnosi i na žive i na upokojene, kako se i pominje u večernjim molitvama, koje se čitaju na kraju liturgije i slušaju klečeći.
Nije poznato od kada potiče ovo pominjanje umrlih na današnji dan. U najstarijim pravilima nema spomena o tome, ali se ove zadušnice pominju već od 12. veka. Navodi se da se odlazi na grobove bliskih, da bi se zapalile sveće i grobovi okadili tamjanom.
Kod našeg naroda su ove zadušnice, nazvane letnjima, uvek bile važne i držale su se širom srpstva. U nekim krajevima se na groblje izlazi već u petak predveče, ali obično u subotu. Crkva i vernici se prisećaju umrlih, prizivaju se u spomen njihova dobra dela i čvrsta vera, a uznosi se molitva da im Gospod bude milostiv zbog greha, koje su svesno i nesvesno učinili, za vreme ovozemaljskog života. U manastirima se monasi, bez tuge, danas prisećaju svih svojih znanih i neznanih prethodnika.
Osim za pokojne, molitve koje uznosimo za njih čine dobro i nama – osećamo vezu sveta živih i mrtvih, njihovo jedinstvo u Gospodu. Zato se zadušnicama u našem narodu uvek pridavao naročit značaj.

Izvor VIA  

 

среда, 27. мај 2015.

AKATIST PRESVETOJ TROJICI


https://facebookreporter.files.wordpress.com/2014/06/10355820_528690323903880_3855029777472345980_n.jpg   

AKATIST PRESVETOJ TROJICI

Kondak 1

Predvečni Care vekova i Gospode, Stvoritelju svekolike tvari vidljive i nevidljive, Tebi, u Svetoj Trojici slavljenome Bogu, klanja se svako koleno nebeskih, zemaljskih i preispodnjih stvorenja. Stoga i mi, kao kršteni u Trisveto Ime Tvoje, iako nedostojni, usuđujemo se podneti Tebi ovu pohvalnu pesmu; a Ti, kao Tvorac, Promislitelj i Sudija naš, počuj glas slugu Tvojih i ne ukloni milost Tvoju od nas, da bismo Ti iz dna duše uvek klicali: svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, radi svetog imena Svog pomiluj nas, pala stvorenja Tvoja.

Ikos 1

Arhangeli i Angeli, Načala i Vlasti, Prestoli i Gospodstva, koji stoje pred samim prestolom slave Tvoje, nisu u stanju izraziti veličine savršenstava Tvojih; a mnogooki Heruvimi i šestokrili Serafimi, zaklanjajući lica svoja, samo sa trepetom i ljubavlju uzvikuju jedan ka drugome: svet, svet, svet je Gospod Savaot! Utoliko pre mi, koji smo prah i pepeo, treba da prigrlimo ćutanje. Ali, da se ne bismo pokazali zaboravni i neblagodarni prema tolikim dobrotama, izlivenim na nas pri stvaranju i iskupljenju, mi, ugledajući se na Nebeske Žitelje, kličemo sa verom i ljubavlju: svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, neiskazana visino savršenstava i neistražljiva pučino tajana!
Svet si, Gospode Bože naš, Ti si svuda i sve ispunjavaš, jedan i isti juče, danas i vavek! Svet si, Gospode Bože naš, Ti sve možeš, Ti nazivaš nepostojeće kao postojeće, Ti nizvodiš čak do ada i opet izvodiš! Svet si, Gospode Bože naš Ti ispituješ srca i iznutrice ljudske, Ti izbrajaš zvezde i svima im daješ imena! Svet si, Gospode Bože naš, svi su putovi Tvoji istiniti i svi sudovi Tvoji opravdani, ujedno i mnogoželjeni! Svet si, Gospode Bože naš, Ti otpuštaš grehe otaca na deci, i miluješ i nagrađuješ iz naraštaja u naraštaj! Svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, radi svetog imena Svog pomiluj nas, pala stvorenja Tvoja!

Kondak 2

Videvši Te na visokom i preuzvišenom prestolu, Isaija govoraše: Jaoh meni! jer sam čovek nečistih usana, i Gospoda Savaota videh svojim očima! A kada se usta njegovih dotače žar, donesen Angelom, on čisto slavljaše Tebe: Oca i Sina i Svetoga Duha, jednoga Boga. Stoga, o Presveta Trojice, ognjem Božanstva Tvog popali i trnje naših mnogobrojnih bezakonja, da bismo čistim srcem uskliknuli Tebi; Aliluja!

Ikos 2

Ištući da sazna nesaznajno znanje, veliki među prorocima Mojsije govoraše: Pokaži mi lice Svoje, da Te jasno vidim! A Ti mu reče: Videćeš leđa moja, a lice svoje neću ti pokazati, jer ne može čovek lice moje videti i živ ostati. A nama, iako nedostojnima, Ti si blagovoleo pokazati Sebe u licu jedinorodnog Sina Tvog; stoga mi blagodarno kličemo: svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, plamena ljubavi Serafima, i svagda svetleća premudrosti Heruvima! Svet si, Gospode Bože naš, svevišnji Care nebeskih Prestola i sveistiniti Gospode nadsvetskih Gospodstava! Svet si, Gospode Bože naš, nepobediva kreposti Višnjih Sila i svemoćni Vladaru Nebeskih Vlasti! Svet si Gospode Bože naš, sveradosna blagovesti Arhangela i neućutna propovedi Angela! Svet si, Gospode Bože naš, vrhovno Svenačalo Razumnih Načala i moćni Zapovedniče svih ostalih Činova Nebeskih! Svet si, Gospode Bože naš, jer Ti jedini imaš besmrtnost i živiš u nepristupnoj svetlosti, a sa izbranicima Tvojim govoriš lice u lice kao sa prijateljima. Svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, radi svetog imena Svog pomiluj nas, pala stvorenja Tvoja!

Kondak 3

Silom Svoje neiskazane moći Ti držiš sve i sva; rečju Svoje neistražljive premudrosti Ti strojiš sve i sva, duhom usta Svojih Ti oživljuješ i raduješ sve i sva, o Trosunčani Svedelatelu! Izmerio si nebo dlanom i zemlju peđu, svu tvar nosiš i hraniš; sve i sva zoveš po imenu, i nema toga koji se može sakriti od moćne desnice i pogleda Tvog. Toga radi, padajući pred Tobom sa svima gornjim i donjim silama, mi Ti u umilenju kličemo: Aliluja!

Ikos 3

Imajući svako stvorenje poslušno zapovesti Tvojoj, Ti svuda pokazuješ tragove promisla i neizbrojnih savršenstava Tvojih. Stoga videći na stvorenjima Tvojim nevidljivosti Tvoje i večnu silu i Božanstvo, mi sa divljenjem i radošću kličemo: svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, moćni Stvoritelju vidljivoga i nevidljivoga, i bogati ljubavlju Strojitelju sadašnjosti i budućnosti! Svet si, Gospode Bože naš, koji si od četiri stihije obrazovao tvar, i sa četiri doba venčao krug godine! Svet si, Gospode Bože naš, jer si naredio suncu da svetli danju, i mesecu sa zvezdama da obasjavaju noć! Svet si, Gospode Bože naš, jer izvodiš vetrove iz skrovišta, zastireš nebo oblacima, i šalješ kišu i rosu za rashlađenje! Svet si, Gospode Bože naš jer opasuješ humove radošću i doline veseljem, ukrašavaš ljiljane poljske i venčavaš polja klasjem! Svet si, Gospode Bože naš, jer šalješ hranu ptićima, napajaš sve zveri poljske, i dobrotama Svojim zalivaš sva dela Svoja! Svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, radi svetog imena Svog pomiluj nas, pala stvorenjem Tvoja!

Kondak 4

Imajući u sebi buru dušegubne jeresi, drugi Juda – Arije bezumni, odreče se Tebe, Sina Božijeg, jednog od nadbožanstvene Trojice. A mi, iako govorimo da je jedno Lice Očevo, drugo Sinovlje, treće Svetoga Duha, ipak ispovedamo srcem i ustima da je Božanstvo jedno, ravna sila, savečno veličanstvo Oca, Sina i Svetoga Duha; i pošto smo u kupelji krštenja ozareni Trosunčanom Svetlošću, mi se klanjamo Ocu i Sinu i Svetome Duhu, jednome Bogu, kličući: Aliluja!

Ikos 4

Pastiri i učitelji Svete Crkve, čuvši da se Arije kao ljuta zver uvukao u slovesno stado Hristovo i otima ovce od istinskog ispovedanja pravoslavne vere, sastadoše se u Nikeji na Saboru i ispovediše da je Hristos Bog a ne stvorenje, i štujući Sina i Svetoga Duha ravnima Ocu, gromoglasno uskliknuše: Svet, svet, svet si, Gospode, Bože naš, Bože Oče, Bože Sine, Bože Duše Sveti, jedan istiniti Bože a ne tri Boga! Svet si, Gospode Bože naš, nestvoreni Oče, nestvoreni Sine, nestvoreni Duše Sveti, jedan skupa nestvoreni, a ne tri ponaosob nestvoreni! Svet si, Gospode Bože naš, Otac koji prevečno rađa Sina, Sin koji se bezvremenski rađa od Oca, Duh Sveti koji od veka proishodi od Oca, ali se ne rađa! Svet si, Gospode Bože naš, Otac koji nas je dozvao iz nebića, Sin koji je krstom Svojim iskupio nas pale, Duh Sveti koji blagodaću Svojom osvećuje i oživotvorava sve! Svet si, Gospode Bože naš, koji si blagovoleo obnoviti u našem duhu, duši i telu trodelnu skiniju za Svoje obitalište, i nisi dopustio da ona u nama bude potpuno razrušena grehom! Svet si, Gospode Bože paš, koji si stavio znak Triipostasnog bića Svog pa sva dela ruku Svojih u svetu vidljivom i nevidljivom! Svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, radi svetog imena Svog pomiluj nas, pala stvorenja Tvoja!

Kondak 5

Nadbespočetna i svestvaralačka Trojice, sazdavši nas po slici i prilici Tvojoj, Ti si nam zapovedila da činimo ono što je ugodno Tebi, a mi bednici, zavolevši svoju zlu volju, odbacismo obete krštenja, sliku Tvoju pomračismo. Sada pak opet k Tebi pribegavamo i molimo se: podaj nam blagodat Tvoju, iščupaj nas iz ruku vidljivih i nevidljivih neprijatelja, i kako god znaš spasi nas, da bismo Ti kroz sve vekove klicali: Aliluja!

Ikos 5

Videći Tvoja nadrazumna savršenstva i neizraziva dobročinstva prema bednim sinovima Adamovim (jer istinski verujući u trojednog Boga: mrtvi duhom se oživljuje, oskvrnjeni savešću se očišćuje, propali se spasava), mi preklanjamo kolena, i blagodarnim umom, blagodarnim srcem, blagodarnim ustima, koje si Ti stvorio, govorimo: svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, jer si u Triipostasnom savetu Svom odlučio da stvoriš čoveka, i u telo njegovo, od prašine uzeto, udahnuo si dah života iz Tvojih usta! Svet si, Gospode Bože naš, jer si nas u licu Adama sve počastvovao Tvojim likom i prilikom, i učinio nas naslednicima raja sladosti! Svet si, Gospode Bože naš, jer si nas razumom uzdigao iznad svega vidljivoga, i svu donju tvar pokorio pod noge naše! Svet si, Gospode Bože naš, jer si nam drvo života podario za hranu i obogatio nas darom besmrća! Svet si, Gospode Bože naš, jer i po grehopadu nisi ostavio naše praroditelje koji narušiše zapovest Tvoju, nego si ih nastanio prema Edemu u nadi na spasenje! Svet si, Gospode Bože naš, jer si nas izveo iz utrobe matere naše, i po rođenju nas osvetio blagodaću Evanđelja! Svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, radi svetog imena Svog pomiluj pas, pala stvorenja Tvoja!

Kondak 6

Propovednik pravde i revnitelj svetog imena Tvog, Ilija čudesni, pozvan od anđela, stade na gori Horivu: i bi jak vetar koji brda razvaljivaše, bi trus velik i oganj koji spaljuje, ali Te u ovima on pe vide. No iza ognja dođe glas tih i tanan, i u njemu Gospod. I zaklonivši lice svoje plaštom, Ilija s radošću i strahom klicaše: Aliluja!

Ikos 6

Triipostasni Bože i Gospode, zasijao si svetlošću Trisvetlog Božanstva Svog na prosvećenje celome svetu: odagnao si sve idolopokloničke zablude, i priveo si sav rod ljudski iz dugotrajne tame neznaboštva u čudesnu svetlost Evanđelja, kojom ozareni, mi slavimo svemoćni promisao Tvoj o nama, kličući: svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, jer si potopskim vodama istrebio potpuno propalu grehom tvar, i u licu Noja obnovio sav rod ljudski! Svet si, Gospode Bože naš, jer si oca verujućih, Avraama, odvojio od mešanja s neznabošcima, i u potomstvu njegovom osnovao istinitu Crkvu! Svet si, Gospode Bože naš, jer si ljude Svoje izveo iz Egipta, prehranio ih manom u pustinji, i uveo u zemlju koja kipti medom i mlekom! Svet si, Gospode Bože naš, jer si Davida podigao, proroke Duhom Svetim ispunio, i pomoću njih sačuvao u Izrailju veru u obećanog Iskupitelja! Svet si, Gospode Bože naš, jer si sagrešivše ljude Svoje kaznio vavilonskim ropstvom, i po završetku ropstva naredio da se Jerusalim ponovo izgradi! Svet si, Gospode Bože naš, jer si Makaveje pokazao nepokolebljivima do smrti u veri i predanjima otačkim, i sačuvao čitavom Crkvu podzakonu, kao nevestu, do dolaska vozljubljenog Ženika! Svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, radi svetog imena Svog pomiluj nas, pala stvorenja Tvoja!

Kondak 7

Želeći da pokažeš veličinu ljubavi i milosrđa Svog prema palom rodu ljudskom, Ti, kada se navrši vreme, posla jedinorodnog Sina Tvog, koji se rodi od žene i bi pod zakonom, da iskupi one što su pod zakonom. I On, poživevši na zemlji kao čovek, i iskupivši nas Krstom Svojim, uznese se na nebo, odakle nam, ispunjujući obećanje, nisposla Presvetog Duha Svog, da bismo svi klicali: Aliluja!

Ikos 7

U istini divno i novo čudo pokazao si, divni na visinama Gospode, kada si, nisposlavši na izabrane učenike i apostole Presvetoga Duha, izveo njih na propoved celome svetu, da objave veliko ime Presvete Trojice i zarobe sve narode u poslušnost veri. Stoga, diveći se sili i dejstvu bogonadahnutih reči njihovih, mi radosno kličemo: svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, koji si izabrao slabe,neznatne i lude pred svetom, da posrame jake, znamenite i mudre! Svet si, Gospode Bože naš, jer si oduševio bezbrojna mnoštva Mučenika, da hiljadama i hiljadama muka i smrti zapečate istinu Evanđelja i silu blagodati Hristove! Svet si, Gospode Bože naš, jer si znamenjem Krsta priklonio srce ravpoapostolnog Konstantina, i preko njega učinio kraj ljutim gonjenjima na hrišćane! Svet si, Gospode Bože naš, jer si sa sedam Vaseljenskih Sabora bogonosnih Otaca kao sa sedam kula ogradio Crkvu, i učinio je nepristupnom za jeretičke bure! Svet si, Gospode Bože naš, jer si darovao bogomudrim učiteljima i velikim podvižnicima pobožnosti da kao presjajne zvezde zasijaju na nebu Crkve! Svet si, Gospode Bože naš, jer si i našu zemlju uputio k svetlosti istinite vere, i tako naš narod oslobodio od obmane mnogoboštva! Svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, radi svetog imena Svog pomiluj nas, pala stvorenja Tvoja!

Kondak 8

Na neobičan i čudesan način ugledavši Te kod Mavrijskog duba u obliku tri čoveka, Avraam Ti se obraćaše kao jednome, govoreći: Gospode, ako sam našao milost pred Tobom, nemoj proći sluge Svoga! – On se dakle pokloni do zemlje trojici, koji mu se javiše u tri lica, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, a jednome po biću Bogu, kličući: Aliluja!

Ikos 8

Sav si svuda i svagda, ne samo moćju neizmerne sile Svoje, nego i bogatstvom svestvaralačkog promišljanja Svog o svakom stvorenju Tvom; a nama je, kao što reče Sin Tvoj, i kosa na glavi sva izbrojena kod Tebe, te ni jedna dlaka ne pada iz nje bez volje Tvoje. Stoga, uzdajući se u Tvoj promisao, mi sa smelošću i ljubavlju kličemo: svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, jer si blagovoleo da se sav rod ljudski razdeli na plemena i narode, i svakome si od njih ukazao mesto i vreme življenja! Svet si, Gospode Bože naš, Tobom carevi caruju i silni pišu pravdu, Ti čuvaš izbrane Svoje kao zenicu oka! Svet si, Gospode Bože naš, jer od Tebe dolazi svaka premudrost i razum, svaka krepost i sila, svako zdravlje i lepota! Svet si, Gospode Bože naš, jer Ti navodiš i uklanjaš ratove, Ti venčavaš pobedom oružje pravde, a oružje nepravde, i usred samih pobeda, osuđuješ na poraz! Svet si, Gospode Bože naš, jer daješ znake na nebu i na zemlji, šalješ oganj, pomor i glad, na ljude, da ne bi potpuno odlutali sa puteva Tvojih! Svet si, Gospode Bože naš, jer podižeš smirene sa zemlje, da ih posadiš kraj vladara naroda njihovih, i obaraš gorde da im se ni mesto ne nađe. Svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, radi svetog imena Svog pomiluj nas, pala stvorenja Tvoja!

Kondak 9

Svaka priroda, i gore i dole, neprestano slavi Tebe, predvečnog Tvorca i Boga: na nebu, jedni i dan i noć kliču: svet, svet, svet! a drugi vence svoje kraj nogu Tvojih stavljaju; na zemlji pak: sa celokupnom tvari mi, ukrašeni likom večne slave Tvoje, molimo se Tebi i očekujemo od Tebe veliku i obilatu milost, kličući: Aliluja!

Ikos 9

Krasnorečivi govornici, iako se mnogo trude razmišljanjem u ispitivanju o tajanstvu Presvete Trojice, ipak ne mogu da shvate kako je to Bog po prirodi jedan a u tri savršena Lica.
Mi pak samo tome verujemo i ispovedamo, a kako je to, ne ispitujemo; i dobro znajući neizbrojna dobročinstva prema nama svakog od Triju Božanskih Lica, mi sa verom i blagodarnošću kličemo: svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, koji si pravednim sudom Svojim odredio svima nama da se vratimo u zemlju od koje smo uzeti, i da u dan vaskrsenja opet ustanemo iz nje! Svet si, Gospode Bože naš, jer si unapred opredelio suncu, mesecu i zvezdama da u svoje vreme pomrčaju, a zemlji, i svemu što je pa njoj, da se ognjem preobrazi, i da se mesto njih javi novo nebo i nova zemlja gde pravda živi! Svet si, Gospode Bože naš, jer si ustanovio dan u koji će pretstati na sud sva plemena i narodi, da svaki primi po delima svojim! Svet si, Gospode Bože naš, jer ćeš u dan naplate reći pravednicima: Hodite bla-gosloveni Oca moga, i nasledite carstvo koje vam je pripravljeno od postanja sveta! Svet si, Gospode Bože naš, od koga će neraskajani grešnici čuti tada sa strahom: Idite od mene prokleti u oganj večni, pripravljen đavolu i anđelima njegovim! Svet si, Gospode Bože naš, jer si obećao da Crkvu Svoju očuvaš nepokolebljivom do kraja sveta, da joj ni vrata adova neće moći odoleti! Svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, radi svetog imena Svog pomiluj nas, pala stvorenja Tvoja!

Kondak 10

Želeći da spaseš svet, Ti si se presveta i sve-božanstvena Trojice javila na reci Jordanu: Otac u glasu s neba, svedočeći o vozljubljenom Sinu; Sin u obličju čovečjem, primajući krštenje od sluge; Duh Sveti, silazeći u vidu goluba na krštavanoga. Stoga se mi naučismo da svakoga čoveka koji dolazi na svet prosvećujemo krštenjem u ime jednoga Boga, a u tri Lica: Oca, Sina i Svetoga Duha, kličući: Aliluja!

Ikos 10

Care prevečni, koji zapovedaš suncu te obasjava i dobre i zle, koji pravednike ljubiš i grešnike miluješ, – speri našu duševnu i telesnu prljavštinu; blagovoli načiniti obitelj svoju u nama, iako nedostojnim slugama Tvojim; istrebi nečiste pomisli naše; izbriši nedolična dela; uputi naš jezik da govori ono što je blagougodno pred Tobom, – da bismo čistim srcem i ustima u umilenju klicali: svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, o kome apostolski lik javno govori, a ka kome proroka skup uvek gleda! Svet si, Gospode Bože naš, koga vojska Mučenika bogodolično ispoveda, a vojinstvo Prepodobnih slavoslovi presveto ime! Svet si, Gospode Bože naš, za kojim mnoštvo Pustinjaka neprestano uzdiše, i koji krunišeš podvige Postnika! Svet si, Gospode Bože naš, Tebi svetitelji i pastiri prinose blagodarno pojanje, Tobom Učitelji vaseljene bogoumuju na naše spasenje! Svet si, Gospode Bože naš, primi molbu i posredovanje svih Svetih za nas, a naročito Prečistu Djevu koja nas radi pruža ruke Svoje k Tebi! Svet si, Gospode Bože naš, ogradi nas svetim Anđelima Tvojim, i odagnaj od nas podnebesne duhove zla! Svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, radi svetog imena Svog pomiluj nas, pala stvorenja Tvoja!

Kondak 11

Iznemogava svaka pesma koja se stara da potrebnu blagodarnost za sve i za sva prinese Tebi, u Trojici slavljenome Bogu, jer nedostaje ni razuma koji bi mogao mišlju obuhvatiti mnoštvo dobrota Tvojih prema nama, ni reči da ih dostojno iskaže. No i pored toga, za sve što vidimo i što nam se daje, neka Ti je od nas, Presveta Trojice, blagodarnost, čast i slava, kakve Ti sama smatraš da su dostojne Tvoga veličanstva i da su prijatne Tebi. A mi, klanjajući se Tebi, sa smirenošću i ljubavlju uzvikujemo: Aliluja!

Ikos 11

Sa zahvalnošću ispovedajući da si se Ti javio kao lučezarni svetionik nama koji smo u tami neznanja odnosno budućeg udela našeg, i želeći da dobijemo bar jedno od blaženstava, objavljenih Tvojim Jedinorodnim Sinom, mi sa verom sveu-milno kličemo: svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, jer si izbranima Svojim ugotovio blaga, kakva oko ne vide, ni uho ne ču, ni u srce čoveku ne dođoše! Svet si, Gospode Bože naš, koga će svi čisti srcem ugledati kakav jeste, i poznati ga kao što On njih poznaje! Svet si, Gospode Bože naš, u kome će svi gladni i žedni pravde obresti savršeno nasićenje! Svet si, Gospode Bože naš, od koga će mirotvorci, kao podražavaoci Jedinorodnog Sina Tvog koji je sve umirotvorio, biti nazvani vozljubljenim sinovima! Svet si, Gospode Bože naš, kod koga će krotki naslediti zemlju, i siromašni duhom dobiti beskrajno carstvo! Svet si, Gospode Bože naš, jer si obećao milostivima večno pomilovanje, i onima koji plaču – beskonačno radovanje! Svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, radi svetog imena Svog pomiluj nas, pala stvorenja Tvoja!

Kondak 12

Presveta Trojice, podaj nam Tvoju svemoćnu blagodat; primi ispovedanje grehova naših pred veličanstvom slave Tvoje; pogledaj na uzdahe naše; nispošlji nam Duha umilenja i samilosti, da bismo se, očišćeni dušom i srcem, udostojili neosuđeno klicati k Tebi na zemlji, kao što Anđeli kliču na nebu: Aliluja!

Ikos 12

Opevajući Tvoj svečovekoljubivi domostroj spasenja, mi Te svi slavimo, svebespočetna Trojice; verujemo u jedinoga Boga Oca, Boga Sina, i Boga Duha Svetog; drugog Gospoda osim Tebe ne znamo; pred Tobom padamo i Tebi se molimo, vapijući: svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, budi nam na spasenje – da se ne uplašimo nikakvog zla, i na zaštitu života našeg – da se ne ustrašimo nikakvog vraga! Svet si, Gospode Bože naš, Ti spasavaš kajuće se grešnike, – spasi i nas mnogogrešne! Svet si, Gospode Bože naš, jer umnožavaš prema svima milost Svoju, – umnoži je i prema nama, i pomiluj nas, jer smo nemoćni! Svet si, Gospode Bože naš, produži nam vek radi pokajanja i ne osudi nas na posečenje sa nerodnom smokvom! Svet si, Gospode Bože naš, izbavi nas od iskušenja, koja nailaze na nas od sveta, tela i đavola, i ukrepi nas u veri i ljubavi prema Tebi! Svet si, Gospode Bože naš udostoji nas da Te vidimo lice u lice, i da uđemo u svetle dvore Tvoje na Jagnjetovu svadbu! Svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, radi svetog imena Svog pomiluj nas, pala stvorenja Tvoja!

Kondak 13

O presveta, životvorna, nerazdeljiva i svestva-ralačka Trojice: Oče, Sine i Duše Sveti, jedini istiniti Bože i Tvorče naš! primivši ovo naše blagodarenje, nispošlji nam blagodat i silu s visine svetog prestola Svog, da bismo, satrvši sve telesne pohote, poživeli u svakoj pobožnosti i čistoti do kraja dana naših, neprestano slaveći presveto ime Tvoje i kličući: Aliluja! (triput)


Ikos 1

Arhangeli i Angeli, Načala i Vlasti, Prestoli i Gospodstva, koji stoje pred samim prestolom slave Tvoje, nisu u stanju izraziti veličine savršenstava Tvojih; a mnogooki Heruvimi i šestokrili Serafimi, zaklanjajući lica svoja, samo sa trepetom i ljubavlju uzvikuju jedan ka drugome: svet, svet, svet je Gospod Savaot! Utoliko pre mi, koji smo prah i pepeo, treba da prigrlimo ćutanje. Ali, da se ne bismo pokazali zaboravni i neblagodarni prema tolikim dobrotama, izlivenim na nas pri stvaranju i iskupljenju, mi, ugledajući se na Nebeske Žitelje, kličemo sa verom i ljubavlju: svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, neiskazana visino savršenstava i neistražljiva pučino tajana! Svet si, Gospode Bože naš, Ti si svuda i sve ispunjavaš, jedan i isti juče, danas i vavek! Svet si, Gospode Bože naš, Ti sve možeš, Ti nazivaš nepostojeće kao postojeće, Ti nizvodiš čak do ada i opet izvodiš! Svet si, Gospode Bože naš Ti ispituješ srca i iznutrice ljudske, Ti izbrajaš zvezde i svima im daješ imena! Svet si, Gospode Bože naš, svi su putovi Tvoji istiniti i svi sudovi Tvoji opravdani, ujedno i mnogoželjeni! Svet si, Gospode Bože naš, Ti otpuštaš grehe otaca na deci, i miluješ i nagrađuješ iz naraštaja u naraštaj! Svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, radi svetog imena Svog pomiluj nas, pala stvorenja Tvoja!

Kondak 1

Predvečni Care vekova i Gospode, Stvoritelju svekolike tvari vidljive i nevidljive, Tebi, u Svetoj Trojici slavljenome Bogu, klanja se svako koleno nebeskih, zemaljskih i preispodnjih stvorenja. Stoga i mi, kao kršteni u Trisveto Ime Tvoje, iako nedostojni, usuđujemo se podneti Tebi ovu pohvalnu pesmu; a Ti, kao Tvorac, Promislitelj i Sudija naš, počuj glas slugu Tvojih i ne ukloni milost Tvoju od nas, da bismo Ti iz dna duše uvek klicali: svet, svet, svet si, Gospode Bože naš, radi svetog imena Svog pomiluj nas, pala stvorenja Tvoja.


MOLITVA BOGU OCU

Svemogući Vladiko, premudri i sveblagi Gospode, svebespočetni Roditelju svetlonačalnog Sina, i večni i postojani Samoizvoditelju životvornog Duha Tvog; veličina je Tvoja neizmerna, slava neiskazana, i milost bezmerna; blagodarimo Ti što si nas dozvao iz nebića i počastvovao nas dragocenim likom Svojim, što si nama nedostojnima darovao ne samo da Te poznamo i ljubimo, nego, što je najslađe, da Te i Ocem svojim nazivamo. Blagodarimo Ti, Bože milosrđa i dobrote, što nas, koji smo prestupili zapovest Tvoju, nisi ostavio usred greha i zamke smrti, nego si blagovoleo Jedinorodnog Sina Svog, kojim su i vekovi stvoreni, poslati na zemlju radi spasenja našeg, da bismo se Njegovim očovečenjem i strašnim stradanjima oslobodili nasilja đavoljeg i truležnosti smrtne. Blagodarimo Ti, Bože ljubavi i sila, što si, po vaznesenju na nebo premilog Spasitelja našeg, umoljen Krstom Njegovim, nisposlao Duha Svog na Njegove izabrane učenike i apostole, da oni, silom bogo-nadahnute propovedi svoje, obasjaju sav svet besmrtnom svetlošću Evanđelja Hristova. Stoga, čovekoljubivi Vladiko, usliši sada smirenu molitvu nedostojnih čeda Tvojih, da, kao što si nas sazdao jedino po dobroti Svojoj i iskupio nas jedino po samilosti Svojoj, tako nas i spaseš jedino po besprimernom milosrđu Svom: jer po delima našim nemamo ni trunke spasenja već čekanje pravedne odmazde i odbacivanje od presvetog lica Tvog. Jer, kada će se na dan Suda ispitivati i istraživati i svaka prazna reč, kakav ćemo onda, mi bednici, odgovor dati za bezbrojna bezakonja naša kojima sagrešismo pred Tobom? Zato, bez ikakve nade na opravdanje delima našim, mi pribegavamo jedino Tvojoj dobroti, koja prevazilazi svaki um i svaku reč; i imajući nju kao tvrdi temelj naše nade, mi Te molimo: sagrešismo, Gospode, očisti nas! bezakonovasmo, Vladiko, oprosti nam! prognevismo Te, Dugotrpeljivi, ne srdi se na nas, i sačuvaj od prljavština svetskih um naš, savest i srce! izbavi nas i spasi od opasne bure strasti i grehopada, voljnih i nevoljnih, znanih i neznanih, i uputi nas u tiho pristanište vere, ljubavi i nade pa večni život! Pomeni nas, Gospode, u milosti Svojoj, daruj nam sve što molimo za naše spasenje, naročito pak čist i bezgrešan život; udostoji nas da Te ljubimo i da Te se od sveg srca bojimo, i da u svemu tvorimo Tvoju svetu volju, molitvama Prečiste Vladičice naše Bogorodice, i svih Svetih Tvojih, jer si blag i čovekoljubiv Bog, i Tebi slavu i blagodarenje i poklonjenje uznosimo, sa Jedinorodnim Tvojim Sinom, i sa Presvetim i blagim i životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i kroza sve vekove, Amin.

MOLITVA BOGU SINU

Jedinorodni Sine i Reči Božja, Ti si izvoleo ovaplotiti se i smrt podneti radi spasenja našeg; a sada, kada i sa prečistim telom Svojim sediš sa Ocem na prestolu na nebesima i upravljaš celim svetom, ne zaboravi milosrđem Svojim nas dole na zemlji, iskušavane mnogim napastima i nevoljama; i mada smo potpuno nečisti i nedostojni, no mi verujemo u Tebe, Spasitelja i Gospoda našeg, i ne znamo za drugog posrednika i za drugu nadu spasenja. Podaj nam, o Iskupitelju sveblagi, da se uvek sećamo koliko si duševnih i telesnih muka podneo za naše spasenje, i kako si prečistom dušom Svojom sa krsta sišao čak do ada, da nas oslobodiš vlasti i nasilja adova; a sećajući se toga, daj nam da se čuvamo od strasti i grehova, koji su bili uzrok ljutih stradanja i smrti Tvoje, i da ljubimo pravdu i vrlinu, što je Tebi prijatnije u nama od svakoga dara. Kao iskušan u svemu, Ti sam znaš, o Sveblagi, kako je velika nemoć duha i tela našeg, a neprijatelj naš moćan i prepreden, jer kao lav ričući hodi i ište koga da proždere. Zato nam ne uskrati Svoju svemoćnu pomoć, i budi uvek s nama, čuvajući i krileći, upućujući i ukrepljujući, radujući i veseleći duh naš. Mi pak, bacajući se u naručje ljubavi i milosrđa Tvog, predajemo Tebi, Vladici našem, Iskupitelju i Gospodu, sav naš vremenski i večni život, moleći iz dna duše, da kako god znaš, učiniš da mi bezopasno pređemo mračnu dolinu ovog zemaljskog života, i dospemo do bogokrasnih dvorova Tvojih, koje si obećao pripremiti svima koji veruju u ime Tvoje i sleduju božanstvenim stopama Tvojim. Amin.

MOLITVA BOGU DUHU SVETOM

Care nebesni, Utešitelju sveblagi, Duše istine, koji od Oca večito ishodiš i u Sinu uvek počivaš. Nezavisni Izvore božanstvenih darova, koje razdeljuješ svakome kako hoćeš, kojima se i mi nedostojni osvetismo i zapečatismo u dan krštenja našeg, – pogledaj na molitvu slugu Tvojih; dođi k nama, useli se u nas, i očisti duše naše, da budemo spremljeni za obitalište Presvete Trojice. O Sveblagi, nemoj se zgaditi na našu nečistotu i rane grehovne, nego ih isceli svelečećim pomazanjem Tvojim: prosveti um naš, da bismo poznali taštinu sveta i ono što je u svetu; oživi savest našu, da bi nam neućutno kazivala šta treba činiti i šta odbacivati; ispravi i obnovi srce naše, da ne toči iz sebe dan i noć zle misli i neprilične želje; ukroti telo naše i rosonosnim dahom Svojim ugasi plamen strasti, kojim se pomračuje u nama dragoceni lik Božji; odagnaj iz nas duh lenosti, mrzovolje, vlastoljublja i praznoslovlja, a podaj nam duh ljubavi i trpljenja, duh krotosti i smirenja, duh čistote i pravde, da bismo, ispravivši raslabljena srca i kolena, vredno hitali putem svetih zapovesti, i tako izbegavajući svaki greh i ispunjujući svaku pravdu, udostojili se dobiti kraj miran i nepostiđen, ući u Nebesni Jerusalim, i tamo se pokloniti Tebi, ujedno sa Ocem i Sinom, pojući kroza sve vekove: Trojice Sveta, slava Tebi!

MOLITVA PRESVETOJ TROJICI

Presveta Trojice, jednosušna moći, uzroče svih dobara, čime ćemo Ti uzvratiti za sve što si dala nama grešnima i nedostojnima pre no što dođosmo na svet; za sve što svakome od nas daješ svaki dan, i za ono što si svima nama pripremila u budućem životu! Trebalo je stoga da ti za tolika dobročinstva i dobrote, blagodarimo ne samo rečima nego pogotovu delima, držeći i ispunjujući zapovesti Tvoje; ali mi, zaneti svojim strastima i rđavim navikama, strmoglavismo se od mladosti u bezbrojne grehe i bezakonja. Zato mi nečisti i oskvrnavljeni, ne samo nismo bili dostojni javiti se pred trisvetlo lice Tvoje, nego ni ime Tvoje presveto izgovoriti, da Ti sama nisi blagoizvolela, na ohrabrenje naše, objaviti da, ljubeći čiste i pravedne, Ti i grešnike koji se kaju miluješ i milosrdno primaš. O svebožanstvena Trojice, sa visine svete slave Svoje pogledaj na nas mnogogrešne, i našu dobru volju primi umesto dobrih dela, i podaj nam duh istinskog pokajanja, da bismo, omrznuvši svaki greh, poživeli u čistoti i pravdi do kraja dana naših, tvoreći presvetu volju Tvoju, i slaveći čistim mislima i dobrim delima preslatko i veličanstveno Ime Tvoje.
Amin.


Presveta Trojice, jednosušna moći, uzroče svih dobara, čime ćemo Ti uzvratiti za sve što si dala nama grešnima i nedostojnima pre no što dođosmo na svet; za sve što svakome od nas daješ svaki dan, i za ono što si svima nama pripremila u budućem životu! Trebalo je stoga da ti za tolika dobročinstva i dobrote, blagodarimo ne samo rečima nego pogotovu delima, držeći i ispunjujući zapovesti Tvoje; ali mi, zaneti svojim strastima i rđavim navikama, strmoglavismo se od mladosti u bezbrojne grehe i bezakonja. Zato mi nečisti i oskvrnavljeni, ne samo nismo bili dostojni javiti se pred trisvetlo lice Tvoje, nego ni ime Tvoje presveto izgovoriti, da Ti sama nisi blagoizvolela, na ohrabrenje naše, objaviti da, ljubeći čiste i pravedne, Ti i grešnike koji se kaju miluješ i milosrdno primaš. O svebožanstvena Trojice, sa visine svete slave Svoje pogledaj na nas mnogogrešne, i našu dobru volju primi umesto dobrih dela, i podaj nam duh istinskog pokajanja, da bismo, omrznuvši svaki greh, poživeli u čistoti i pravdi do kraja dana naših, tvoreći presvetu volju Tvoju, i slaveći čistim mislima i dobrim delima preslatko i veličanstveno Ime Tvoje. Amin.  

Izvor http://www.svetosavlje.org/

Тројице пресвета - TROJICE PRESVETA



  

Тројице Пресвета,
наша мила надо,
ко је Тебе славио
никад није страд'о.
Зато сада сви у глас
певамо Ти: Спаси нас
Тројице Свесилна,
љубави обилна. (2х)

Народи страдају
без Твоје љубави,
тешко свакој души
која Те не слави.
Зато сада сви у глас
певамо Ти: Спаси нас Тројице Свесилна,
љубави обилна. (2х)

Тешко народ греши
и у пропаст ходи,
о, Тројице Света,
Ти нас ослободи.
Зато сада сви у глас
певамо Ти: Спаси нас Тројице Свесилна,
љубави обилна. (2х)

Пре но што се на нас
љути гњев излије,
помилуј и спаси
докле доцкан није.
Зато сада сви у глас
певамо Ти: Спаси нас Тројице Свесилна,
љубави обилна. (2х)

Пре но што небеса
над нама запале,
помилуј и спаси
нас грешне и мале.

Зато сада сви у глас
певамо Ти: Спаси нас
Тројице Свесилна,
љубави обилна. (2х)

Пре но што се огањ
на земљи разгори,
помози нас грешне
и врага обори!
Зато сада сви у глас
певамо Ти: Спаси нас Тројице Свесилна,
љубави обилна. (2х)

Земља гори гњевом,
смрт по земљи ходи,
гине све на суву,
гине све на води.
Зато сада сви у глас
певамо Ти: Спаси нас Тројице Свесилна,
љубави обилна. (2х)

Православље наше
кајању позива,
гледајући тамо
где се крв пролива.
Зато сада сви у глас
певамо Ти: Спаси нас Тројице Свесилна,
љубави обилна. (2х)

Покај земљу нашу
од греха и смрада,
и да нам народ наш
од огња не страда.
Зато сада сви у глас
певамо Ти: Спаси нас Тројице Свесилна,
љубави обилна. (2х)

What do you think ladies?

понедељак, 25. мај 2015.

Probudite gen vitkosti: Dijetalna ishrana za 3 tipa ličnosti

Test dr Marka Hajmana s Instituta za funkcionalnu medicinu u Vašingtonu pomoći će vam da aktivirate gene vitkosti i lakše smršate.
 
 
 
Vlaknaste materije doprinose održavanju stabilnosti nivoa šećera u krvi, zahvaljujući čemu duže drže sitost
Sigurno među vašim prijateljima postoji neko ko jede kolače, torte i čokoladu do mile volje, a da se pri tom ni najmanje ne ugoji. A vi? Davite se u voću, stalno prebrojavate kalorije, a ipak muku mučite sa suvišnim kilogramima.
I pitate se – šta sam ja bogu skrivila? Uzrok ovih razlika krije se u genima jer oni odlučuju o tome koju ćemo hranu najbolje podnositi, prerađivati i iskorišćavati. Nauka koja proučava odnos gena i ishrane zove se nutrigenomika, a naučnici koji se njome bave tvrde da svaka hranljiva materija, svaka namirnica uneta u organizam deluje potpuno različito zavisno od toga kom tipu pripadate po svojim genetskim predispozicijama.
– Osobe koje su često umorne i iscrpljene, kojima je neprekidno potrebna energija verovatno se pogrešno hrane. Ako često imate neodoljivu potrebu za slatkišima, ako posle jela nikada niste sasvim siti i zadovoljni, sigurno niste pojeli ono što bi trebalo – kaže doktor Mark Hajman, koji je detaljnije istraživao ovaj fenomen na Institutu za funkcionalnu medicinu u Vašingtonu.
On je napravio test koji će vam omogućiti da utvrdite kojem od tri najčešća genetska tipa pripadate, počnete da unosite hranljive materije koje odgovaraju baš vama, aktivirate gene vitkosti i lakše smršate.

 
 

TEŠKO SE KONCENTRIŠETE?
Ukoliko ponekad imate problema s pamćenjem, nikada niste siti, smirujete nervozu tako što stalno nešto grickate, a umor prevazilazite slatkišima, znači da rad hormona seratonina, insulina i leptina u  vašem organizmu nije usklađen. Istraživanja pokazuju da kod više od polovine ljudi stres sprečava genetsku sposobnost proizvodnje ovih hormona. Posledice su napad gladi, umor i gojenje.
Šta možete da učinite: omega-3-masne kiseline aktiviraju hormone koji kontrolišu glad: leptin u masnim ćelijama, serotonin u mozgu i insulin u pankreasu. Omega-3 masne kiseline zastupljene su u masnoj ribi kao što su haringa, skuša, losos, sardina i tuna. Idealna količina: dva-tri puta nedeljno po 120 grama.
Vlaknaste materije doprinose održavanju stabilnosti nivoa šećera u krvi, zahvaljujući čemu duže drže sitost. Zamenite proizvode od belog brašna onima od integralnog. Idealan doručak bio bi musli s jogurtom i voćem.

 
ISCRPLJENI STE I STALNO UMORNI?



Brzo se zamarate ča k i kada obavljate redovne svakodnevne poslove, stalno ste gladni, često vas boli glava i lupa vam srce, imate vrtoglavice i podočnjake? To se dešava zato što vaš organizam zbog genetskog sklopa proizvodi višak kortizola, hormona stresa koji slabi imunološki sistem. On, naime, pokušava da održi nivo šećera u krvi kako bi uvek imao dovoljno energije, uzrokujući glad. Šta možete da učinite: mnogo šećera i belog brašna u hrani znači mnogo insulina i kortizola u krvi. Količinu smanjite unošenjem vitamina B i vlaknastih materija. Zato svakodnevno jedite hleb ili testenine od integralnih žitarica. Osim toga, potreban vam je magnezijum kako bi vam metabolizam bio dobar i kada ste pod stresom. Deset grama koštunjavog voća idealna je dnevna količina. Sportska aktivnost je takođe važna. Trideset minuta brze šetnje ili plivanja su idealni.
 
NEMATE SNAGE I BOLEŠLJIVI STE?

 


 Bole vas mišići i posle najmanjeg napora? Smetaju vam jaki mirisi sveća, parfema i cigareta? Ne prija vam kofein, noću se često budite, a i danju ste zabrinuti? Skoro nikad se ne znojite i nikada nemate osećaj da ste puni energije i elana? To vam se dešava jer vaš genetski kod sprečava organizam da proizvodi aminazu, enzim koji štiti ćelije od opasnih slobodnih radikala. Zahvaljujući njemu razgrađuju se štetne materije koje nastaju usled unošenja prevelike količine alkohola ili šećera. Nažalost, kad ne postoje geni koji u slučaju potrebe povećavaju proizvodnju ovog enzima, otrovi u telu se gomilaju, najčešće u vezivnom tkivu, uzrokujući mučninu i bolove. Šta možete da učinite: polifenoli su sekundarne biljne materije koje podstiču proizvodnju aminaze. Najviše ih ima u crnom grožđu, tamnoj čokoladi, zelenom čaju, jabukama, crvenom grejpfrutu i crnom luku. Pojedite svaki dan najmanje dve porcije ovih namirnica, na primer jednu neoljuštenu jabuku ili 10 grama gorke čokolade. 

Izvor