Poslednja nedelja Hristovog života na zemlji, zove se Strašna sedmica. To je nedelja najveće slave i poslednjeg, najvećeg stradanja Gospodnjeg.
Njeno obeležavanje počinje praznikom koji se zove Lazareva subota. U subotu je Hristos došao u Vitaniju, gde je pre četiri dana umro Lazar, brat Marte i Marije, koje su kao i njihov pokojni brat, bile Hristove sledbenice i čvrsto verovale da je on Hristos, sin Božji, koji je došao u svet. Sestre su tugovale i kad su videle Hrista rekle su da njihov brat ne bi umro da je Hristos bio tu, a Isusu Hristu je bilo žao Lazara, zaplakao se i tražio da ga odvedu do njegovog groba.
Kad su stigli tamo, Isus je rekao da grob otvore. U to vreme su u Judeji pokojnici sahranjivani u kamenim u pećinama. Marta je kazala da su prošla četiri dana od kada je njen brat umro i da već zaudara, ali je Hristos, ne obazirući se na to, tražio da se grob otvori. Prišli su ljudi i pomakli veliku stenu kojom je ulaz u pećinu bio zatvoren. Hristos je podigao ruke k nebu i usrdno se pomolio Ocu, a onda je pozvao Lazara:
"Lazare, izađi napolje."
I gle, čudo se dogodilo. Lazar je ustao iz mrtvih i izašao iz pećine omotan pogrebnim platnom, na svetlo dana. Isus je pogledao u nebo i zahvalio se Ocu što mu je uslišio molitvu. To je videlo mnogo ljudi, pa se vest o čudu Hristovom, koji je vaskrsao Lazara, proširila na sve strane.
Na Lazarevu subotu se beru mlade vrbove grane koje se posle večernje službe osveštavaju u crkvi i dele narodu, zato se Lazareva subota zove i Vrbica
izvor
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.