OBEĆAO SI MI

Meni si obećao.
mislim, tako je bilo dogovoreno
da će sve biti šareno poput gužve na nekom pristaništu
u avgustu, na kraju leta
i da će biti vina i moeta
pirueta, rumbe i menueta
Da će biti ludo
poput krupne kiše na užeglom danu
poput rascopane lubenice
čije mi srce kvasi lice
poput mirisa mora na vetru
ili poput vetra na moru
sa svim onim kapljicama
soli
da će to biti rima koja se voli
Poezija i ja
I, da ću imati veće grudi
„Samo se opusti
i to što jesi – budi“, rekao si
I, nekako je bilo dogovoreno
koliko mogu da se setim
da ću stvarno da letim
poput senice
ili neke druge ptice.
I, da će uvek biti bisera, školjki i korala
da ću raditi ono što volim
i ponekad šta budem morala.
I sprudova na dalekim obalama
na svim meridijanima
i da će uzbudjenja trajati danima.
I, ovog se sasvim jasno sećam
da je dogovor bio
to se nekako podrazumevalo
da neće biti rastanaka
da neće biti ni jednog
ni tužnog,
ni onog kukavičkog, bednog
A da ću ja, zauzvrat
biti veća od života
i da me neće biti sramota
ako sam pala, jer ja sam tebi obećala
da ću da krenem ispočetka
sto puta, ma i sto osam
ako znam ko sam.
I bilo je još, tu, planova
bioskopa, bazena, aeroplanova
života koji je trebalo da liči na romantičnu komediju
u bioskopu pored vas.
I, jedan siguran, nezaboravan glas
laki dzemperi, kašmir
popodneva u botaničkoj bašti
lišće i puževi pod našim stopalima
kao na slikama, kao u mašti...
I, onda odjednom
Evo, ovo popodne
i malo matematike
zbog jedne male, malecke
slike
koja je slučajno ispala iz stare gramatike:
Moje lice
Medju svim tim licima, i konjima i poljskim cvecem, na livadi
tako puni nade, tako mladi...
I malo , vrlo malo, malo gorčine
iz popodnevne tmine
U zimski smiraj
bez snega
koja kap sete i koja trunka ega
I, da, bilo je aeroplanova i stisnutih dlanova
suza koje su u redu, i osmeha u pogledu
bilo je tepiha, rasprodaja, lustera,
svih čuda čuda sveta.
Cipela sa šnalama
sukoba sa budalama
bilo je svega iz supermarketa sreće i bola
bilo je igranja na stolu i oko stola!
A u stvari,
bilo je
dugih rečenica
sjajnih korica
akrilika
i slika
I fanastičnih svetova .
I cvetova
u bojama latinoameričkih ara,
bilo je uspomena sa Kiklada i sa obala Gibraltara
mirisa urmi, karusela u Parizu,
I, na onom velikom belom brodu
bilo je
zanosnog admirala,
i zato ti hvala.
Pa ipak,
i ti i ja znamo
da sam skoro sve ovo sama nacrtala.
I, ne želim da zvučim nezahvalno i nemarno,
ali Ti,
Ti
si mi obećao,
Bože,
da će sve ovo biti
stvarno.

Mirjana Bobić Mojsilović