„ОПРОШТАЈ СЛАВЈАНКЕ“ Василиј Иванович Агапкин

 Василиј Иванович Агапкин је рођен 3. фебруара 1884. године у селу Микаиловској, у Рјазанској области недалеко од Москве. Као десетогодишњак примљен је у оркестар хусарског пука у Астрахану, граду у којем је први хусар био Србин, пуковник Апостол Кичић кога је још давне 1721. послао у мисију Петар Велики да реформише тамошњу козачку коњицу.

Заволевши трубу као инструмент, по окончању активне војне службе 1909. године одлази у провинцијски град Тамбов (480 км од Москве), где  уписује музичку школу, одсек дувачких инструмената 1911. године. Након Октобарске револуције 1917. године прикључује се Црвеној армији. Умро је 1964. године у Москви.

Сваке године, на Дан победе, руски тенкови затутње Црвеним тргом уз звуке марша „Опроштај Славјанке“, а да мало ко у Москви и Београду зна да га је аутор Василиј И. Агапкин компоновао надахнут српским мајкама које су своје синове и мужеве пратиле у бој против Турака у Старој Србији (Санџак, Косово и Метохија и Македонија) почетком јесени 1912. године.

Због великог турско-арнаутског зулума над народом, из Србије су у помоћ и одбрану нејачи прво похрлили четнички одреди. Поред четничких одреда, посебно у Македонији, у помоћ су дошли и мањи број комитских одреда из Бугарске, до 17-18. октобра када су чланице Балканског савеза (Србија, Црна Гора, Бугарска и Грчка) кренуле у одлучујућу битку против Османског царства за слободу својих народа и територија.

У руским новинама „српска тема“ постала је нарочито популарна. Читаве странице доносиле су приповести о томе како се жестоко и херојски бију „братушки“. На том панславјанском родољубивом таласу у душу Агапкина рађа се „Прощание славянки“. Беше то  марш, нежан и родољубив.

Агапкин је за основу марша узео мотив сибирске народне песме коју су војници певали у руско-јапанском рату 1904-1905. године, где је војевао и кнез Арсен Карађорђевић, брат краља Петра Првог. Арсен је многе године провео у Русији, где се оженио Аурором Павловном Демидовном, ћерком једне од најугледнијих племићких породица. У јапанском рату командовао је козачким ескадроном и у бојевима се одликовао великом храброшћу, па је унапређен у команданта пука и почашћен највишом руском инсигнијом за личну смелост – златном сабљом.

У руском граду Тамбов 1912. године Агапкин је  написао ту сетну композицију која ће га прославити по концертним дворанама широм света. Усудом историјских дешавања у Другом светском рату постаје најславнији марш Црвене армије.

7. новембра 1941. на Црвеном тргу у склопу војне смотре марш је изведен непосредно пред одлазак руских војника у битку за одбрану Москве. Од тада, уз ту мелодију се борило и умирало од Москве до Берлина, а пуковски оркестри су је изводили у рововима. Изворни марш није имао пратеће речи, већ су текстови додавани доста касније и има их у више варијанти писане од неколико аутора.

Ако желите да чујете ову дивну композицију, идите на овај линк: Прощание славянки.
На линку: Прощание славянки можете послушати и верзију у извођењу Дине Гаврипове и војног хора, 2013. године

У децембру 2012, поводом 100 година настанка марша, у Руском дому амбасадор Русије у Београду, Александар Чепурин, оценио је у поздравном говору да је марш Агапкина не само једна од најомиљенијих мелодија словенског народа, већ и химна словенског света. Напомињући да сви знају за „Опраштање словенске жене“, а ретко ко за Агапкина, Чепурин је рекао да марш садржи сва три појма који симболизују боје руске, али и српске заставе – духовну чистоту, племенитост и храброст  које су оличене у белој, плавој и црвеној боји.

Извор