U ZNAKU VAGE...NAŠ NOBELOVAC IVO ANDRIĆ

GOSPODSTVEN...RAFINIRANE DUŠE -

NAŠ NOBELOVAC IVO ANDRIĆ

...“Navaljivale su na kasabu i na njega...poplave i bolesti, ratovi i terori, bune i nasilja, a njegova je postojanost učila:da je život neshvatljivo čudo, jer se neprestano troši i osipa, a ipak traje i stoji čvrsto kao NA DRINI ĆUPRIJA..."

...“Sve je izgledalo kao uzbudljiva i nova igra na ovom drevnom mostu koji se na mesečinama julskih noći belasao, čist, mlad i nepromenljiv, a savršeno lep i jak, jači od svega što vreme može da donese i ljudi da smisle i „učine“...

U matici rođenih crkve Svetog Jovana Krstitelja u Travniku, pod rednim br.70, piše da je 9.10.1892. rođen Ivan, sin Antuna Andrića i Katarine Pejić. Budući, veliki srpski pisac, rodio se u Travniku, dok mu je mati boravila u gostima kod rodbine. Andrićevi roditelji bili su Sarajlije, i kao i mnogi piščevi preci bili su vezani za ovaj grad, u kojem su se tradicionalno bavili kujundžijskim zanatom. Osim bavljenja istim poslom, članove Andrićeve porodice pratila je ista kob tuberkuloze...Tako je ostao bez oca još kao dvogodišnji dečak. Suočavajući se sa besparicom, majka Katarina svog jedinca daje na čuvanje muževljevoj sestri Ani i njenom mužu Ivanu u Višegrad.

(Teška sudbina porodice vidi se kroz punu planetama četvrtu kuću. Tu su Sunce konjunkcija Merkur, „spaljen“ Merkur, koji predstavlja Andrića kao dete..Sunce predstavlja oca...Tu je neizbežni Saturn u Vagi u trigonu sa Mesecom, Plutonom i Neptunom koji su u konjunkciji u Blizancima u 12.kući, izgona i hroničničnih bolesti. Ono što je posebno interesantno je činjenica da se TRENUTNO TRANZITNI SATURN dok ovo pišem (krajem IX.2010) NALAZI TAČNO IZNAD NJEGOVOG NATALNOG SATURNA! Saturn, koji ga je tokom života stavljao na sto muka, ali i dozvoljavao da ga mnogi uvažavaju, ali i omalovažavaju, dao mu je BESMRTNU SLAVU...evo i sada dok ovo pišem on ga „izvlači iz arhive“ opet na svetlost dana...Naravno, nije to samo Saturn, već i Jupiter i Uran koji se tranzitom kreću preko njegovog Zenita karte, gde inače ima Jupitera,koji mu je dao sve počasti i uvažavanja drugih, o kojima će reč biti u ovom tekstu...Ceo njegov život, poštovanje i poverenje koje mu se ukazivalo,ali i sumnja u njega, se odigravao kroz navedene aspekte, ali i kroz T kvadrat Sunce-Merkur opozicija Jupiter, oba u kvadratu sa Marsom u 8.kući u Vodoliji).

U Višegradu, gradu koji će više nego ijedno drugo mesto obeležiti njegovo stvaralaštvo, gledajući svakodnevno stubove na Drini ćuprije, Ivo završava osnovnu školu, a zatim se vraća majci u Sarajevo gde 1903. upisuje Veliku gimnaziju. Za gimnazijskih dana on počinje da piše poeziju i 1911. objavljuje svoju prvu pesmu „U sumrak“. Bio je dobar učenik, doduše slabije je „stajao“ sa matematikom. Ali bio je često bolešljiv i stalno pospan. On sam opisuje agoniju svojih jutarnjih buđenja kada ništa nije pomagalo, ni dozivanje, ni cimanje, pa ni prskanje hladnom vodom. To je posledica delovanja Meseca i Neptuna u 12.kući, čije je dejstvo još više pojačavao Pluton, koji je, takođe, sa njima u konjunkciji. Pluton uvek ukazuje na moć, u ovom slučaju pojačava dejstvo Neptuna i Meseca, moć snivanja, moć podsvesti...jer često nam u snu izlazi ono što čuvamo u podsvesti...I u kasnim godinama mučile su ga često iscrpljujuće nesanice. Međutim, ta moćna konstelacija dala mu je ogromnu snagu preobražaja uma, moć dubokih uvida, ogromnu kreativnu moć, neophodnu za takvog jednog plodnog pisca kao što je bio on. Znao je da udje duboko u ljudsku psihu, i dušu svog naroda...

Kao gimnazijalac on je vatreni pobornik integralnog jugoslovenstva, pripadnik nacionalnog pokreta „Mlada Bosna“, i strastveni borac za oslobođenje južnoslovenskih naroda Austrougarske monarhije. U jednom periodu, Ivo Andrić biva uhapšen i tri godine provodi što u zatvoru, što u internaciji, uglavnom bolestan i telesno iscrpljen (snaga Meseca, Plutona i Neptuna u 12.polju – zatvori i izolacija, ali i zbog Marsa u 8.kući, koji je jos u napetom aspektu sa Suncem i Merkurom u Vagi).

Nije mu bilo lako sa tako napetim planetarnim aspektima... Ali svi veliki kreativni stvaraoci uvek imaju baš napete aspekte, koji ih pritiskaju, prosto da nateraju osobu na rad i napor...Zna se, šećerna trska pušta svoj slatki sok samo kad se gnječi...A on je bio emotivna Vaga, sa još emotivnijim Rakom u podznaku, pa još Mesec, Neptun, Pluton u Blizancima, u konjunkciji u 12. prirodnoj kući hipersenzibilnih Riba...Ali osobe u znaku Vage, zbog onog čuvenog Vaginog tasa, znaju da iz krajnje emotivnog stanja, stanja slabosti, predju u sasvim drugu krajnost, stanje OGROMNE NEUNIŠTIVE SNAGE, STANJE UPORNOSTI I MOĆI.

...Godine 1937. biva imenovan za pomoćnika ministra i izvanrednog poslanika Kraljevine Jugoslavije. Te godine dobija i državno odlikovanje Poljske i Francuske, orden velikog oficira Legije časti...Jupiter u Zenitu (orden,čast, počast) u Ovnu (oficira Legije časti) u sekstilu sa Marsom.

Samo da napomenem, sve to proteklo vreme on piše pripovetke i eseje, objavljuje pripovetke „Čaša“, „Suze“ i „Vino“...Izlaze u srpskom književnom glasniku tokom 1940.godine. Rat provodi u Beogradu. Novembra meseca biva penzionisan, ali odbija da prima penziju. Živi povučeno u Prizrenskoj ulici, kao podstanar. Odbija da Srpska književna zadruga za vreme rata objavi, kako sam kaže: „njegove pripovetke, dok narod pati i strada“. Pravdoljubiva Vaga i moralni Jupiter u Zenitu...

Prizrenska 7

U tišini svoje sobe piše prvo „Travničku hroniku“ a krajem 1944. završava i čuveni roman „Na Drini ćuprija“. Oba romana objaviće u Beogradu, nekoliko meseci po završetku rata, a krajem 1945. u Sarajevu izlazi i roman „Gospođica“.

Prve posleratne godine postaje predsednik Saveza književnika Jugoslavije i potpredsednik društva za kulturnu saradnju sa Sovjetskim Savezom. Prvi potpisuje Novosadski dogovor o srpskohrvatskom književnom jeziku. Te godine izdaje „Prokletu avliju“.

„Progone me misli, bojazni i skrupule o dužnostima i obavezama koje leže na meni, a kojima nisam dorastao i za koje ne nalazim snage, veštine ni vremena. Živim stalno pod teretom neizvodljivih zadataka i nemilosrdno kratkih rokova, neveran sebi i dužnik celog sveta.“

Bio je vrlo savestan i samokritičan (Venera u Devici i Saturn u Vagi), dubokog analitičkog uma (Mesec-Pluton-Neptun kvadrat Venera), koji je uvek poredio, tražio korene i zakonitosti u stvarima i događajima, doživljavao je pisanje kao rad, dužnost koju je on svesno i voljno sledio. Znao je da danima radi na jednoj rečenici, da se muči oko zareza i mnogo je puta popravljao već napisano...Strog prema sebi, bio je sklon preispitivanju, osećaju krivice...Njegova duboka i introspektivna priroda nije podnosila nikako površnost. Sa veoma jakim XII poljem bio je do kraja života okrenut samoanalizi, dubokom preispitivanju sebe i svojih postupaka, pa i svojih pisanih redova. Govorio bi:

„Ja sam ponekad silazio u ponore za koje ne nalazim imena ni hrabrosti da ih opišem. I patio sam, niko ne zna i ne sluti koliko pre silaženja u ponoru i posle njega...Ne znam zašto, ni čemu sva ta patnja. Kome treba taj bol za koji ne nalazim nikakava objašnjenja? I sve neka je prosto, samo da jednog dana ne ostanem zauvek u nekom od tih ponora.“ Ah, taj pusti Saturn u saradnji sa Mesec-Pluton-Neptun u 12, i Mars u 8.

Duboka emotivnost i ranjivost, probirljivost, ostavila je traga na ljubavnom planu. Godinama je bio sam, iako su mnoge lepe i umne žene gajile naklonost prema njemu. Kažu neki da je među njima bila i Isidora Sekulić. ALI, ipak imao je on svoju srodnu dušu, ljubav na koju je dugo čekao...

Ivo Andrić se venčava 1958. u svojoj 66 godini, sa svojom dugogodišnjom ljubavlju, Milicom Babić, kostimografom Narodnog pozorišta.

Konačno...godine 1961. Ivo Andrić dobija NOBELOVU NAGRADU ZA KNJIŽEVNOST. Navedeno je da dobio Nobelovu nagradu „ZA EPSKU SNAGU KOJOM JE OBLIKOVAO MOTIVE I SUDBINE IZ SVOJE ZEMLJE“...

Glavni lajt-motiv romana: Život je neshvatljivo čudo, jer se neprestano troši i osipa, a ipak traje i stoji čvrsto kao most na Drini...

Kritičari kažu da Andričevo pripovedanje, u mnogim njegovim pripovetkama i romanima, podseća na Šeherezadine priče iz 1001 noći. Pripoveda hronološki, kroz nekoliko epizoda. Na početku romana daje tačne i precizne geografske podatke, da bi zatim prešao na svet legendi i narodnih predanja. U njegovim likovima prepliće se istorijsko i mitsko, java i san. Prema Ivi Andriću, istorija je arena čovekove životne bitke i predstavlja okvir njegove sudbine. Legenda služi kako bi se čovekova stradanja i patnje upamtile. Treba osluškivati legende, te tragove kolektivnih ljudskih nastojanja kroz stoleća, i iz njih odgonetnuti koliko se može smisao naše sudbine.

Besedom „O priči i pričanju“ u kojoj je izložen njegov spisateljski vjeruju, zahvaljuje se na priznanju, 16.12.1961. Iako su do tada njegova dela već bila prevođena na mnoge jezike, posle dodeljivanja nagrade počinje veliko interesovanje sveta za dela pisca sa Balkana, i njegovi se romani i pripovetke štampaju na preko trideset jezika. Celokupni iznos nagrade poklonio je, iz dva dela, bibliotečkom fondu BiH. Uz to, veoma često učestvuje u akcijama pomoći bibliotekama i daje novac u humanitarne svrhe. Godine 1963. izlaze prva Sabrana dela Ive Andrića u deset tomova.

...Sreća na ljubavnom planu nije potrajala, jer je voljena Milica napustila ovaj svet, i genijalan pisac, mudar čovek, Ivo Andrić je ponovo ostao sam...Sledećih nekoliko godina mnogo čita i malo piše. Dana 13.3.1975. napustio je ovaj svet, kako kažu - jedan od najvećih stvaralaca na srpskom jeziku, pisac mirotvorne snage i mudri hroničar Balkana...

Sudbina genija je takva da često, iako se duhom vinu visoko, i ostave neizbrisiv trag, u svojoj sredini bivaju čudni, neshvaćeni i usamljeni. Takav je bio i IVO ANDRIĆ. Javno hvaljen, a tajno klevetan po kuloarima, uvek intrigantan svojom neobičnom ličnošću, ponašanjem i nesvakidašnjim umetničkim talentom.

„A most je i dalje stajao, onakav kakav je oduvek bio, sa svojom večitom mladošću, savršene zamisli, i dobrih i velikih ljudskih dela, koja ne znaju šta je starenje, ni promena i koja, bar tako izgleda, ne dele sudbinu prolaznih stvari ovog sveta.“