Srpski naučnici: Balkan je bio glavni koridor pračoveka

Autor: V. Marić Brajković

Vest da je u Srbiji pronađen fosilni ostatak ljudske vilice star pola miliona godina - prodrmala je svet! Iza ovog otkrića stoji, između ostalih, i jedna Beograđanka - paleoantropolog i bioarhaeolog dr Mirjana Roksandić, koja živi i radi u Vinipegu u Kanadi. Ona za „24 sata” kaže da je Balkan bio koridor za seobe ljudi iz Afrike i Azije u Evropu i da će ovo otkriće biti od ključnog značaja za dalje proučavanje migracija ljudske vrste i interakcije s našim rođacima neandertalcima.

Fosil je pronađen u pećini Mala Balanica kod Sićevca | Foto: 24 sata

Po pronalasku ovog ostatka rekli ste da nije reč o neandertalcu, već o čoveku arhaičnog izgleda? Da li to znači da je evolucija na prostoru Balkana drugačije tekla od one u zapadnoj Evropi?
- Čovek je na Balkanu bio pod drugačijim vrstama pritisaka nego na zapadu Evrope jer ovaj prostor nikad nije bio potpuno izolovan. Ovaj nalaz je samo jedan mali deo te evolucije i ne može da predstavlja šta se ovde dešavalo tokom pola miliona godina. Ali on otvara vrata da se tumačenja evolucije u Evropi ne svode uvek na pitanje kako su postali neandertalci.

Koliko je Balkan važan u istraživanju ostataka paleolita budući da je tokom istorije Balkan bio koridor migracija iz Afrike i Azije u Južnu Evropu?
- Balkan je izrazito važan i, najviše zahvaljujući radu Dušana Mihailovića i njegovih mnogobrojnih saradnika i studenata, počinje da dobija svoje mesto u paleolitskoj arheologiji.

Mirjana Roksandić

Da li planirate još neko istraživanje na nekom od lokaliteta u Srbiji? S kim sarađujete u Srbiji?
- Sa Dušanom Mihailovićem, Bojanom Mihailović iz Narodnog muzeja i s njihovim saradnicima. Oni rade na velikom broju lokaliteta i ispitali su veliki deo Srbije i Crne Gore. Lično, najviše volim Balanicu i Pešturinu, šta drugo!

Kako ste se odlučili za rad u Kanadi i kada ste otišli? Otkada ste na Univerzitetu u Vinipegu?
- Moj muž i ja smo otišli ranih 90-ih na doktorate u Vankuveru, posle smo kao i svi akademski nomadi radili u Torontu i na kraju smo prihvatili odličnu ponudu s Univeziteta u Vinipegu, gde oboje predajemo poslednjih šest godina.

Koliko često dolazite i da li imate porodicu ovde, prijatelje? Šta vam najviše nedostaje?
- Imamo porodicu u Beogradu i mnogo prijatelja. Često dolazimo, i pojedinačno i s decom. Naša ćerka voli Beograd, a sin obožava Niš! Nedostaju nam naši najbliži naravno: moja sestra i njeni već odrasli klinci, moja svekrva! A neki od vrlo dragih prijatelja se viđaju međusobno tek kad mi dođemo u Beograd.

Fragment fosila ljudske vilice

 

Balkan kapija Evrope
Fragment fosila ljudske vilice nađen u pećini Mala Balanica u Srbiji predstavlja najstariji nalaz ljudskih predaka u ovom delu Evrope, pokazala su najnovija istraživanja objavljena juče u prestižnom časopisu “Plos One”.
Članak s novim podacima o ovom otkriću objavili su Vilijam Džek Rink sa Mekmaster univerziteta u Kanadi i međunarodni tim na čelu s Dušanom Mihailovićem sa Filozofskog fakulteta u Beogradu i Mirjane Roksandić sa kanadskog Univerziteta u Vinipegu.
Prema navodima Rinka, utvrđeno je da je fosil star najmanje 397.000 godina, kao i da je verovatno stariji od 525.000 godina. Ova vilica predstavlja najstariji istočnoevropski fosil srednjopleistocenskih hominida.
Prema rečima Dušana Mihailovića, jugoistočna Evropa je veoma značajna za razumevanje ljudske evolucije.
- Dobijeni datumi pomeraju granice u proučavanju evolucije čoveka. Istraživanja su pokazala da je Balkan predstavljao “kapiju Evrope” i bio jedno od tri zaštićena područja gde su ljudi, biljke i životinje našli utočište tokom ledenog doba, periodu u kom su uslovi za život na Balkanu bili mnogo povoljniji. Sve nas to inspiriše da nastavimo iskopavanja - naglašava Mihailović.

Izvor  http://www.24sata.rs/vesti/aktuelno/vest/srpski-naucnici-balkan-je-bio-glavni-koridor-pracoveka/75334.phtml