DR RIMA LEJBOU „Kodeks dva procesa",

DR RIMA LEJBOU NAJPOZNATIJI BORAC PROTIV GLOBALISTIČKIH GENOCIDNIH  PLANOVA

Doktor medicine, Rima Lejbou najpoznatiji je borac protiv globalističke eugenističke agende koju je sa svojim timom pravnih eksperata prepoznala i razotkrila u zakonskim aktima, donesenim i podržanim od globalnog sistema i njegovih najmoćnijih umreženih institucija koje predstavljaju osnovu za široki spektar delovanja kojimaje planeta Zemlja pretvorena u gigantski koncentracioni logor, u kom se bez medijske buke i znanja ljudi izvodi nevidljiva eksterminacija populacije: GMO hranom, vakcinacijom, radijacijom, chemtrailsima...

Rima Lejbou je danas direktor medicinskog centra „Natural Solutions Foundation" Valley of the Moon, Chiriqui, Panama, koji svoj rad bazira na korišćenju prirodnih tehnika, frekvencija, biopovratnih veza, na ishrani i detoksikaciji. Među njenim pacijentima su i pripadnici kraljevskih porodica širom sveta.

Pod kojim okolnostima ste napustili SAD, gde ste imali izuzetno uspešnu medicinsku praksu i naselili se u Panamu?

- Obrazovana sam po standardima zapadne medicine koja se zasniva naupotrebi lekova. Diplomirala sam 1970. godine na univerzitetu „Albert Ajnštajn", ali sam se već od samog početka bavljenja lekarskom praksom zarekla da ničim neću ugroziti svoje pacijente i da iz tog razloga nikada neću prepisivati lekove, zato što svaki lek truje enzimski sistem, a enzimi su supstancije života, i u svakoj ćeliji u svakom trenutku vi u svom telu imate oko 35000 enzimskih reakcija koje se odigravaju simultano. Ako vaš enzimski sistem ne funkcioniše dobro, vi ćete biti bolesniji i neće vam biti bolje a ne obratno, i to je bio razlog zbog koga sam odlučila da se okrenem istinskom izlečenju svojih pacijenata, prirodnim putem, što je izgledalo pomalo neoubičajeno; no, ja sam dobila licence i još uvek posedujem licence za rad u tri države u SAD. Dakle, praktikovala sam medicinu u kojoj se nisu primenjivali lekovi, a u moju ordinaciju u Vorčesteru, Njujork najčešće su dolazili ljudi bez nade, oni koji su umirali, oni kojima su lekari govorili „mi više ne možemo ništa za vas da učinimo". I ja sam imala velikog uspeha u lečenju upravo takvih pacijenata koje je zvanična medicina otpisala.

Vi ste se veoma uspešno bavili privatnom praksom u SAD trideset pet godina. Zašto ste napustili SAD?

- Tokom godina sam gledala šta se dogodilo sa hranom, sa slobodom, sa pravom na informacije, navodno zaštićenim Prvim amandmanom Ustava SAD, dok se u realnosti Ministarstvo za hranu i lekove (Food and drug administration, koje ja nazivam, Ministarstvo za Smrt i Prevaru) ponaša i deluje kao da je iznad zakona i iznad ustava. Godinama sam pratila kako se uništavaju uslovi za bavljenje prirodnom medicinom u SAD, kako se kontaminira hrana, a pratila sam i Kodeks alimentarijus, i konačno, krajem 2004, rekla sam svom suprugu koji sa mnom vodi moju ordinaciju, majoru-generalu Albertu Stablbajndu Trećem: „Mi moramo da zatvorimo našu ordinaciju". A on je pitao zašto. Odgovorila sam mu da je sloboda zdravlja istrebljena sa ove planete od strane globalista i da nema nikog osim nas ko bi vodio borbu na strateškom nivou i pretvorio j eu borbu na taktičkom nivou, koju onda možemo i da dobijemo. I on se odmah složio sa mnom. Za tri nedelje zatvorili smo našu ordinaciju i prodali kuću, au isto vreme smo stvorili „Natural Solutions Foundation" - fondaciju posvećenu prirodnim rešavanjima problema na globalnom nivou. Prvo što smo uradili - obratili smo se našem advokatu, koji je sada jedan od naših poverenika, Ralfu Fjučetoli (Ralph Fucetola), i rekli mu: „Moramo da se borimo protiv Kodeksa alimentarijusa, velike opasnosti po budućnost čovečanstva: genocidalno oružje, koje je osmislio Fric ter Mir (Fritz ter Meer), vodeći čovek 'IG Farben', nakon što je izašao iz zatvora, u kom je bio zbog zločina protiv čovečnosti". Bez „IG Farben'", Drugi svetski rat ne bi uopšte bio moguć, a pohlepa kompanija kao što su „Vauer", „VASF" i „Noechst" bila je glavni faktor koji je doveo do holokausta. Kompanija „IG Farben'" je proizvodila sav eksploziv kao i ciklon B, gas koji je korišćen u gasnim komorama koncentracionih logora, gradila je i vodila logore smrti, radne logore, izvodila eksperimente nad ljudskim bićima; učestvovala je u porobljavanju, deportaciji i organizaciji robovskog rada na širokoj skali od zatvorenika u koncentracionim logori-ma, do civila u okupiranim zemljama, kao i ratnih zarobljenika; bila je zadužena za maltretiranje, mučenje, terorisanje i ubistvo porobljenih ljudi. Radi se o hemijsko-farmaceutskoj kompaniji koja je postala konglomerat mnogo pre nego što je Hitler došao na vlast. Fric ter Mir je bio član izvršnog odbora „IG Farben'" od 1926. do 1945, član radnog odbora i tehničkog odbora, direktor Odseka 2, a od 1943. opunomoćenik za Italiju, industrijalac odgovoran za Aušvic.

Fric ter Mir je pored svih funkcija koje je obavljao osuđen na Nirmberškom procesu na kaznu zatvora od sedam godina (!), a pušten je nakon četiri(!), 1952.

- Zastrašujuće, zar ne? A nakon tri godine od tada postao je član upravnog odbora kompanije „Vauer" (1955); 1956-1964. bio je predsednik upravnog odbora kompanije „Vauer"; predsednik odbora „Th. Goldschmidt AG", zamenik predsednika odbora „Commerzbank", asocijacije banaka „AG", član odbora „Waggonfabrik Uerdingeri“, i „Duesseldorfer waggonfabrik AG, bankarske asocijacije Zapadne nemačke „AG " i „Ujedinjenih industrijskih preduzeća" (United Industrial enterprises AG", VIAG). Čelni ljudi ,,IG Farben", dvadeset šest izvršilaca i sam Fric ter Mir, ubrzo po izlasku iz zatvora nastavili su da rade ono što su započeli tokom Hitlerove vladavine. Farmaceutske kuće na čijim su se čelnim pozicijama našli („Vauer", „VASF" i „Noechst") radile su od samog početka za interese familije Rokfeler, a Džon D. Rokfeler je čovek koji je uveo eugeniku u Nemačku, pod carem Vilhelmom i ustanovio Vilhelm institut za psihijatriju i Kajzer Vilhelm institut za antropologiju u Berlinu i Minhenu. Džon D. Rokfeler je posedovao farmaceutsku industriju i stvorio alopatsku medicinu kako bi prodavao svoje lekove, a investirao je jako mnogo novca kako bi podržao eugeniku i u SAD, gde su desetine hiljada sterilisane nakon što su njegovi „naučnici" procenili da nisu vredne potomstva, a znamo šta se u tom smislu događalo u Nemačkoj, Poljskoj i tako dalje.

Samo petnaest godina nakon što su bili osuđeni na Nirnberškom sudu za ratne zločine, „Vauer", „VASF" i „Noechst" su postali kreatori Komisije za Kodeks alimetarijus, kao osnovu za mnogo manje primetan genocid.

- Da, oni su nosioci ideje da UN treba da preuzmu svetsku trgovinu hranom. Fric ter Mir je po izlasku iz zatvora okupio svoje kolege i rekao im: „Hej, hajde da učinimo da UN preuzmu svetske zalihe hrane". UN su smesta izjavile da je to veoma dobra ideja i formirale su Kodeks alimentarijus, ili Komisiju za pravila o hrani (1962). Komisija je počela sa radom 1963. i njome su od tada udruženo upravljale Svetska zdravstvena organizacija i Organizacija za hranu i poljoprivredu. I kao što su federalne rezerve SAD privatna korporacija, tako su i Svetska zdravstvena organizacija i Organizacija za hranu i poljoprivredu, i neke druge organizacije UN, zapravo privatne korporacije i one rade u korist privatnog biznisa. One su odgovorne svojim deoničarima a ne vama, meni ili dobrobiti ljudi. Razumevajući da Svetska zdravstvena organizacija prima oko 70% svog godišnjeg prihoda od farmaceutske industrije, i sa razumevanjem da čista i zdrava hrana predstavlja pretnju za program genocidalista i pretnja su i za farmaceutsku industriju zato što zdrava i čista hrana pravi od ljudi veoma loše mušterije za farmaceutsku industriju, podrazumevajući da je farmaceutska industrija najmoćniji finansijski sistem na planeti (prema Forbsovom magazinu u rangiranju četiristo najbogatijih daleko je profitabilnija od nafte i ratova zajedno), postaje vam sasvim jasno da govorimo o najvećoj ekonomskoj sili koja je odabrala da pomogne Svetskoj zdravstvenoj organizaciji u istrebljenju populacije.

Vi ste otkrili jednu veoma važnu stvar koju, da nije bilo Vas, teško da bi bilo ko otkrio metodologiju Kodeksa alimentarijusa, kojom se praktično zabranjuje upotreba neophodne količine hranjivih sastojaka u ishrani, ovde izjednačenih sa toksinima i praktično proglašenih štetnim.

- Ukoliko, kao ja, pročitate desetine hiljada strana dokumentacije Kodeksa, nigde nećete naći da piše da će se nutricijenti tretirati kao toksini, a da će se u isto vreme toksini koristiti kao da predstavljaju bezbednu hranu. Ne, nijedna napisna rečenica u Kodeksu ne glasi tako. Birokratizovano zlo drugačije funkcioniše. Dobri ljudi i žene, birokrate osrednjeg nivoa kakvi su obično naučnici koji rade za SZO i FAO i delegiraju one koji rade na Kodeksu, nikada tako nešto ne bi uradili. I, šta se događa? Regulacije, standardi i uputstva su kodirani tako da omogućavaju da njihova implementacija bude katastrofalna.

Aa li bi nam taj proces objasnili na nekom primeru?

- Svakako. Govorićemo o nutricijentima. SZO i FAO su 2002. godine objavile zajednički izveštaj o dijeti, gojaznosti i hroničnim bolestima. I to je veoma dobar izveštaj zato što naučnici nisu genocidalisti. U tom izveštaju stoji: „hronične, degenerativne, nezarazne, bolesti koje nastaju kao posledica loše ishrane, koje se mogu sprečiti su: rak, kardiovaskularne bolesti, šlog, dijabetes i gojaznost". Međutim, upravo ovih pet bolesti predstavljaju pet glavnih izvora para za farmaceutsku industriju i pet glavnih uzročnika smrti u razvijenom i sa povećanim učešćem i u nerazvijenom svetu. Da su SZO, SAD (koje igraju glavnu ulogu u nametanju Kodeksa) i FAO okrenute povećanju zdravlja i brizi o zdravlju, oni bi radili na povećanju nutricijenata u hrani. Umesto toga, one su uvele metodu „analize rizika" kako bi izvršile evaluaciju nutricijenata u hrani. Analiza rizika je metoda izvedena iz toksikologije. I šta se radi ovom metodom? Uzmete supstancu X i njome hranite pacove ili neke druge eksperimentalne životinje dok 50% njih ne umre, čime ste otkrili smrtonosnu dozu M 50. Zatim se krećete ka suprotnom polu i doziranjem utvrđujete koja je najmanja doza supstance X koja može da izazove primetne promene u organizmu i to podelite sa 100, što se naziva maksimalnom dozvoljenom gornjom granicom. To je dakle sto puta manja doza od one koja izaziva bilo kakve efekte. E sada, ako koristite ovaj koncept za nutricijente, za hranjive sastojke, ako, dakle tretirate nutricijente kao što tretirate toksine, vi zapravo pod maskom zaštite populacije sprovodite sasvim suprotan proces. Umesto da zaštiti zdravlje populacije, SZO je napisala priručnik na 362 strane za primenu „analize rizika" za nutricijente. To je javni dokument. U prvobitnoj verziji koja, nakon što smo je izneli u javnost, više nije dostupna na linku koji smo postavili na svom veb sajtu, pisalo je da bi nutricijente trebalo redukovati na maksimalnu dozvoljenu gornju dozu, koja je toliko mala da ne može imati nikakav poboljšavajući efekat ni na jedno ljudsko biće, ma koliko bilo prijemčivo za taj nutricijent.

Udruženi zločinački poduhvat protiv svetske populacije, po Vama, sprovodi kartel koji ste nazvali „uber cartel of big pharma".

- Pod nazivom „uber cartel of big pharma", podrazumevam multinacionalni kartel u koji ulaze:

1. korporativni sistem koji se bavi proizvodnjom genetski modifikovane hrane, najverovatnije najopasnije stvari koja je ikada pogodila ovu planetu i kojoj se moramo svi smesta suprotstaviti jer je u pitanju oštećivanje i poremećaj DNK čitavog sveta. Ova hrana je dizajnirana (o čemu posedujemo bogapgu dokumengpaciju) da izazove sterilnost, što ni najmanje nije slučajno. Kompanije proizvode genetski modifikovanu hranu i modifkuju je tako da može da toleriše veoma visok nivo otrovnih hemikalija;

2. korporacije čiji se vlasnici nalaze pod istim kišobranom: one koje pro izvode hemijsku zaštitu za GMO hranu kao i druge agrohemijske preparate koji truju nas, našu vodu, vazduh, hranu; uzrokuju kancer, kardiovaskularne bolesti, toksičnost: svih pet bolesti koje nastaju kao posledica nedovoljnog unošenja nutricijenata;

3. farmaceutske korporacije koje proizvode lekove za tretman bolesti izazvanih toksičnom hranom i to je ono što vlada SAD obezbeđuje sprovođenjem smrtonosnih, premda tehničkih detalja, na stotinama hiljada strana Kodeksa alimentarijusa. Kodeks donosi upustva i standarde koji su stopostotno dobrovoljni i ja sam putovala sa generalom Stablbajndom, koji je predsednik naše fondacije, po siromašnim zemljama čitave Afrike i Azije i ostalog sveta, koje su toliko siromašne da još uvek nisu privukle „uber cartel”. U tim zemljama smo se sastajali sa njihovim ministrima pravde, obrazovanja i poljoprivrede i njima smo objasniili da je Kodeks dizajniran da prvo ubije njihove ljude zbog toga što su najnezaštićeniji i zbog toga što su njihove kože najtamnije. I njihovi reprezententi najvišeg ranga su nam spremno odgovarali: „Da, mi to znamo... Ali ukoliko ne pristanemo na Kodeks, Svetska trgovinska organizacija će uništiti naše slabašne ekonomije". Ja sam im rekla: „Ne, neće biti tako", i izvadila bih svoju knjigu koju sam napisala nakon što je naša fondacija pronašla stazu koju svaka zemlja na svetu može da upotrebi kako bi prenebregla Kodeks i izbegla sankcije Svetske trgovinske organizacije i tako sačuvala svoje ljude i svoju hranu, i taj program smo nazvali „Kodeks: proces u dva koraka". Svaka zemlja koja je primenila ova uputstva izbegla je sankcije STO.

Srbija je plodna i zelena zemlja sa obiljem voda i klimom koja obezbeđuje uslove za uzgoj velike količine zdrave organske hrane. Međutim, polako ali kontinuirano priprema se teren za prodor GMO kompanija.

- Poznato mi je da se Srbija nalazi pred velikom opasnošću od upada GMO monstruma, koji su uvek interesno uvezani sa lokalnim pohlepnicima, nesposobnim i nezainteresovanim da sagledaju razmere zločina koje su spremni da učine svojoj zemlji i narodu, doduše, za veoma velike količine novca. Molim vaše čitaoce da sa najvećom mogućom ozbiljnošću pročitaju ovaj naš intervju i da shvate da je u pitanju transgenetička hrana koja će kontaminirati svakog čoveka, ženu, bebu, svaku bakteriju, svaku biljku i životinju na planeti. A za nas, ljude, predviđeno je da umremo, i to je jednostavna i bazična istina. Genocidalisti su izgradili ogromne banke semena poput one na Svalbaldu u Norveškoj, koja je samo jedna od onih koje su sagradili kako bi u njima pohranili semenje svih biljnih vrsta na planeti. Izgradili su i banke semena u Brazilu, Londonu, SAD. Bil Gejts je glavni u ovom poslu i nemojte da vas Bil i Melinda Gejts ikada prevare svojim predstavljanjem kao humanitaraca koji se diče svojim programom vakcinacije. Njihove vakcine sadrže dva puta više žive od onih koje se koriste u SAD, a ove koje se primenjuju u SAD uzrokuju autizam od koga oboljeva jedno od pedeset devetoro dece, koje nikada neće moći da izađe iz tog stanja, ali će zato biti doživotni klijent i konzument smrtonosnih psihijatrijskih lekova kojima kljukaju ovu decu. Ove vakcine su osmišljene da oslabe vaš imuni sistem i mnoge su nastale kao rezultat rada Komisije SZO, osnovane 1974, iste godine kada su SAD zasnovale spoljnu politiku na Memorandumu za nacionalnu bezbednost 200: planu za redukciju populacije čiji je autor Henri Kisindžer, tada državni sekretar SAD. U tom, sada deklasifikovanom, dokumentu podvlači se: „smanjenje stanovništva, počevši od zemalja tzv. Trećeg sveta, mora da bude primarni cilj američke spoljne politike". I te iste 1974. godine ova Komisija SZO je bila angažovana na pronalaženju načina za izazivanje nepovratne neplodnosti žena i muškaraca putem vakcina. Oni su veoma brzo napustili program za muškarce, ali program za žene je opstao. Gardasil, Cervariks i N1N1 vakcine koje nisu osmišljene kako bi sprečile bolesti, već kako bi oslabile vaš imuni sistem i od vas napravile mušteriju za „uber cartel” i uništile plodnost vas i vaše dece. Dozvolite mi da navedem još jedan dokument iz 1974, koji smo takođe objavili na našem veb sajtu, u kome se kaže da je svrha programa iskorenjivanja velikih boginja u Africi bio „eliminacija 150 miliona suvišnih subsaharskih Afrikanaca". SZO nije nipošto vaš prijatelj i osuđena je od strane Vrhovnog suda na Filipinima zato što je „nehotično" putem vakcina sterilisala više od tri miliona filipinskih žena. Jasno je da su pitanju masovne ubice.

Politički establišmentu Srbiji nije imun na „nepristojne ponude", a veliki broj stipendista Monsanta zauzeo je pozicije sa kojih može da lobira i prikriva pravo stanje stvari. Možemo li mi, narod, da izbegnemo dalje trovanje zemlje GMO hranom?

- Ako jedna ili nekoliko osoba kaže „Ja ću se odupreti", ona je plemenita ali će biti tretirana kao da nešto sa njom nije u najboljem redu. Ali, šanse su velike ukoliko čitava populacija bude upozorena, informisana od strane mislećih ljudi u Srbiji, i ako kaže: „Da se niste usudili!" i ako budete insistirali na obaveznom označavanju GMO hrane. SAD su pokazale veliku uspešnost u laganju da neki proizvod ne sadrži GMO i kontaminirali su čitav Novi Zeland GMO kukuruzom za koji su tvrdili da je organski, i zbog toga je izuzetno važno da imate laboratorijski sistem koji koristi RSA rrobe, kojim bi trebalo da obavezno ispitujete da li je proizveo genetski modifikovan ili ne, i da ga odbijte ukoliko jeste. Srbija takođe treba da primeni „Kodeks dva procesa", kako bi se oslobodila sankcija STO, a to zavisi od političke volje vlasti da zašti ti svoj narod. Ukoliko političke volje nema, pozovite me u Srbiju i ugovorite mi seriju predavanja i intervjua. Neću otići dok ne pobedimo.

Iz štampanog izdanja lista „Geopolitika“ jun 2012. priredila redakcija sajta „Svetinje Braničeva“