недеља, 20. мај 2018.

. Žena mnogo šta oprašta...

Picture  
Žena mnogo šta oprašta. Ako voli, naravno. Pa, čak i ako ne voli, već žali. Ili poštuje. Ili samo zbog plemenitosti - blagorodnih žena nije malo. Može oprostiti prevaru, grubost, ljenjost. Čak i izdaju.  

Ali postoji jedna stvar koja nije da se ne oprašta - takođe se oprašta. Ali nepopravljivo utiče na odnos. Uvijek. To je situacija kada nas muškarac nije zaštitio. I nevažno od čega, od užasnog psa. Od grubog prodavca ili čuvara. Od svoje sopstvene rodbine, koja nas je lukavo ismijavala. Inače, to se najčešće dešava. Ili od pljačkaša, recimo ... 
Nije bitno, od koga i od čega. I argumenti mogu biti najispravniji: "Zašto bih izazivao skandal?", "same žene će se razjasniti", "sama sebe možeš štititi" ... Možemo. Kako je Staljin govorio, "učimo malo po malo, učimo". I na kraju možemo prelijepo da zaštitimo sebe. Stavimo na svoje mjesto arogantne rođake i onog koji prati prijavimo policiji. I odgovorimo grubijanu tako da se uplaši i pobjegne. 
Ali naš muškarac nas nije zaštitio. I to se pamti zauvijek. I nepopravljivo pokvari odnos. Zato što je zaštita glavna osobina muškarca, zbog koje mu se sve može oprostiti. Čuvati i zaštiti to je glavno u muškarcu. I u njegovoj ljubavi to je glavno. Sve ostalo može biti zaboravljeno i oprošteno. 

I mnoge žene koje su prestale da vole, ne sjete se odmah razloga. Ne želimo da se sjetimo - to je teško. Ali razlog uvijek postoji. I najčešće je u tome - što nas nijesu zaštitili. I uspjele smo same. I postale jače i pametnije ... 

Picture
 
​A takav muškarac nije nam potreban ni biološki ni psihološki; muškarac koji ne može zaštititi svoju ženu. I svoju ljubav.

 Zato nas štitite, molim vas. I zapamtite - najjača i najvoljenija žena u duši nikada neće zaboraviti da nije bila zaštićena. Iako su ponekad to takve sitnice, zar ne?

Anna Kirjanova
Prevod teksta: https://vk.com/id224283523?w=wall224283523_9350

Prevela: Beba Muratović - Bebamur.com
Picture  

Zaista voljeti znači znati, prepoznati i pretpostaviti da ljudi imaju toliko mana koliko i vrlina, da nam neke njihove navike idu na živce, da nije sve med i mlijeko i da ne živimo u bajci jednog princa i princeze u ljubavi. 

Ne, istinska ljubav je nešto što prevazilazi ljubavne slučajnosti. Iskrena ljubav znači zaljubljenost u razlike s velikim intenzitetom, tolerisanje nedostataka i otvaranje vrata povjerenja.
Ne možemo reći da volimo drugu osobu dok ne spoznamo demone, ljutnju, bijes i kontradikcije.  
Kada  volimo moramo da shvatamo da u odnosu nije sve lijepo, već da postoji i haos, praćen dinamitom.
Da sumiramo, ljubav je  zajednički život, vodeći računa o mnogim detaljima, sastavljajući puzle i gradeći zamkove u vazduhu zasnovane na snovima i razočaranjima. Ako sve to shvatimo, onda ćemo shvatiti istinsku vrijednost trajnosti, činjenice da postoje osećanja koja opstaju, a koja nisu raspoloživa.


Ključni savjeti za njegovanje ideje o zdravom odnosu

Zaista voljeti je veliki izazov. Zbog toga se moramo prvo osloboditi svih ideja koje nas sprečavaju da se suočimo sa stvarnošću. Da bismo to uradili, moramo imati jasne koncepte koji će nam pomoći da razumijemo šta je a šta nije prava ljubav. Hajde da ih vidimo zajedno.

1. Prvo se zaljubite u vas i u život, onda volite koga želite

Da bismo voljeli bez zavisnosti i nužde, prvo moramo cjeniti sebe. To znači da prije nego što kažete "Volim te", prvo morate znati reći "Volim sebe". Ljubav prema sebi i i samo-spoznaja su ključ za uspostavljanje zdravih odnosa.

Ukratko, možemo reći da  za pronalaženje prave osobe moramo biti spremni za odnos. Ovo zahtijeva unutrašnji rad koji može biti težak, ali koji će donijeti plod.

"Kada bi ljubav bila drvo, korijeni bi bili istinska ljubav. Što više volimo sebe, više ploda  ćemo dobiti od naše ljubavi prema drugima koja će biti trajnija "
- Walter Riso -

2. Voljeti znači da volimo bez uslova i bez izuzetaka
Normalno je i prirodno da nam se ne sviđa sve o našem partneru. Uprkos tome, razlike čine ljubav prelijepom i potpunom. Ako volimo samo ono što nam se sviđa ili način na koji ga idealizujemo, naklonost neće trajati, jer smo mi bića puna svijetla i sijenke.


3. Ljubav ne znači potreba, nego izbor 
Ovisnost i ljubav su toliko suprotni, da ako ih primoramo da žive zajedno, one će uništiti jedna drugu. Niko na svijetu nema odgovornost da dovrši ono što nam nedostaje. Iz tog razloga, da preferiramo, umjesto potrebe, daje osobi koju volimo više vrijednosti, jer je cijenimo zbog toga ko je, a ne za ono što nam daje.

Zaključak ove tačke je usko povezan sa prvom tačkom: mi moramo raditi na sebi i voditi brigu o sebi kako ne bi pali u zamku "potrebe" za nekim ko pazi na naše rane i ispunjava naše nedostatke. Ključ istinske ljubavi je u nama samima.
  
 4. Biti savršen par ne znači nemati problema, već znati kako ih riješiti
Ponekad griješimo u vjerovanju da je za ljubav neophodno da nemamo probleme,da ne diskutujemo,  da se razumijemo 100% i da budemo uvijek dostupni jedni drugom. Ljubav, s druge strane, znači suočavanje sa dobrom i zlom bez ikakve anestezije. Moramo razmišljati o goloj i široj stvarnosti, rješavajući probleme kroz poštovanje, kompromis i stabilnost.

Picture
 
​5. Ljubav ne raste iz ničega, ljubav se gradi
Da biste izgradili ljubav, morate formirati tim i uspostaviti pravila igre. Da bismo mogli zajedno da se igramo, moramo biti svijesni činjenice da je neophodno komunicirati, slušati  iskreno i sa  empatijom, voditi otvoreni dijalog i eliminisati tvrdnje.

Ljubav je izgrađena na osnovu podrške, priznanja i istinske ljubavi. Zahvaljujući ovim prostorijama, moguće je izgraditi nešto bolje od ljubavi: saučesništvo.

6. Da biste u potpunosti voljeli, morate utvrditi svoje emocionalne granice
Zdrav odnos nije zasnovan na moćnim igrama ili uslovima, već iz zajedničkih, uravnoteženih i zdravih namjera. Zbog toga se moramo osloboditi ideje o žrtvovanju za ljubav.

Postoje stvari koje ne treba tolerisati, kao što su zloupotreba, prevara, emocionalna manipulacija, zlostavljanje ili kršenje naših vrijednosti. Sve ovo je zasnovano na nedostatku poštovanja i ljubavi, pa zato odbijanje znači da ne prevazilazimo naše emotivne granice.

7. Istinska ljubav se ne prepoznaje zbog onoga što zahtjeva, već onoga što nudi
Ljubav nije ni kontrola niti potreba, to je sloboda i povjerenje. Uprkos tome, emocionalno ropstvo je mnogo češće nego što bi željeli da priznamo: ustvari,  uobičajeno je da se suočavamo sa pogrešnim idejama o kompromisu i paru.

Neophodno je eliminisati stanje žrtve a  reakcije moraju biti prigovarane partneru. Ovo ponašanje nas zatvara u negativnu spiralu koja njeguje naš odnos napravljen od tame, nedostatka povjerenja i lažnih očekivanja.

Ako da bi ostali pored nekoga, moramo žrtvovati dio nas i našeg života,  nas ta ljubav uništava. Ljubav je zasnovana na poštovanju i individualnom rastu oba člana para.
8. Ako ti je ljubav tijsna, to nije tvoja veličina
Ako ljubav boli, to znači da to nije ljubav, da zbunjujemo osjećanja i da se povrijeđujemo. Ako se utopimo, vrijeme je da se vratimo na površinu. Ne moramo da se mjenjamo kako bismo mogli da se uparimo sa partnerom, jednostavno možda nismo pronašli prave cipele za nas. Ako je veza izvor patnje, najbolje je pustiti.

Ako jedan od članova  odbija jedan dio drugog, onda je vrijeme da se pozdravite i otpustite. Vrijeme je da vratimo prioritete i shvatimo šta nas tjera da trpimo kako bi se to riješilo.

Svaki od ovih savjeta će vam pomoći da imate zdrav i dugotrajan odnos. "Vrijeme je da se riješimo svih onih ideja koje su u suprotnosti sa vrijednostima kao što su sloboda, povjerenje i samozaštita.


Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/8-cose-dovete-sapere-sullamore-vero/

Prevele: Ana i Beba Muratović - bebamur.com ​​​​​

Ostavite drugog na miru, bavite se sobom

Picture  

Ako mislite da su vaši problemi u odnosu sa drugim čovjekom jer se on na neki način pogrešno ponaša, nepravilno "izgrađuje odnos", to vam se samo čini. 

Svako živi tako, kako njemu treba.
Ako vam ništa ne uspijeva sa drugim - tada U VAMA ne uspijeva. Možda zato što on vama ne odgovara za takav odnos, možda zato što vi njemu ne odgovarate.
U svakom slučaju, riječ je o tome, da vi sa tim nijeste zadovoljni, i pokušavate da prepravite drugog.

Ostavite drugog na miru, bavite se sobom. Ako zaista želite u odnosima  zadovoljstvo i pouzdanost. 

Ako je njemu važno da se zbliži sa vama - on će sam smisliti i odlučiti kako to da učini, bez vaših opomena. A ako mu nije važno - to već nije njegov problem.

Nina Rubštejn
Izvor:  sobiratelzvezd.ru 

Prevela: Beba Muratović - Bebamur.com

. Kada se duše obraćaju jedna drugoj, razgovaraju, vole...

Picture  
Neprestane misli o čovjeku i sanjanje njega - znači da on misli na vas.

I ovo nije sujeverje; naučnici su zabilježili bljesak u mozgu čovjeka koji je bio na jednom kontinentu u trenutku kada je na drugom kontinentu, u drugoj zemlji, poznati čovjek mu govorio jednostavnu riječ: "Zdravo!". U toj istoj sekundi. I ljudi ponekad razgovaraju bez riječi - i to je najbolji razgovor.

​Ili osjećate uznemirenost, tugu, neizrecivu ljubav, vidite snove nakon kojih se probudite u suzama - ali nekako je glupo pričati drugom o tome. Da vas ne proglase nenormalnim ili nametljivim, kojima je samo povod potreban za komunikaciju. 

A tada se duše obraćaju jedna drugoj, razgovaraju, vole, žale i žele; brinu i podržavaju. I te uporne misli nas usmjeravaju ka nečemu, ali mi nikako ne možemo da razumijemo - prema čemu? 

Ponekad se možete pomoliti za čovjeka, ako znate. I ako ne znate, možete. Ponekad mu možete nešto napisati. Kratko pismo sa sjećanjima na prošlost i pojašnjenjem odnosa, opis sadašnjeg života i njegovih teškoća, pitanja i priče o zajedničkim poznanicima. 

A evo kako je jedna gospođa napisala: "Bog ti pomogao.". I to je sve. A pismo je stiglo u  teškom trenutku, u tako opasnom trenutku, neposredno prije operacije na srcu - i čovjek je preživio. Iako se nijesu vidjeli dvadeset godina, i glupo su se razišli. Ona je povjerovala svom unutrašnjem nagonu - i podržala čovjeka, spasila ga, jer je baš u tom trenutku on razmišljao o njoj. Neprestano mislio.

I sve se dobro završilo, oni sada razgovaraju i šta će od toga biti - vrijeme će reći.
Picture  

Ali vrijeme ne čeka. I uvijek možete odgovoriti na misaonu poruku, i uvijek će biti na vrijeme - čak i ako odgovora ne bude. On će u svakom slučaju biti tamo, u mozgu. Ali ja više volim da mislim: tamo, u duši ...


Anna Kirjanova


Izvor: https://vk.com/id224283523?w=wall224283523_16727

Prevela: Beba Muratović - Bebamur.com


субота, 19. мај 2018.

Свети Јован Богослов, апостол и јеванђелист




 Српска Православна Црква 26. септембра / 9. октобра прославља чесно престављење светог апостола и еванђелиста Јована, девственика и омиљеног ученика Христова. 8. / 21. маја пак, спомиње се целебни прах који је на чудесан начин излазио из његовог гроба. У манастиру Лешје нова црква, у којој Лешјанска обитељ са својим верницима узноси усрдне молитве Богу призивајући помоћ и посредовање пред Богом светог апостола и јеванђелисте Јована, посвећена је празнику чуда пројављеног од гроба овог светог Богослова.


Све кроз Њега постаде, и без Њега ништа не постаде што је постало (Јн. 1; 3)

Еванђелиста Јован све је рекао у једној реченици, обухвативши њом и све видљиво и све оно што је изнад видљивог. Остављајући оно што је његовим слушаоцима познато, он узводи мисао ка узвишенијим стварима и обухвата васцело стварање. Уопштено, он не говори о творевини него о Творцу, Који је све то из небића призвао у биће.
 
Св. Јован Златоусти

Све кроз Њега постаде (Јн. 1; 3), будући да су кроз Њега извршена дела, према речима апостола: Све је кроз Њега било створено, јер су кроз Њега извршена дела (упор. Кол. 1; 16–17), Кроз Њега створи васцелу земљу ? и Без Њега ништа није постало (Јн. 1; 3), што је једно исто. У томе што је кроз Њега саздано беше живот, и живот беше светлост (видело) људима (Јн. 1; 4), јер су се Његовим јављањем сакриле рушилачке, претходне заблуде. И светлост светли у тами, и тама је не обузе (Јн. 1; 5), и као што каже: Својима дође, и своји Га не примише (Јн. 1; 11).
 
Св. Јефрем Сирин

Син рибара Зеведеја и Саломије, кћери Јосифа, обручника св. Богородице. Позван Господом Исусом Јован одмах остави свога оца и мреже рибарске, и пође са својим братом Јаковом за Христом. И од тада се више није одвајао од Господа свога до краја. Са Петром и Јаковом присуствовао је васкрсењу кћери Јаирове и Преображењу Господа. На Тајној Вечери ставио је био главу на прси Исусове. Када су сви други били оставили распетога Господа, Јован је са св. Богомајком остао под Крстом. По наређењу Господа он је после био као син св. Дјеви Марији и брижно је служио и чувао до успенија њеног. По успенију св. Богородице отишао је Јован са учеником својим Прохором на проповед Јеванђеља у Малу Азију. Највише се бавио и радио у Ефесу. Својом надахнутом проповеђу и чудотворством он обрати многе у хришћанство и пољуља незнабоштво из темеља. Незнабошци озлојеђени везаше га и послаше у Рим цару Дометијану. Пред царем беше мучен и бијен; но како не нашкоди ни најљући отров, који му дадоше да испије, нити кључало масло, у које га вргоше, цар се уплаши, и сматрајући га бесмртним посла га у изгнанство на острво Патмос. На том острву св. Јован преведе многе у хришћанство речима и чудесима, и утврди добро цркву Божју. Ту написа Јеванђеље своје и Откровење. У време цара Нерве, који даде слободу свима сужњима, Јован се упути поново у Ефес, где проживе неко време утврђујући ту своје раније започето дело. Беше му преко 100 година када се представи Господу. Када му ученици после отворише гроб, не нађоше тела његовог, али сваке године 8. маја исходио је из његовог гроба неки ситан прах, мирисан и лековит. После дугог, многотрудног и многоплодног живота на земљи пресели се овај љубљени ученик Христов и стуб цркве у радост Господа свога, у мирну и бесмртну радост.
 
Тропар, глас 2.

Љубљени Апостоле Христа Бога, пожури да избавиш оне који су без оправдања пред Богом, примајући их кад ти прилазе, јер си на Христове груди пао: Њега моли, богослове, да наишли облак безбожништва разагна, и да нам подари мира и велике милости.


Свето Писмо Нови завет Откривење Светога Јована Богослова Sveto Pismo No...

                        






Небесна војска

  

Небески становници заиста јесу војска.

Изгубљени Рај је био врт. Када на мирном небу сија добро сунце, можемо замислити како се налазимо негде налик на тај Рај. Ако у сенци дрвећа можемо да прилегнемо; ако у гранама истог тог дрвећа, птичјим језиком нешто шапућу и цвркућу пернате животиње. Ако си здрав и обезбеђен, добар ветар, а не ужас њише твоје гране. Ако у рукама имаш добру књигу, или су ти у суседству драги људи. Али то није једино подобије Раја.

Војска на паради, ма како чудно звучало, говори нешто о стварности невидљивог света.

Житељи духовног света по нечему личе на студенте, који нису отишли на предавања, него одмарају на ливади у кампусу. Како нам је откривено, они и јесу војска и Господ, Коме служе, је Бог небесне војске. Јеврејски ̶ Саваот.

Поредак, и знање свог сопственог места у хијерархији, одсуство порива да се заузме туђе место, лични успех, општа усклађеност су карактеристике анђеоских чинова. Спасени људи се, у меру која им је доступна, уподобљавају овој Небесној гвардији.

Никако не умањујући лепоту мирног живота; ни у чему не сумњајући у неопходност да цео свет, без изузетка, прекује мачеве у раонике и копља у српове, ипак се треба чувати од оне мешавине слабости, кукавичлука и неваспитања, која се из неког разлога назива пацифизам. За сада је мач у плуг прековао само лик на скулптури Јевгенија Вучетича. Остали се наоружавају. Пацифизам је добар. Кукавичлук је лош. А духовни живот великих људи, који не би ни муву наљутили, а медведе хране из руке, у суштини представља праву борбу без предаха, током читавог живота.

Неки, пак, светитељи, „праве изузетке у шаблону“, и представљају истинску војску у сваком смислу, духовном и примењеном.

Свети Нестор Солунски молио је за благослов светог Димитрија, за бој са непобедивим борцем по имену Лиј. Овај је, ради забаве императора и масе набијао са моста на колац своје супарнике. Често су то били хришћани. Нестор се разгорео жељом да смири ово празновање грубе силе и безакоња. Победио је. Лија је смрт пронашла исто онако набијеног на колац. Нестор је мучеништвом платио победу.

Јулијан Отступник је за кратак период измучио Цркву више, него сви предходни мучитељи заједно. Христа је овај цар доживљавао као личног непријатеља. Многи су се молили ватреним молитвама да се Црква ослободи овог ђавоподобног, лукавог човека. Молио се и Василије Велики. Мученик Меркурије се, молитвама Василија, са небеса (!) умешао у битку са персијанцима, коју је водио Јулијан. Цара је небески ратник на смрт исекао. Одакле је дошла смрт, није схватио. На крају је песницама упереним у небо рекао: Победио си, Галилејче!

Борис и Глеб, који су задобили славу Божију кроз покорно проливање своје невине крви и одбијањем братоубиства, умешали су се у земаљске битке. Александар Невски је у бици са швеђанима од њих добио помоћ и благослов.

Спиридон Тримитунски је потапао непријатељске бродове, који су ишли да пљачкају Крф.

Житељи Солуна су много пута видели великомученика Димитрија на зидинама свог града током опсаде или боја.

Никола Можајски се са разлогом представља са мачом у десној руци.

Није без разлога на коњу са копљем и свети Георгије.

Старији брат Јована Богослова, Јаков (код католика Сан-Јаго) у своје време је духовно началствовао ослобођење Иберијског полуоства од муслимана. За то је добио име „Матоморо“, то јест, „уништитељ мавара“. Видела га је војска не као рибара, већ као наоружаног војника.
Оваквих примера је прилично много. Они не претварају рат у празник. Никако. Али они везују Небо у слави са страдалном земљом. Уносе у нашу неизбежну горчину сладост своје помоћи, неочекиване и парадоксалне.

А ми свесно, ништа не говоримо о Старозаветним временима, јер како каже Павле у посланици Јеврејима, нећемо имати времена да говоримо о Вараку, Девори, Јефтају, Самсону, Давиду и другима. Међу славним делима које су они учинили, говори се да су они „побиједише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену, утекоше од оштрице мача, од немоћних постадоше јаки, бијаху силни у рату, поразише војске туђинске..“ (Јевр.11:33-34) Као што видимо, војним речником, овај пасус је о најбољим људима света испуњен је епитетима.

Човек често не чује оно што му говоре. Он обично чује само себе, или оно што му прија. Течност узима облик напуњених судова, и речено слово може мењати свој смисао, пробијајући се у мрачне празнине срца.

Не желим рат, не позивам на рат и не хвалим различите начине избацивања утробе ближњем. Али рат ми изгледа као вечита претња за крхку, овоземаљску, људску кућицу. Вечна претња због страсти, које кидају срца становника те крхке кућице. Желим само да подсетим, да светитељи нису пацифисти у том јефтином смислу, које преовладава. Они нису „ваздушни анђели“ који деле слаткише. Светитељи су другачији, као што се Бог разликује од свега што људски ум може разумети. Светитељи могу притећи незаштићеном у помоћ. Могу да смире грубу и горду силу оних који се наслађују насиљем и свесном подлошћу. Да смирење дође са неба, и смирити се физички. Осетно. Све се то дешавало много пута у историји. Стотите пута, ако и не и хиљаде.

Нема никакве основе мислити да је свето учешће небесних помоћника постало немогуће у наше сујетне дане.

Према вери, све према вери....
Протојереј Андреј Ткачов 


Са руског Ива Бендеља