четвртак, 26. април 2018.

13 surovih istina o Škorpijama:

Ni ne pokušavajte da shvatite i provalite Škorpiju. Ponavljamo – ne pokušavajte, jer nema šanse da ćete uspeti.


Za njih važi da su najseksualniji i najseksepilniji pripadnik Zodijaka i vrlo rado se hvale tom činjenicom.


Ovim znakom vladaju i Mars i Pluton, jer zašto se zadovoljiti samo jednom planetom, kad možeš imati dve?! I ma koliko da (veruju da) su sjajni, ljubav sa Škorpijom nije uvek laka. Nemojte posle da kažete da vas nismo upozorili na ove stvari!

Škorpije su više seksi nego išta što ste ikada videli


Zato ne pokušavajte da se oduprete. Nemate šanse. Ukoliko shvatite da vas ludački privlači tip o kome ne znate baš ništa, velike su šanse da je rođen u novembru i da je sjajan u krevetu.

Uvek su dominantni

Čak i kada deluje da je Škorpija prepustila dirigentsku palicu partneru, istina je drugačija. Samo čeka pravo vreme da stvari postavi na svoje mesto. Ne opuštajte se.

Škorpije uvek pobeđuju

Uporni su preko svake mere, povremeno i manipulativni, a uz to i snažniji od drugih. Uvek ih želite u svom timu, jer su oni džoker koji će vas dovesti do pobede.


Privatnost im je veoma važna

Ako partner ne želi da ovekoveči vašu vezu statusom na Fejsbuku – to nije zato što vas vara. To je zato što jednostavno ne želi da se bilo ko petlja u njihove stvari, niti da sa svetom dele svoj život. Ako ste u vezi sa Škorpijom, ovo važi 10 puta više.
Budite sigurni, ako tip nema profil ni na jednoj društvenoj mreži – on je Škorpija. I poštujte njegovu privatnost, to mu je veoma važno.

Ipak, to ih ne sprečava da guraju nos u tuđe poslove

Oni su rođeni istraživači. Radoznali su. Uputite ih u detalje, ukoliko nemate problem sa tim. I ako imate, oni će svejedno saznati, jer će ih zanimati šta to krijete.

Intrigira ih mračno

Ne, nisu serijske ubice, ali ih fasciniraju mračne stvari. Škorpije su poznate po tome da ih intrigiraju smrt, horor, tama, natprirodno, a nekada i okultno.


Smisao za humor im je problematičan

Zbog njihovog uvrnutog smisla za humor, nekada i mračnog, mogu ih smatrati bezosećajnim. Ali, ne sudite im! Opušta ih ovaj način humora, jer se tako lakše nose sa životnim problemima, kada ih svedu na nivo šale.

Brutalno su iskreni

Znate kako svi govore da ih baš briga šta drugi misle o njima? E, pa, Škorpije to zaista i misle. Ne pitajte ga kako vam stoji haljina i da li ste se ugojili, ako niste spremni da čujete bolnu istinu.

Prilično su uvrnuti. Dobro, ludi

Vi njih nećete moći da pročitate niti da predvidite šta će uraditi. Ali Škorpije umeju da „vide“ budućnost i znaju šta mislite i pre nego što otvorite usta. Zaslugu za to mogu preuzeti njihove opservacione veštine i sjajna memorija. A malo i to što su ludi.


Sumanuto su lojalni i zaštitnički nastrojeni

Požalite se Škorpiji da vas je neko oštetio ili da vam se zamerio i oni će vas utešiti, a potom se u vaše ime i osvetiti. A osveta će biti okrutna.

Iznenađujuće su diskretni

Ukoliko dobijete priliku da obavite jedan poziv iz zatvora, ili vam je potrebna pomoć da sakrijete telo (dobro, ne telo, ali mogli bi i to), sasvim sigurno ćete poželeti da pozovete nekog rođenog krajem oktobra ili u prvim nedeljama novembra.
Ne samo da su veoma spremni uvek da pomognu, već vas nikada neće osuđivati i nikada neće progovoriti o onom što su videli i čuli.


Škorpije imaju ugrađen detektor laži

Imaju neverovatnu memoriju, kao i sposobnost da provale da li govorite istinu u svakoj situaciju, zato je najbolje da i ne pokušavate da ih lažete. Ako vas provale, jedino ćete uspeti da ih naljutite, a to ne želite nikako.

Lukavi su i umeju biti osvetoljubivi

Gledali ste film „Gone Girl“? E, pa to je ništa u poređenju sa onim što Škorpije mogu da vam urade ako ih razbesnite.

Tekst preuzet sa Ddl.rs

среда, 25. април 2018.

Nemogućnost izražavanja nezadovoljstva i negativnih emocija...

Picture

​Ovo su nezvanične informacije. Ali ću ih podijeliti - važne su. Razgovarala sam sa jednom gospođom Zamolili su ih da nacrtaju crtež - bez zadavnja teme, samo da nacrtaju crtež. I mnogi su nacrtali ribu u akvarijum. Ribe u akvarijumu; velike ribe. U malom akvarijumu ... I prošlo je mnogo godina posle našeg razgovora. Sada je zvanično psihološki faktor priznat za uzrok pojave teške bolesti. 
Konačno, naglašeno je da nemogućnost izražavanja nezadovoljstva i negativnih emocija - ne da se ne osjete, već baš izraze, stvara ogromni faktor rizika. A postoje dvije takve loše varijante: prekomjerna poslušnost i krotkost. Smirenost. Ili neočekivani i burni izlivi gnjevnih emocija, nekontrolisani bijes. Kada riba lomi akvarijum ... 
Stoga je prekomjerna poslušnost i pretjerana poniznost manifestacija opasnog "sindroma pokornosti" - predvodnika smrti. 

Jedna medicinska sestra u bolnici bezgrešno je predviđala smrt nekih potpuno "dobrih" pacijenata; psiholozi i doktori su se zainteresovali za ovaj mračni mistični dar. A medicinska sestra je rekla: "Ti pacijenti se ponašaju drugačije, ne protestuju i sa svim se slažu" ...

Ne tako davno - ovo je već zvanična informacija - pacijente su počeli namjerno da ljute i da im pomažu u izražavanju bijesa i ljutnje. I mnogi, su se oporavili. Kada su počeli da se ljute i normalno izražavaju svoje nezadovoljstvo. A doktori su bili srećni kada su pacijenti bili ljuti i nešto odbili, nešto zahtijevali - to im je davalo nadu, to ih je spašavalo ...
Picture

Dovoljno je boraviti u pokornosti od pola godine do godinu i po dana da dođe do bolesti. Ovo je vrlo uznemirujuće i tužno, ali puno objašnjava. 
Posebno ne treba trpjeti: ni uvrede, ni ismijavanje, ni glupo tuđe " mišljenje" ili komunikaciju sa neprijatnom osobom - rizik je preveliki. Tada će se zbog dobrote i blagosti morati platiti svojim zdravljem, iako će se vaše smireno ponašanje veoma sviđati nekim ljudima. Jednostavno izuzetno. I hvaliće vas zbog strpljenja i prisiljavati na trpljenje - ali se sjetite ribe u akvarijumu. Velika riba u malom i tijesnom akvarijumu ...


Anna Kirjanova
Izvor: https://vk.com/id224283523?w=wall224283523_5736


 ​Prevela: Beba Muratović  - Bebamur.com

понедељак, 23. април 2018.

Monah Arsenije: Ljudi su debeli i depresivni jer nisu čuli da je upravo u OVOME lek za SVE

   

Ostroški monah Arsenije Jovanović nije običan monah, on je svestrana, višedimenzionalna, harizmatična ličnost, pisac, uspešan slikar, po profesiji stomatolog. On je pravoslavni učitelj, mentor, propovednik, pravoslavni psiholog, filozof koji drži duhovnu propoved na jedan specifičan način, tako što se praktično ispoveda pred prisutnim audotorijumom. A njegova ispovest je toliko moćna i poučna jer je lična i iskrena, piše srpskiglas.com.au.

Nedavno, u jednom svom intervjuu, osvrnuo se na najrasprostranjeniju bolest savremenog društva – depresiju i otkrio razlog zbog čega ova pandemija ne prestaje. Tajna je u jednoj stvari!
 Brzina koju živimo i koja nam je nametnuta vodi, kaže, na psihijatriju, kod dilera, u javnu kuću ili u – restorane:

– Zašto su na Zapadu ljudi predebeli? Zato jer im je duša beskrajno gladna, a telo im je sito. Oni jedu da utole glad, ne fizičku, već duhovnu, a ona ne može da se utoli hranom u fast fudu.
Uzrok ovakvog stanja je, prema rečima oca Arsenija, nedostatak ljubavi.

– Nema ljubavi. Društvo odvlači roditelje van kuće, preopterećeni su, nemaju vremena za decu. Vaspitavani smo bez ljubavi. Zato imamo epidemiju psihičkih bolesti. Od lakših, poput anksioznosti, strahova i depresije, pa do najtežih stanja. To sve potiče od uništavanje žene koja gubi dva svoja najmoćnija oružja: ženstvenost i ljupkost. Izgubivši kontakt sa Bogom i onim što joj je Bogom dano takmiči se sa muškarcem. Deca odrastaju u tom ambijentu i kada majke izgube svoju crtu žene, onda i devojčice, njihove ćerke, postaju još gore. Muška deca počinju da mrze majke koje ih nisu vaspitale da vole ženski rod i to stvara ambijent nasilja u kojima muškarci maltretiraju žene i decu. Gubi se svaka mera – kaže otac Arsenije.

– Nema ljubavi. Društvo odvlači roditelje van kuće, nemaju vremena za decu. Vaspitavani smo bez ljubavi. Zato imamo epidemiju psihičkih bolesti.

1000_1472471171depresija

On objašnjava zašto se koplja najviše lome oko omladine i zašto se i na globalnom niovu pokušava perfidna kontrola mladih.

– Na Pravnom fakultetu u Podgorici redovno je održavana tribina koja je zatvorena posle mog predavanja na kojem sam govorio o narkomaniji i rokenrolu. Rekao sam da nam je omladina zombirana, nadrogirana. To se nekima nije dopalo. Zašto? Zato što je omladina najzdraviji deo društva. Čovek srednjih godina je ucenjen poslom, decom. Omladina je rasterećena i može da pokrene promene. Sistem to zna i ne želi da se istina čuje. Sećam se mog vremena. Vođe najvećih rokenrol bendova bile su izmanipulisane od sistema.Mislili su da su borci, neki buntovnici, ustvari, sistem je preko njih kontrolisao omladinu. Dođu klinci na koncert, izduvaju se, izmitinguju, kažu: “Kako nam je dobro u ovom mekom komunizmu”, i ne bune se. Onda im još ubace drogu i završe posao.

Otac Arsenije kaže da u ovom vremenu naša pravoslavna crkva, odnosno sveštenici moraju da budu spremniji da daju odgovore omladini.

– Mi i ne znamo šta je to pravoslavlje. Čak i mnogi naši sveštenici ne znaju kojom silom raspolaže pravoslavlje. Dođe im mlad čovek sa problemima, oni ga pošalju na psihijatriju. Ne znaju da je molitva ta koja ima silu isceljenja. Toga i neki u Crkvi nisu svesni. Kada kod mene dođe neki mlad čovek sa problemima, molitva je vrhovna terapija. Mi imamo fiziološki i duhovni imunitet. Duhovni imunitet brani nas od demonskih sila, kao što nas fiziološki brani od virusa. Molitva izbacuje zlo i priprema nas za vrhovni susret kada srce prestane da nam kuca, kada se naš duh, duša i ličnost spremaju za novo rođenje. Molitva menja zakonitosti vremena i zakonitosti fizike. Usporava starenje. Pustinjaci su živeli po 100-120 godina. Molitva je najbolji botoks – objašnjava otac Arsenije i dodaje da je Crkvi potreban aktivniji misonarski rad, ali ne ka onima koji su već u Crkvi, nego kao onima koji su van nje, prenosi Intermagazin.net.

– Kada sam objavio knjigu “Bog i rokenrol” neki su mi zamerili. Pitali me ko će to da čita. A mladi su je delili između sebe, koliko njih se skinulo s droge posle moje knjige. Moramo da živimo u ovom vremenu, a ne u srednjem veku – konstatuje naš sagovornik.
Molitva menja zakonitosti vremena i fizike. Usporava starenje. Pustinjaci su živeli po 100-120 godina. Molitva je najbolji botoks.
Ima, kaže, i savremenih, obrazovanih sveštenika, sposobnih da se urbanim mladim ljudima obraćaju njihovim rezikom.

– Moraš da znaš o kulturi, umetnosti, muzici, nauci, da sagovornik vidi da ti znaš kroz šta on prolazi. Nedovoljno je samo da pričaš kako je Hristos vaskrsao – pojašnjava monah Arsenije.

Lek za sve je ljubav, poručuje na kraju:

– Ljubav se, nažalost, sve više poistovećuje sa pohotom. Ljubav je kada volimo čoveka onakvog kakav jeste i ne trudimo se da ga menjamo. Ljubav je žrtva. U ljubavi najviše treba da tražimo od sebe, ne od drugog. Treba više da razmišljamo kako se odnosimo prema voljenoj osobi i ona će ona isto tako da se odnosi prema nama. To je uzajamno i sa voljenom osobom i sa decom i sa roditeljima, prijateljima. A, dešava se suprotno. Tražimo za sebe, ne dajemo, prigovaramo onome pored nas da nam ne daje ono što mislimo da nam pripada i dolazi do razlaza. Ako znamo da je i Hristos između dvoje ljudi koji se vole, onda je ljubav, po mom mišljenjum potpuna – poručuje otac Arsenije.

porodica

SAMI PRAVIMO PAKAO, A NE BOG

Otac Arsenije objašnjava kako to sami pravimo pakao sa kojim se suočavamo i za života, ali i kada naše srce prestane da kuca.

– Sami stvaramo pakao. Nije Bog stvorio pakao, mi ga stvaramo. Autodestruktivnim životom, zlim pomislima i delima uništavamo dušu, srce, um koji suočavanje sa božanskom, netvarnom svetlošću posle smrti doživljavaju kao mučenje i pakao. Kao što se bolestan čovek sklanja od sunca, tako i bolesnoj duši smeta i muči je svetlost božanske ljubavi sa kojom se suočava posle smrti tela – kaže otac Arsenije.

Izvor 

недеља, 22. април 2018.

Stazom slovenskog nasleđa - Jarilo

                    

ЈАРИЛО

   

23. лажитраве (априла) слави се Јарилов дан. Ово је један од битнијих родноверних празника. Јарилов и Мокошин дан су „главе од године“ јер деле годину на два једнака дела.
Тешко је тачно дефинисати изглед и особине бога Јарила. Јарило се данас повезује са балтичко-словен
ским богом Рујевитом (Руђевидом), али и са Јаровитом (Геровитом). Геровит је био ратничко божанство, као и већина богова балтичко-словенског пантеона. У његовом светилишту налазио се огроман штит прекривен златним листићима. Атрибут Геровита било је и копље. На каменој плочи нађеној у Волгасту представљена је људска фигура поред које се налази велико копље. Геровит би могао имати и седам глава, као Рујевит, и могле би му, као и Рујевиту, приписати функције бога рата, срџбе, јарости, љутње. Међутим, он је истовремено и бог пролећа, лета и плодности.
Корен „јар“ у Јариловом имену означава ватру, жестину и гнев. У граду Кореници на острву Рујан постојало је светилиште овог божанства, у коме се налазио огроман кип. Дански хроничар Саксо Граматик бележи:
„Он је стајао у једном светилишту застртом двема црвеним завесама. То беше идол са седам глава, у десној руци држаше мач, а седам других мачева висе му о појасу. Струк му је дебљи но у човека. Био је толико висок, да му је владика Абсалон, дижући се на прсте, једва могао дотаћи браду својом секирицом коју обично уза се носаше.“

Седмоглави кип овог божанства показује да је Јарило соларно божанство повезано са седам летњих месеци, који на пролеће почињу лажитравом (априлом), а завршавају се на јесен шумопадом (октобром). Одмах поред Јариловог (Рујевитовог) светилишта налазило се Поревитово. Поревитов кип имао је пет глава које би могле да симболизују пет зимских месеци. Ово значи да је Поревит био хтонско божанство, насупрот Јарилу. Јарилов дан некад је обележаван управо у пролеће у месецу лажитрави. Нетачност јулијанског календара и везивање Јарила за светог Ђорђа (Ђурђевдан) померају овај празник у месец цветањ (мај).

У јужнословенској
митологији Јарило је представљен као младић изузетне лепоте који, обучен у бело, јаше белог коња. Јарилови дани су у пролеће, и они су у нашим крајевима симбол пролећног буђења природе, лета и плодности уопште. Међутим, постоји веровање да ратнички карактер Јарила није остао запамћен само на Балтику, него и код нас. О томе сведоче народне песме из 19. века:
„ Ој, Јарило, божило!
Наш престрашни (х)рабрило!
Војска ти се готови
у грмове, лугове,
у грмове, лугове,
у Драшкове ограње!
Силна војска велика,
обучена црвено,
обучена црвено,
светлу боју Јарила.
Опасана зелено,
тврдом ветком дубовом,
тврдом граном и светом,
да побједи душмана.
Огрнута плаветно,
да му буде стасито,
тврдо, јако, стасито,
свето, красно и стално.
Пригрнуто, пребело,
да му буде невино“.

У пролеће или почетком лета у многим словенским земљама чак до 19. века одржаване су разне народне светковине у част бога Јарила. Певане су песме које су најављивале Јарилов повратак из далеке земље преко мора, повратак пролећа, плодности и успешну жетву која ће доћи. Прављене су лутке од сламе које су представљале Јарила и кићене венцима од зеленог грања и пољског цвећа. Запамћено је много различитих обичаја и веровања везаних за Јарилов дан. Венцима од зелених гранчица набраних вече пред празник кићени су врата и прозори на кућама и остајали су до следеће године. Велику важност има купање у реци пре изласка сунца као и спуштање лутке Јарила у реку у нади да ће обезбедити плодну и успешну годину. Сматра се да на овај дан делују разне зле силе, па су паљене велике ватре да би се отерало зло, а у исте сврхе правиле су се и велике бразде кружног облика око имања.

Наши народни обичаји везани за Ђурђевдан немају много тога заједничког за хришћанством, већ у њима видимо трагове некадашњег обележавања Јариловог празника. Вече пре Јариловдана изводе се разна девојачка гатања, о томе пише Саватије М.Грбић у књизи „Српски народни обичаји среза бољевачког“:
„Чим сунце зађе, девојке узимају свака по једну зелену каленицу, напуне је водом, па у воду спусте: једно црвено јаје, прстен, огледало, огрлицу, здравац, омиљен, или друго које цвеће, па то оставе да у градини, испод руже, преноћи. Кад то остављају нарочито пазе, да ко не види, а нарочито момци, јер они знају, да то девојке раде, па ноћу иду и траже, да им то украду. Девојке преко ноћи обилазе и чувају да ко то не украде, а нарочито то пазе мајке девојачке. Кад буде у јутру, пре сунца, девојке узму ону воду из каленице и умију се њоме или је помешају са другом водом па се окупају. Девојке то раде да би их волели момци.“
Ујутру настављају са гатањима и „магијским“ радњама:
„Девојке овога јутра, док још сунце није изгрејало, иду те обирају росу. То се ради овако: Изађу у поље где је посејано жито, па марамом купе росу. Кад се марама добро окваси од росе, оне је исцеде у један чанак, и тако је даље купе и цеде док не накупе нешто росе. Кад је свака девојка у свој чанак накупила колико толико росе, враћају се кући, па том росом замесе од пшеничног брашна један мали округли и на средини шупљи колачић, па кроз њега погледају прво у сунце, па у онога момка, кога воле. То чине да би момци, које погледају, за њима лудовали и да би их узели за жене. Девојке тај колач увек носе са собом.“

Рано ујутру на Јарилов дан, негде чак и пре него што сване, људи су одлазили на реке и језера и купали се. После купања китили су се врбиним гранчицама и копривом па би тако окићени одлазили кућама. На овај дан се први пут користе биљке убране на Биљни петак, о коме је већ било речи. Вече пре празника у посуду са водом потапа се разно пролећно цвеће (здравац, дрен, грабеж...) и оставља се да одстоји испод ружиног грма. Сутрадан, рано ујутру, водом се умивају укућани да би били здрави, деца, да би била јака као дрен, а девојке да би се момци грабили око њих. Ово је први дан када почиње да се пије овчије млеко и једе јагњеће месо.

Јарилов дан био је познат као празник сточара. Сточари, као и чобани, имали су посебне обреде којима су обезбеђивали здравље својих животиња као и већи плодност. Један од обичаја је и закоповање јајета у мравињак - да би се стока патила (множила) као мрави. Уз јаје закопаван је и грумен соли. То се радило вече пре празника. Сутра ујутру, на дан празника, иде се поново до места где је закопано јаје са сољу:
„Кад буде пред вече, узима се онај крупац соли, што је ночио у мравињаку, па се истуца, а тако се исто и они венци, што су били на првој и последњој овци ситно исецкају, ту се још дода и оно парче краваја, што је ношено на Биљани петак у планину, па се све то са трицама измеша и тиме накрме овце и јагањци.“

Веома је битно и једење јагњећег меса на Јарилов дан, које је имало обредни карактер и вероватно је, још од старих времена, представљало жртву Јарилу:
„...сваки, па и најсиромашнији,
коље јагње, које се на ражњу пече. Тога дана руча сва чељад заједнички, било онде где је вршен промуз, било код куће. За време ручка прво се пререже летургија, па се затим изломи онај колач, што је био на ведрици и поједе се. Кад се сврши ручак кости се од јагњета покупе и закопају у мравињак, да би се овце патиле (множиле) као мрави.“
Саватије М.Грбић „Српски народни обичаји среза бољевачког“

Празник се некада обележавао читавог дана, а посебно занимљиво било је вече када су прескакане ватре, паљене лиле, а млади дували у „дудуке“ и обилазили село. О овоме пише Милош Милојевић у књизи „Песме и обичаји укупног народа српског“:
„Када сви задувају у дудуке, подигне се такав урлек, писак, врисак, мумлање и бог те зна каквих ту гласова нема, једном речју урнебес такав да је страх божији то слушати. Све каламуре вашке, кучићи, пси, чпире, рундови, вижле итд. па чак и лисице и вуци и друга зверад по селу и ван овога заурлају; кокоши се разбуде и стане јих какот, гуске шиште итд. Да се не може преставити себи та безлаборност и смеса разних гласова. Овако дувајући обиђу девет пута око села, а негде се разделе па обилазе око једног сокака, а негде сви заједно око села, и ако могу трипут мало даље од села које рачунају као да су обишли цео атар тог свог села.“
У наставку текста добијамо, можда, још једну потврду о ратничком карактеру Јарила:
„Докле оваква чудновата галадба, шум, ларма, гунгула, громила итд. иде и ваља се, дотле у кући кућна старешина, која је остала сама од мушкиња код куће, вади сво оружје и чисти, а бело оштри. Често су Турци увече и на Ђурђевдан нападали на куће и отимали оружје од Срба, јер су знали да се тада сво, па и оно сакривено, износи“.

Позната су и гатања о времену на Јарилов дан:
ако је време облачно - доста ће падати град у току године; ако је ведро - биће кишна и родна година; ако пада киша - биће гладна година;

23.4. Јарилов дан славе следеће родноверне заједнице:
„Всероссийский религиозный союз Русская Народная Вера“, „Об`єднання Рідновірів України“, „Велесов круг“, „Союз славянских общин славянской родной веры“, "Savez hrvatskih rodnovjeraca“ и др.
„Старославци“ ће такође ове године прославити Јарилов дан.

Слава Јарилу!
 
Старославци                           
 
 
             

U LATICAMA JE SPAS! Kako da ružama izlečite teške bolesti

Ruža Ruže  
Drevni lekari lečili su ružinom vodom mnoga oboljenja, kao što su, na primer, nervno rastrojstvo ili oboljenja pluća. Kod tuberkuloze primenjivali su inhalaciju ili udisanje mirisa iz buketa ruža. Kada bi oboleli srce ili bubrezi, napajali su se ekstraktima iz latica ruža. A nama, šta je nama danas činiti?
Osnovnu lekovitu komponentu ruža predstavlja njeno eterično ulje, koje se dobija parnom destilacijom sveže ubranih ruža. Utvrđeno je da je za jednu bočicu od 5 ml sadržaja potrebno prikupiti čak dvanaest hiljada cvetova ruže, što ga čini i veoma skupim preparatom.

Za proizvodnju ružinog ulja koriste se dve sorte ruža: Rosa Damascena i Rosa centifolia. Naši susedi Bugari svojevremeno su bili najveći uzgajivači ruža i proizvođači ružinog ulja. U gradu Kazanlaku podignut je svojevrsni muzej u čast ruže zvani "Rozarijum", u kome je prikazana istorija proizvodnje ružinog ulja.

Mnogobrojna su lekovita svojstva ružinog ulja, jednog od najsvestranijih baznih ulja. Ono poboljšava rad endokrinih žlezda, uklanja sklerotične promene, obnavlja i podmlađuje ćelije, normalizuje rad gastrointestinalnog trakta, isceljuje oštećene sluznice, uklanja spazme krvnih sudova mozga. Jača srčani mišić i jetru, bori se sa disbakteriozom, ublažava nesanicu, depresiju, anksioznost, moćan je afrodizijak, reguliše nepravilne menstruacije, jača desni i koren dlake. Važno je napomenuti da se ono uvek koristi u razređenom obliku i kontraindikovano je kod trudnica.

U hemijskom pogledu, u laticama ruža nalazimo vitamin C, karotin, vitamine iz grupe B, vitamin K, značajan u hematopoezi. Pored toga, u laticama ima i kalcijuma (povećava otpornost prema infekcijama), kalijuma (neophodan za normalan rad srčanog aparata), bakra (učestvuje u procesima hematopoeze), joda (blagotvorno deluje na rad štitne žlezde), mnogo gvožđa (neophodan za stvaranje hemoglobina), magnezijuma (odličan dilatator krvnih sudova) i spazmolitika, kao i selena (važan antioksidans, aktivno se bori protiv slobodnih radikala i procesa starenja ćelija).


Kako se lečiti?

Interesantno je da kada se nađu u ekstraktima ružinih latica, štetni mikroorganizmi budu uništeni u roku od pet minuta, što je bila osnovna ideja u lečenju različitih oboljenja kože. Vodeni ekstrakti i kreme, pripremljeni od ružinih latica uz dodatak ružinog ulja, odstranjuju manje inflamatorne promene na koži, iritacije, perutanje i ljuštenje kože. Kod drugih inflamatornih procesa u usnoj duplji, na primer, a pre svega kod stomatitisa i parodontopatije, mnogo je efikasnije primeniti prašak od osušenih cvetova ruže pomešan sa domaćim livadskim ili bagremovim medom. Ovakvu mešavinu treba utrljavati na upaljene desni. Ukoliko udahnemo prijatnu aromu svežih latica ruže ili njenog eteričnog ulja, umnogome ćemo smanjiti migrenozni napad, nesvesticu, mučninu u želucu ili iznenadnu slabost.

Utvrđeno je da je prevashodno sredstvo u lečenju nervnih bolesti - kupka od ružinih latica. Ona tonizira organizam, otklanja umor i uznemirenost, jača srce, čisti kožu.

Recept:

Pola čaše ružinih latica preliti sa dva litra ključale vode, poklopiti i ostaviti poklopljeno da odstoji dvadeset minuta, kako lekovito eterično ulje ne bi isparilo, pa ekstrakt zajedno sa laticama izručiti u pripremljenu kupku.

Kod reumatizma naročito pomažu tople nožne kupke sa ružinom vodom. Kod radikulitisa dobro je primeniti komprese sa vrućom ružinom vodom, stavljajući ih na slabinsko-trtičnu regiju tela. Kod prehlada treba tokom noći uvoditi u nozdrve tampone umočene u toplu ružinu vodu. Kod snažnih vertiginoznih pojava, na potiljak se prislanja krpa ili peškir prethodno nakvašen u prohladnoj ružinoj vodi.

Za unutrašnju upotrebu

Čaj od ružinih latica (čajnu kašiku osušenih latica preliti sa čašom ključale vode) piti kod prehlade, faringitisa, bronhitisa, kod različitih neuroza, kod uznemirenosti. Odvar od latica ruža najbolje je sredstvo u vreme zimskog perioda, kod prehlada i gripa, tuberkuloze pluća, avitaminoza. Priprema se na sledeći način: Latice iseckati na tanje komadiće i pomešati sa nerafinisanim šećerom u razmeri pola kilograma šećera na pola kilograma latica i ostaviti da odstoji u toku dva naredna dana. Za pripremu sirupa: Na kilogram nerafinisanog žutog šećera dodati sok od pola limuna i čašu vode. Zatim u sirup staviti smešu latica sa nerafinisanim šećerom i kuvati sve dotle dok se latice dobro ne razmekšaju. Pri degustaciji latice ne bi trebalo da škripe pod zubima.

Ružino ulje kod prehlade i gripa

Sakupite ružine latice kroz dva do tri dana od formiranja pupoljaka i njihovog otvaranja. U njima će tada biti maksimalna koncentracija eteričnog ulja. Dno posude, zapremine jednog litra, pokriti sa nerafinisanim žutim šećerom u debljini od jedan centimetar i još pet centimetara sa ružinim laticama. Sve dobro pritisnuti nekim čvršćim poklopcem, presom. U sadržaj dodati još jedan sloj nerafinisanog šećera, kako bi izolovao latice od prisustva vazduha, i sve ponovo pritisnuti. Posudu poklopiti poklopcem i ostaviti na tamnom mestu, dva do tri meseca. Nerafinisan šećer će, pri tom, izvući vlagu iz ružinih latica, a njeno mesto zauzeće lekovito ružino eterično ulje. Na kraju, gotov lek biće u vidu guste mase prijatnog mirisa. Ako ste se dobro prehladili, ili vas je ščepao grip, uzmite dve do tri čajne kašike pripremljene mase na čašu ključale vode i dobro promešajte. Pripremljen lek naročito dobro pomaže kod tegoba u grlu, kod povišene telesne temperature, upale krajnika. Ovo lekovito sredstvo naročito vole deca. Istim rastvorom dobro je ispirati grlo.

Izvor

субота, 21. април 2018.

Kad ovo izgubi, čovek zauvek umire iznutra: Neprocenjiva mudrost kralja Solomona!

Pitaj svoju majku šta ona voli u ovom životu, sve pitaj gde je njihova ljubav - otkriće se neki duboki odgovori

 

 
Kralj Solomon je prema Bibliji bio treći kralj Izraela. Njegovo ime u prevodu znači dete mira ili mirotvorac, a hrišćanstvo ga slavi prvenstveno zbog njegove velike mudrosti.
 
Pročitajte šta je Solomon govorio o ljubavi kao svrsi života i jedinom načinu da se doživi sreća.
 
"Ono što je važno jeste da posežeš ka drugim ljudima, a ne da se izoluješ. Mi ponekad osećamo da u izolaciji pronalazimo sebe. Ali, to nije tako. Mi pronalazimo sebe u interakciji sa drugima. To i jeste razlog zašto se ne nalazimo na pustom ostrvu.
 
Mi smo ovde da bismo uključili druge živote u svoj život. Da bismo ih pozvali unutra. Lekcije koje treba da se nauče su u toj interakciji. 

Možda ne postoje reči kojima se to može izraziti, ali tvoja ljubav prema životu se može preneti. Tvoja ljubav prema životima koji su oko tebe. To je ono što nose ljudi, ta njihova sposobnost da vole. Kad ljudi izgube tu sposobnost, oni propadaju i izumiru iznutra. Usredsredi se na tu ljubav.
 
Kad si usmeren ka postizanju rezultata, stvari se ne pojavljuju istog trenutka za tebe. Znaj da se tamo gde se u tvom životu nalazi ljubav, nalaze i odgovori, oni su tu u toj tvojoj sposobnosti da zaključiš gde je ljubav u tvom životu. To je staza. Sve ostalo će doći na svoje mesto.
 
Tako, recimo, veze koje imaš sa članovima porodice su najvažnije veze u koje imaš u ovoj ravni. One ne samo da stvaraju tvoj život, već i tvoju nameru u ovom prisustvu o kom govorimo kao o životu. One ti daju misiju - okolnosti u kojima si gost, koju si sam izabrao.
 
Te veze koje nas spajaju su od suštinske važnosti i neočekivane nagrade dolaze od njihovog ispunjenja. Ti dolaziš ovde da bi bio deo njihovog života. Ti si njih izabrao.
  
Ti si emotivno spojen sa njima. Ti imaš mnogo toga da naučiš od njih. Oni neće biti ovde još dugo. A nećemo ni mi.. Ti... Oni. Ti moraš da pokušaš da izvučeš iz njih njihovo iskustvo o ljubavi.
 
Pitaj ih za ljubavi koje imaju u svom životu. Naučićeš mnogo. Ne moraju to da budu ljudi, već pitaj šta vole u prirodi. Pitaj svoju majku šta ona voli u ovom životu. Sve ih pitaj gde je njihova ljubav. Otkriće se neki duboki odgovori.
 
Kad deliš tu veličinu, ti se razvijaš i ideš na višu ravan. Mi provodimo toliko mnogo vremena govoreći o onome što mrzimo. To je detinjasto. Vrata se otvaraju u ljubavi i porodici.
 
Isto tako sa svojim bakama i dekama. Pitaj njih šta su voleli u svom životu. Šta i dalje vole. To možda zvuči otrcano, ali nije. Budi otvoren sa njima i reci im šta ti voliš. Tako ćeš sve da promeniš. Dopusti im da vide ko si".
 
(Odlomak iz knjige "Solomon govori")