недеља, 18. фебруар 2018.

Помаже Бог браћо и сестре у Христу, нека нам је и данашњи дан благословен од Господа с' миром у души и радошћу у срцу!

Image may contain: text  

Image may contain: 1 person, text

Молитва пред почетак поста

Благодаримо Ти Христе Боже наш, што си нам садашње време поста управио на спасење, и за кратко време наше највеће духовне ране вешто излечио и свукао са нас мноштво грехова.

Ми ти се молимо, свеблаги, удаљи од нас, у време поста , свако фарисејско лицемерје и јудејску опорост. Одагнај (од нас) преузношење због уздржања и уклони свако забрањено дело, реч и помисао . Испуни нас Духом Светим, светлошћу и истином коју си законоположио . Учврсти нас у борби против страсти; укрепи нас у рату против греха. Припреми нас за уздржавање од хране и удаљавање од злих делâ да бисмо следили за Тобом, Који си нам преко поста показао победу над ђаволом, и били причасници смрти и васкрсења, и наслађивали се у вечном животу који си припремио гладнима и жеднима Твоје правде.

Род наш, постом и вером у Тебе, оснажи у борби против сваког непријатеља .

Јер си Ти Бог наш и Спаситељ, и Теби приличи слава, са беспочетним Оцем и пресветим и благим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин!

(на фотографији хиландарска проскомидија - монах Милутин Хиландарац)

Image may contain: people sitting and indoor 

четвртак, 15. фебруар 2018.

Молитва Пресветој Богородици

О, Пресвета Дјево, Ти, која небеском чистотом сијаш, кротка голубице, Нескверна Овчице, Блага Помоћнице целоме свету, Мати Христа Бога нашега! Ти си почетак, средина и крај садашње радости наше, јер из Тебе засија Сунце Правде, Христос Бог наш којег си у овај четрдесети дан донела у светом наручју Своме у светилиште на сретење са нама и на радост и спасење целом свету. Зато Те величамо и прослављамо, јер Ти си шатор Бога и људи, који Богослов предвиде, у коме се Бог са нама настани да ми људи Његови будемо. Ти си Врата Небеска од Језекиља предсказана, кроз која нам се опет отвори пут у небеске обитељи. Ти си висока лествица, од Јакова виђена, којом Бог на земљу сиђе и Мост који житеље земље преводи на небо. Стога, гледајући како си у Светилиште пошла, носећи на рукама Својим Небески Огањ, Бога, молимо Те, Благодатна, да огњем молитве Своје спржиш огањ страсти наших, да се избавимо вечног огња пакленог. Дошла си у Светилиште ради очишћења по закону, Ти, којој као Чистој Дјеви очишћење није потребно и тако нас научила како треба да се чувамо у целомудрености и чистоти и са каквим смирењем треба да носимо подвиг девствености сећајући се како си Ти, Узвишенија од Херувима, стала на место нечистих жена. Ти, о, Мати Пресвета, будући и сама храм Божији у који се Бог сместио, донела си по закону у цркву многожељеног Сина Свога, Христа Бога нашег, удостој и нас да више од свега на земљи Цркву Сина Твога заволимо, да је у све дане живота свога посећујемо, гледајући тамо лепоту Господњу, јер је боље да се један дан премећемо у дворима Господњима, него да живимо у насељима грешничким. Највише нам даруј, Пречиста, да као Симеон неосуђено носимо Сина Твога и Бога нашег у наручју срца свога, када се причестимо Пречистим Телом и Крвљу Његовом и помози нам да тада још више чувамо себе у светости и страху Божијем, да не разарамо храм тела свога. И тако излазећи увек душом и срцем у сретење Сину Твоме, удостој нас о, Богомати, да Твојим молитвама достигнемо и блажено сретење са Господом у ваздуху, када ћемо са свима светима вечно славити и певати Пресвето Име Његово са Оцем и Светим Духом и Твоје милостиво заступништво, сада и увек и у векове векова. Амин.


 Image may contain: 2 people 

Радује се Црква Божја,
Њој се клања до подножја.
И пева јој тројно наглас:
Пресвјатаја, помилуј нас!

уторак, 13. фебруар 2018.

Коме је, у ствари, потребан 8. март?

О даровима срца

Иза најезде рекламних порука које мушкарце подсећају на то да треба да обрадују жене поклонима за пригодне празнике, стоји давно осмишљен сценарио западног света, у намери да комерцијализује оне истинске традиционалне вредности, које су окосница човековог живљења. Тако су љубав, жена, мајка, захвалност, рад, Божић, традиција – добили своје добро утврђено финансијско упориште у празницима, а прави систем вредности је замењен лажним. Иако многи јавно поричу значај празника као што су Дан заљубљених или Дан жена, градови широм света су тада ипак обојени нападном понудом цвећара, продавница, парфимерија и ресторана. Уместо зближавања, овакви формални моменти најчешће само још више удаљавају жену и мушкарца, остављајући све већи јаз неразумевања и отпадништва од суштине љубави. 

Готово да је и заборављена осмомартовска прича о Клари Цеткин и њеној борби за права жена, будући да се жене данас сматрају "равноправнима" са мушкарцима и да су се "избориле" за своја права. Отвара се питање шта чини ту равноправност? Ако се она огледа у висини зараде, положају жене у фирми и друштву, квалитету намештаја, одеће или одабиру дестинације за путовање, ако су жене постале активне, предузимљиве и независне – чему онда 8. март? Чему и Дан заљубљених? Да ли су жене заиста желеле овакав свет, у коме се гаси љубав и разумевање међу половима, а расте број чедоморстава, развода, усамљености и туге? 

У медијима се пред жене постављају одређени стандарди, везани за телесни изглед, материјално окружење, независност, пословност и "освајање света" – заправо, устаљени МУШКИ атрибути. Традиционална улога жене као мајке, супруге и домаћице, исмејана је и окарактерисана као конзервативна и ропска. У јеванђељској поуци да је мушкарац глава жени као што је Христос глава Цркви, женама је занимљива једино идеја да врат може окретати главу по своме нахођењу. Тако долазимо поново до прародитељског греха, жеље за моћи, злоупотребе дарова које смо од Господа добили, а свет је данас препун "Ева" које олако прихватају варљиву понуду змије. Појам еманципације жене је измишљен како би се уништило изворно женско назначење супруге и мајке, чуварке породичног храма.

Никада није било више отворених могућности за упознавање и зближавање мушкараца и жена, а никада мање љубави и праве комуникације. Никада продавнице нису биле толико пуне поклона, а дарова срца тако мало. Потребни су нам званични датуми да бисмо се подсетили даривања, захвалности и делатне љубави. Јер, ако еманципација укључује активно одношење жена према животу, онда се та активност мора огледати и у активном искораку према мушкарцу као личности, у разумевању његове интиме, његових жеља, снова и потреба. Верујем да није увек потребно да изгубимо некога како бисмо схватили његов значај у нашем животу. Верујем и да савремене жене не би биле у толикој мери – иако вешто прикривано – несрећне, неиспуњене, усамљене и обесмишљених живота, када би се вратиле свом природном назначењу.

Када је Христос говорио о жени као врату којој је глава муж, то није подразумевало пасивну жену, неслободну и обесправљену. То је значило жену која је потпора, пријатељ, која уме да прати хтења и делања свога мужа, која је спона главе са срцем. Бог није, по речима Владике Порфирија, направио жену од главе мушкарца – јер она не треба да влада њиме, нити од ноге – јер не треба ни да му је потчињена, већ од ребра – да га љубављу штити, подржава, као пуноправни партнер, у заједници са Христом, а не по положају у друштву. Само је кроз такву делатну љубав жена истински слободно биће, будући да слободно бира лепоту заједнице, породице, одричући се свог егоизма и жеље за моћи. Једино тако она живи по свом природном назначењу, а то значи да рађа телесно и духовно. Жени која познаје вредност даривања срца, искрене комуникације и разумевања, топлине и радости у дому, спокоја свог уснулог детета, хођења у сусрет мужу загрљајем и малим свакодневним уздарјима за љубав – нису потребне ни осмомартовска ни њима слична обележавања.

У причи Виљема О'Хенрија, "Поклон мудраца са Истока", сиромашни и заљубљени пар, Дела и Џим, желе једно друго да дарују за Божић. Немајући новца, Дела жртвује оно што је на њој најлепше, продајући своју дугу, бујну косу, како би Џиму купила каиш за његов драгоцени сат. Џим, не знајући за то, даје тај исти сат у залог, желећи да Дели поклони скупоцене укоснице. Њихов божићни сусрет је био заиста потресан. Одричући се својих материјалних драгоцености, створили су место сусрета за љубав, приносећи дарове срца, као што су некада мудраци са Истока приносили злато, миро и тамјан пред тек рођеног Исуса и Лице Љубави. Као хришћани последњих времена, гледајући све веће хлађење љубави у овом свету, остаје нам једино да и сами будемо као мудраци са Истока, да Господу и својим ближњима свакодневно и свим срцем приносимо своје дарове, златне, драгоцене, миром и љубављу помазане, тамјаном, вером и захвалношћу осењене, како би и нама била дарована благодат гледања у само Лице Љубави.
Ивана Радовановић

Објављено у часопису "Православље", бр. 984, 15. март 2008. године




 

понедељак, 12. фебруар 2018.

Величание Сретению Господню.

                         



Sretenje - dan kada su se sreli Bog i čovek

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Sretenje Gospodnje, uspomenu na prvi susret Boga i čoveka - dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista da ga posveti Bogu. 

Резултат слика за Сретене - день, когда Бог и человек встретились

Prvi susret Boga i čoveka pod svodovima jerusalimskog hrama i sretenje novorođenog Mesije koga je u naručje primio pravedni starac, poznat kao sveti Simeon Bogonosac, slavi se uvek četrdesetog dana po Božiću, prazniku Rođenja Isusa Hrista.

Sretenje je praznik od suštinske važnosti za hrišćanstvo i njegovo značenje ukazuje na prvi susret Spasitelja sa ljudima.

Prema kanonu SPC, svrstan je u red Gospodnjih, ali i Bogorodičnih praznika, jer se na taj dan istovremeno veliča čistota Bogorodice koju je, kako kaže predanje, prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Krstitelja, uveo u jerusalimski hram na mesto određeno za devojke, a ne za žene.

Sretenje Gospodnje je jedan od najsvečanijih događa i na liturgiji, u jednoj od najlepših pravoslavnih molitvi, izgovaraju se reči pravednog Bogonosca koje izgovara sa Bogomladencem u naručju - "Otpusti sad raba tvojega Gospode, jer videše oči moje spasenje tvoje. . . "

Ovaj događaj iz života crkve opisan je u četvorojevanđeljima gde se među svedocima pominje i Ana kći Fanuilova, koja je prisustvovala Sretenju Gospodnjem, i potom objavila stanovnicima Jerusalima da je "konačno stigao onaj koji je odavno najavljivan i očekivan".

Predanje dalje kaže da su fariseji obavestili cara Iroda o događaju u jeruslamskom hramu. Uveren da je to novi car koga su najavili proroci sa Istoka, Irod je naredio da ubiju Isusa.

Međutim, prema uputstvu Anđela Božjeg, božanska porodica je već bila na putu za Misir.

Sretenje se slavi od vremena cara Justinijana, kada je epidemija kuge odnosila i do 5.000 života dnevno, a zemljotres u Antiohiji ostavio za sobom veliku pustoš.

Slava Sretenja veoma je česta u srpskom narodu, koji za ovaj praznik vezuje svoju tradiciju i običaje.

Dan Sretenja 1804. godine presudan je za istoriju srpskog naroda, jer je tog dana Krađorđe Petrović podigao u Orašcu Prvi srpski ustanak. Na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu je proglašen i prvi ustav kneževine Srbije, poznat ka Sretenjski ustav, a Republika Srbija na ovaj dan slavi Dan državnosti i Dan vojske.
U našem narodu postoji i verovanje da se na Sretenje sreću zima i leto. Ako na Sretenje osvane sunčan dan, a medvedi uplašeni od sopstvene senke vrate se u zimski san, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja.

(Tanjug) 



https://3.bp.blogspot.com/-buChk-4sF8o/WoHtWfH9W-I/AAAAAAAAHas/kJJPh0GlSkMqTHwK8obqGO2PrByaqr-igCLcBGAs/s1600/linija%2Bza%2Bslave.gif.gif

недеља, 11. фебруар 2018.

СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА




12. фебруара (30. јануара по старом)

Сабор три светитеља Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог

Српска православна црква (СПЦ) слави Три јерарха који, према веровању, штите људе и животиње од мразева и злих ветрова.

Света Три јерарха су крсна слава многих породица, цркава, манастира, као и еснафска слава бакала. Празник се, у црквеном светачнику, обележава црвеним словом.
Три јерарха су историјске личности Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоусти, а празник је, у њихову част, установљен 1076. године.

Свети Василије Велики је познат као велики световни и духовни учитељ цркве. Свети Григорије Богослов је и прозван као Богослов јер је ненадмашно тумачио догму, а свети Јован Златоусти је упамћен као недостижан проповедник Јеванђеља, због чега је тако и назван.


Тек што се младо хришћанство ослободило свог великог непријатеља - многобоштва и почело да се у миру и слободи развија, појавише се многе јереси и расколи, који су низ година раздирали и потресали Христову цркву. У то време, које је тражило храбре и одлучне браниоце православља, појавише се и три учена и знаменита човека: Василије Велики, Владика ћесарије Кападокијске, Григорије Назијанзин Богослов и Јован Златоусти, васељенски патријарси. Својим делом и речју, ова тројица, који су били савременици, остали су истрајни поборници за чистоћу Христове науке, не зазирући ни од самих царева.

За време цара Алексија Комнена, настаде велика расправа у Цариграду око тога ко је међу том тројицом светитеља најзнаменитији и највећи. Сваки светац имао је своје присталице, те се тако поделише на три табора: василијевце, григоријанце и јовановце.

Василијевци узношаху светог Василија Великог, називајући га високоглагољивим и по врлинама анђелима равним, који као да ничег људског није имао.

Григоријанци су хвалили светог Григорија, као великог познаваоца грчке науке и састављача многих богословских списа.

Присталице светог Јована истицали су га као слаткоречивог говорника и доброг учитеља.
Напослетку, Јовану, епископу града евхаитског, јавише се у сну сва три светитеља и рекоше да ни један од њих није већи а други мањи, већ да су равни и једнаки и да су сви послати ради људског спасења.

Као што су сва тројица на истом послу радили, требали би им и један празник одредити и заједно их прослављати. Зато им епископ Јован, пошто им се сваком понаособ помен чини у јануару месецу, одреди 30. јануар (12. фебруар по новом календару) као заједнички празник, саставивши им каноне и тропаре и тако установи нов празник Три Јерарха, који се и данас празнује.

На икони се сва три светитеља представљају у групи, сва три у архијерејским орнатима.

Као еснафску славу у Пожаревцу су Три Јерарха славили бакали.

Три Јерарха су заштитници људи и животиња од студени и злих ветрова.






Тропар, глас 4.

Ви који сте са Апостолима једнаки и учитељи Васељене, Владику свих молите: Да дарује мир Васељени и душама нашим велику милост.

Кондак, глас 2. 

Примио си, Господе, у место насладе и одмора Твојих угодника, свештене и богоносне проповеднике, и велике учитеље, јер си Ти Једини који прослављаш Своје Свете: Примио си њихове подвиге и смрт више од сваког изобиљa.

МОЛИТВА ТРИМА СВЕТИТЕЉИМА
О, пресветли светилници Цркве Христове, Василије, Григорије и Јоване, који светлошћу православних догмата све крајеве земље обасјасте и мачем речи Божје смутње и роварења богохулних јереси угушисте! Припадајући вашем милосрђу, с вером и љубављу из дубине душе вапијемо: стојећи пред Престолом Пресвете, Једносуштне, Животворне и Нераздељиве Тројице за Коју се речју, писањем и животом храбро бористе и душе своје полагасте, увек Јој се молите да и нас утврди у Православљу, у једнодушности, до смрти непоколебљивом исповедању вере Христове, и у сведушевној послушности Његовој Светој Цркви; да нас опаше с висине силом против свих невидљивих и видљивих наших непријатеља; да сачува Цркву своју непоколебљиву од неверја, сујеверја, јереси и раскола; да дарује архипастирима нашим здравље, дуговечност и напредак у свему; пастирима нашим да пода духовну трезвеност и ревност за спасење своје пастве, владаоцима суд и правду, војницима стрпљивост, храброст и победу над непријатељима, сиротима и удовицама заштиту, болеснима исцељење, младима добро васпитање у вери, старима утеху, уцвељенима помоћ, и свима све што је потребно за привремени и вечни живот, те да у миру и покајању, изгарајући од жеље за спасењем, служећи Господу и подвизавајући се добрим подвигом, окончамо свој животни пут и удостојимо се у Небеском Царству заједно с вама увек певати и славити Пресвето и Величанствено Име Оца, и Сина, и Светога Духа у векове векова. Амин.